Pre nego što je Flo Rida objavio svoj treći album, skoro dva miliona fanova je kupilo prvi singl „Club Can’t Handle Me“. To je pomoglo ovom reperu da zabeleži još jedan Top-10 hit. Takođe, to je dobar uvod za prodaju albuma? Ne. U prvoj nedelju samo 11.000 ljudi je kupilo album sa osam pesama – „Only One Flo Part 1“, koji je zato debitovao tek na 107. mestu Bilbord liste. U naredne dve godine taj album je zabeležio tek 62.000 kupaca.
Flo Ridino iskustvo iz 2010. godine se potom sve učestalije ponavlja na muzičkoj sceni. Taj disbalans pogađa mnoge autore – imaju brojne hitove i „anemičnu“ prodaju albuma. Nekada bi hit donosio zlatni ili platinasti album, a više hitova – multiplatinasti album. Sada to više nije slučaj – vremena su se promenila. Sa deset hitova, koliko ima grupa Cobra Starship, oni bi verovatno mogli da odmaraju nekoliko godina od zarade. Međutim, njihov poslednji album je prodat u samo 33.000 primeraka, tako da ako žele da zarade moraju stalno da rade. Jedno od objašnjenja za ovako stanje je nedostatak ličnosti i originalnosti samih izvođača, zbog čega sa publika ne povezuje sa njima, već samo „troši“ njihove „hitove“. Doduše, ni veliki izdavači ne troše novac na to da stvaraju ikone, već je ideja doći do rezultata sa što manje para. Oni koji su imali velike hitove, ali i malu prodaju albuma su: Džejson Derulo, Pitbul, Enrike Iglesijas, Taio Kruz, Džej Šon, Šon Kingston, Majk Posner i Far East Movement. Izdavači na celu priču gledaju drugačije. Recimo – ako imate izvođača koji je prodao 300.000 albuma i deset miliona singlova. Za izdavačke kuće to je ekvivalent 1,3 miliona albuma. Bitno je da se nešto prodaje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
