Vlastima nije u interesu da neki rokenrol bend svira

Grupa Skroz formirana je 1996. godine, kada su Adnan Šaran, Nedžad Mulaomerović, Mirza Suljagić i Sloven Anzulović, tadašnji članovi Zabranjenog pušenja i Top liste nadrealista, motivisani širokim opusom pesama Adnana Šarana, odlučili da napuste Zagreb, vrate se u Sarajevo i pokrenu svoj novi bend. Do sada su izdali tri studijska albuma: “Skroz“ (2000), “Savršeni Organizam“ (2004) i “Regija“ (2008). Skroz spadaju u najcenjenije tamošnje rok postave kao jedan od retkih predstavnika gradske kulture u Bosni i Hercegovini.

* Nedavno je na MTV-u premijerno prikazan spot za vašu pesmu „Amerikanac“, u kojem glumi poznati beogradski glumac Srđan Žika Todorović. Kaži nam nešto više o samoj pesmi, snimanju spota i o tome kako je došlo do saradnje sa njim?

Pesmu smo snimili i poslali je u Amsterdam da se miksa još u novembru prošle godine, ali to se nešto odužilo, tako da je ispalo da smo počeli da snimamo spot dok pesma još nije bila smiksana. Na kraju je produkciju uradio naš prijatelj Džoni Pervan iz grupe Letu štuke i spasao nas, pošto bi smo inače imali spot sa loše isproduciranom pesmom. Pre nego što smo počeli da snimamo spot, nazvao sam Žiku i pitao ga da učestvuje. On je odmah pitao da li treba da svira i malo se razočarao kad sam mu rekao da će samo glumiti u spotu. Poslao sam mu scenario, koji mu se svideo i odmah je bez problema došao u Sarajevo da pomogne. Inače, sa njim smo se upoznali u Budvi na nekom festivalu na kojem smo svirali mi i još neki mladi crnogorski bendovi i od tada smo prijatelji. On mi je prvi pao na pamet za spot, jer osim što je glumac, još je i muzičar, svirao je još u EKV-u dok sam ja bio tinejdžer, a to je bio prvi bend koji sam ozbiljno slušao. To su sve razlozi zbog kojih je on ušao u uži izbor za snimanje spota. Njemu se dopala ideja i zaista nam je bilo uživanje da zajedno radimo na snimanju, rekao je da mu nikad nije bilo bolje u Sarajevu. Ništa nije bilo konvencionalno, kad nismo snimali vodio sam ga po raznim mestima na kojima je mogao da upozna ljude kakve inače ne sreće, čime se oduševio. Spot se sada vrti, svi smo zadovoljni i što je najvažnije ljudima se sviđa, a pesma će se naći na novom albumu.

* Do sada ste objavili tri albuma, kada očekujemo novi?

Ja sam pravim pesme kod kuće, onda ih donesem bendu, napravimo probu, a sada naš klavijaturista ima neki kućni studio u kojem radimo, u kojem je i nastala pesma „Amerikanac“. Naš prvi album je izašao za Croatia records, jer u to vreme je rat bio tek završen i u Bosni nije bilo izdavačkih kuća. Drugi album smo izdali za Menarts, takođe iz Hrvatske, jer kod nas i dalje nije bilo izdavača, a treći album nam je izdao isto Menart, ali i Hajat iz Bosne. Novi album bi trebalo da izađe na jesen. Razmišljali smo o tome da, ako ne nađemo nekog sponzora za snimanje, napravimo neki „live“ album, eventualno sa nekim best of-om sa prethodnih albuma i šest-sedam novih pesama.

* Neki od vas bili su sarađivali sa Top-listom nadrealista i Zabranjenim pušenjem. Zbog čega ste napustili te angažmane i da li vam je to iskustvo pomoglo?

Mi smo krajem ‘94. izašli iz Sarajeva, kada su, osim mene, svi koji su sada u bendu bili maloletni. U Zagrebu smo se upoznali sa ekipom koja je vodila tu neku ratnu Top listu nadrealista. Tako je počela saradnja i prijateljstvo sa njima, što je bilo super iskustvo, pogotovo što su oni svi bili generacija starija od nas. Iz toga se i rodila želja i ideja da napravimo svoj bend i logičan sled je bio da smo to i učinili kad smo se vratili u Sarajevo. Ja sam već imao neke gotove pesme i tako je sve krenulo, a jednom kad osetiš tu draž sviranja i turneje, sve to postaje neka vrsta ovisnosti.

* Kakva je situacija sa muzičkom scenom i medijskom podrškom bendovima u Bosni?

Sad, kakve su vlasti trenutno, njima uopšte nije u interesu da neki rokenrol bend svira i da omladina razmišlja o nečem drugom osim o odlasku na svirku nekih narodnjaka i napije se tamo. Mislim da ih je strah od revolucije i nekog bunta. Ima jako puno stvari koje dospeju u državnu televiziju i stoje tamo u arhivi kao nepoželjni. To sigurno znam da je slučaj sa spotom za pesmu „Tesla“ od grupe Letu štuke, na kojoj piše „ne puštati“, jer poziva ljude da izađu na ulice. Tako da rokenrol kod nas u ovo vreme nije baš najsretnija opcija.

* Da li misliš da muzičari mogu na neki način da utiču na društveno-političku klimu u svojoj zemlji?

Naravno da mogu. Trebalo bi da i naša publika, za koju smatram da je mlada napredna inteligencija, utiče na to. Uvek kažem da mi je super svirati pred sto ljudi koji razmišljaju na prvi način, nego na punom stadionu, pred nekima koji su u varijanti „strah me da te volim, volio bih da te ne volim“ i tako to.