„Ovo nije kraj leta, sezona tek počinje“: Zeleni kačket u nedelju organizuje antologijsko veče

Kantautor Niko Nikolić svojim afektivnim indi-folk zvukom otvoriće nove dimenzije melodije, praćene vanserijskom poezijom.

Svoj prvi nastup upravo na ovom eventu održaće „all star“ grupa Zefir, a šabački džez-met-fjužn trio Soba Smrdi Sve promoviše novi EP Manje, sa tri numere: „Mićo, ja imam 26 radnih majica“, „Špageta u bradi Nikole Pašića“ i „Kvantitativne metode fuzije“.

U susret nastupu, pitali smo muzičare da najave atmosferu i otkriju zašto „Ovo nije kraj leta“.

Niko Nikolić poručuje:

„Jedno jako dobro muzičko veče, antologijsko ako mogu tako da kažem. O Zefiru sam čuo dosta dobrih stvari i jako mi je drago da nastaje bend koji ima sličan sentiment kao i moja muzika. Već sam im se ponudio da im sviram bendžo, hehe. Sobu Smrdi Sve sam slušao u Elektropioniru i već znam da će pokidati ti momci.“

Zefir ističe:

„Ovo nije kraj leta jer jesen počinje 23. septembra, a svirka je 21. Ovo je naš prvi nastup, samim tim ni mi ne znamo šta da očekujemo, ali verujemo da ćemo u publici videti mnogo dragih lica na ovom dugo očekivanom koncertu.“

Ekipa benda Soba Smrdi Sve ukazuje:

„Pre svega, velika nam je čast što delimo binu sa bendovima Zefir i Niko Nikolić, u organizaciji sjajne ekipe iz Zelenog kačketa. To je all-star postava koja sama po sebi obećava jedno sjajno veče. Publika od nas može da očekuje jedinstvenu svirku. Leto nije gotovo – sezona je tek počela.“

Niko Nikolić: Borim se na svim frontovima, ali sam jako ispunjen

Da je za njega leto bilo mešovito, kaže kantautor Niko Nikolić.

Žonglirao je između pisanja novih pesama, nekoliko koncerata i raznih muzičkih projekata.

„Uglavnom se trudim da ne nastupam previše da bih imao energiju za završavanje singlova i drugih izdanja“, kaže muzičar kroz osmeh i dodaje: „Neka se fanovi pripreme za nove stvari!“

Od letnjih nastupa na kojima je učestvovao izdvojili smo Indi vikend – dvodnevni maraton koncerta u Oslobođeni SKC, iz razloga što Oslobođeni SKC mnogima neizmerno nedostaje.

„Kad pomeneš SKC, meni pada na pamet jedan organski prostor za mlade kakav nikad nisam video u Beogradu. Jedni delovi SKC-a su za bleju, jedni za svirku itd. Ostali gradovi u Srbiji imaju tzv. okupljališta mladih, dok Beograd, recimo, ima isključivo kafiće i komercijalne klubove. Zato mislim da je baš važno da nešto poput SKC-a opstane, pa makar i u nekom novom izdanju“, kaže Niko Nikolić.

Upitan šta najviše upija tokom performansa i da li se to kasnije reflektuje u komponovanju i pisanju, kantautor potvrđuje:

„Reflektuje se itekako, reakcija publike mi daje informacije šta ljudi slušaju kod mene, a šta je višak. Koji stihovi imaju smisla, a koje mogu da izbacim. U poslednje vreme praktikujem da sviram i neobjavljene stvari, da vidim kako se i ja saosećam sa rečima novih pesama, pa ih u skladu s tim menjam za studijsku verziju.“

Upitan na čemu trenutno rade on i Laplander, Nikolić odgovara:

„Na tome da Rogi i ja izbacimo pesmu Ja sam kao ti sa spotom. Imamo i spot i pesmu, samo da Rogi pokrene svoje dugo planirano izdavaštvo. Nakon toga ide Meni moja ljubav sa spotom i EP-jem koji će sadržati tri nove verzije te pesme (osmeh). Zatim ide pesma Danas ne idi sa mnom kao spot i prateći EP.“

Između toga zakuvava treći album, verovatno najteži do sada, a radi se i na tome da Laplander konačno izbaci pesmu sa spotom Policajka.

Ona će najavljivati i očekivani drugi album koji će, kako kaže, promeniti momentum savremene srpske kulture.

„U prevodu, borim se na svim frontovima, ali sam jako ispunjen“, kaže Niko Nikolić.

Od noviteta, u prilici smo da čujemo emotivno-melodičnu pesmu „Ne odustajem“, koja tekstom gađa na više nivoa i nosi jasnu poruku. Nikolić kaže da je nastala u trenutku kada se u njemu nakupilo puno emocija, i spolja i iznutra.

„Ne odustajem je nastala jednim delom kroz savladavanje ličnog gubitka, paralelno sa turbulentnim periodom prolećnih protesta i svakodnevnog ludila. Nisam previše razmišljao, samo sam hteo da nešto uradim i objavim. Mnogo mi je drago što je Maja iz hora Svi Uglas insistirala da je pevamo na skoro svim probama – to izvođenje zna da bude mnogo emotivno“, kaže Nikolić.

Kantautora smo pitali i kako doživljava ovaj trenutak i našu društvenu realnost, te da li ona utiče na alt/DIY/indi scenu i muziku.

„Doživljavam ga kao ozbiljan prelazni period. Muzika uvek reflektuje društvo. Svi smo spremni za promene, imamo puno znanja, volje i lepote. Sada se nakuplja vreme za pravu artikulaciju svih dešavanja“, zaključuje Nikolić.

Zefir: Po malo vetar, proleće i kolačić

All star bend Zefir sastavljen je od članova dobro poznate ekipe iz naših značajnih alt-muzičkih voda, bendova Gazorpazorp, VHS Stereo, Cactus Fields i Mitsko Biće. Članovi su: Dina Markovska, Vukašin Petrović (ex Cactus Fields, Gazorpazorp), Jasmin Rastić, Nikola Bajčetić (Gazorpazorp), Aleksandar Hadžić (VHS Stereo) i Tamara Mylo (ex Mitsko Biće).

Okupili su se na raznim blejama po gradu. Na pitanje na šta aludira naziv benda – jer u zavisnosti od konteksta može biti bog vetra, vesnik proleća, ali i marshmallow kolačić – odgovaraju: „Zefir je po malo od sva tri, i vetar, i proleće i kolačić.“

„Mislili smo da će nam ime pasti s neba, ali ovo je najbolje što smo smislili“, kaže bend.

Na pitanje u koji muzički kontekst sebe stavljaju i kako se metafora naziva i zvuk miksa, iz Zefira odgovaraju da je u pitanju sve pomalo, a povodom konteksta retorički pitaju: „Jeste li nekad slušali Bitlse?“

Što se komponovanja i instrumenata tiče, kažu da prilikom pisanja Pele koristi laptop i akustičnu gitaru, dok u aranžmanima koriste električnu i akustičnu gitaru, bas, bubanj, flautu, sint i razne udaraljke.

Pre ovog premijernog nastupa u Beogradu, Zefir je spontano zasvirao na Tam Tam festivalu u Hrvatskoj.

„Na TamTamu smo se raširili da bismo volontirali i bili na moru, pa smo malo i svirali. Gostovali smo na Tamarinom prvom solo nastupu, što smo se dogovorili dva dana pre. Dugo smo čekali da konačno nastupimo u Beogradu, a društvena realnost je nerealna – o tome nekom idućom prilikom“, kažu iz benda Zefir.

Soba Smrdi Sve: U nepredvidivosti je lepota

Ekipu benda Soba Smrdi Sve čine: Petar Krsmanović, Nikola Andrić i Mladen Cvetinović. Na zapažanje da im je naziv benda jako smeo, bend odgovara da je nastao iz jedne potpuno banalne, ali iskrene situacije.

„Naš klavijaturista Petar je opisao jednu izvesnu prostoriju: ‘Soba smrdi sve’. Na keca smo shvatili da je taj intenzivan ‘smrad’ zapravo odlična metafora za našu muziku. Bližio se neki nastup, a mi smo još uvek bili bez imena i nismo imali ni trunku dileme – postali smo Soba Smrdi Sve“, kažu muzičari, dodajući da još uvek nisu spremni da objave lokaciju eminentne sobe, ali žele da znamo da ona nije fiktivno mesto.

Ni nazivi njihovih pesama nisu konvencionalni. Kako „krste“ pesme koje sviraju, pojašnjavaju ovako:

„Pošto je muzika instrumentalna, ona je apstraktna i prepuštena slušaocu na tumačenje. Ne želimo da joj imenom namećemo značenje. Zato su nazivi pesama zapravo kao fusnote koje hvataju atmosferu, neku internu šalu, nešto što čujemo sa ulice ili apsurdnu rečenicu izgovorenu dok je muzika nastajala. Imamo čitavu kolekciju tih ‘naslova’ i kada završimo neku pesmu, samo intuitivno odaberemo onaj koji najbolje leži, iako tematski nemaju nikakve veze. Taj sudar apstraktnog zvuka i bizarne rečenice stvara jedan treći, nevidljivi sloj značenja u glavi slušaoca. Svako napravi svoju vezu – i to je ono što nam je zanimljivo.“

S obzirom da ovi momci prave vrlo vratolomnu muzičku fuziju, želeli smo da saznamo nešto o njihovim muzičkim, filmskim i drugim umetničkim inspiracijama i uticajima.

„Inspiracija je esejska tema za kasne noćne sate uz neko piće. Lakše je možda objasniti šta je ono što pokreće naš kolektiv“, kažu muzičari i pojašnjavaju da se članovi benda muzikom bave relativno dugo i došli su do tačke zasićenja. Konvencionalni pristup stvaranju im je dosadio.

„Odbacili smo ideju klasičnog žanra. Iako se (ironično) opisujemo kovanicom ‘experimental jazz math fusion’, što duže sviramo, sve više shvatamo da je naš glavni cilj zapravo bekstvo od bilo kakve definicije. Čak i kod nas postoji razlika između onoga što smo se dogovorili i onoga što zapravo uradimo za instrumentima. U toj nepredvidivosti je lepota. To je proces razbijanja ustaljenosti i stvaranja nečeg novog, neočekivanog“, ukazuju muzičari.

Soba Smrdi Sve priznaju da nisu imali pojma da li će se ikome to što rade svideti.

„Očekivali smo da će reakcije biti negativne. Ali na svu sreću, čini nam se da su ljudi to prepoznali kao potpuno iskren pristup stvaralaštvu, čak i ako ne razumeju nužno šta tačno slušaju. Taj pozitivan odjek nam je dao samopouzdanje da nastavimo da guramo ovu priču“, kaže bend.

Njihov prvi EP izašao je pre samo nekoliko dana, a za njih je veliki korak kao i prvi ulazak u studio kao bend.

„Prvo i osnovno – prezadovoljni smo što smo uopšte preživeli snimanje, a da se nismo raspali! Šalu na stranu, ceo proces je bio neverovatno iskustvo, pre svega zahvaljujući našem producentu Urošu Milkiću. Moramo da ga istaknemo, jer je njegovo strpljenje i razumevanje našeg haosa bilo ključno. On je za nas nezvanični četvrti član benda, neko ko je uspeo da uhvati našu sirovu energiju i da je prevede u vrhunski snimak, dajući celom projektu jednu novu zvučnu dimenziju“, kažu muzičari.

Dodaju i da je Uroš uradio nemoguće – jedini je uspeo da doprinese tekstu na njihovom, inače potpuno instrumentalnom EP-ju!

„Toplo preporučujemo da obratite pažnju na pesmu Kvantitativne metode fuzije da biste otkrili o čemu se radi. A ako zaista želite da shvatite ko smo i šta smo – najbolji i jedini pravi odgovor dobićete na našoj svirci. Dođite da se upoznamo kako dolikuje!“, poziva bend Soba Smrdi Sve.

Interesantno je i da ovi Šapčani u Beogradu nastupaju u trenutku kad se u njihovom gradu održava čuveni šabački vašar. Pitali smo ih da li će deo te ludačke energije doneti i u KC Grad.

„Da, apsolutna je istina – ostavljamo Šabac baš u trenutku kada on dostiže svoj godišnji zenit haosa i slave. Trenutna atmosfera u gradu je, najblaže rečeno, ludnica. Vazduh miriše na šećernu vunu, pečenje i jeftine parfeme, a zvučna slika je kakofonija trubača, turbo-folka i vriske dece na ringišpilima“, pojašnjava bend.

Što se tiče njihovog odnosa prema vašaru… on je, kažu, kompleksan.

„Ne možeš biti iz Šapca, a da ti vašar nije na neki način urezan u DNK. To je događaj koji istovremeno i obožavaš i prezireš. Nažalost, nećete čuti trubače u našim pesmama, ali na neki način naša muzika je zvučni ekvivalent šetnje kroz vašarsku gužvu u ponoć – sve je nejasno, pomalo preglasno, ali nikad ne znate šta vas čeka iza sledećeg ćoška“, kažu članovi benda.

Na pitanje kako doživljavaju trenutni momenat i društvenu realnost, te da li ona utiče na alt/DIY scenu i muziku u Beogradu, Šapcu i drugim mestima u Srbiji, odgovaraju:

„Apsolutno je nemoguće, a bilo bi i duboko nepošteno, ignorisati težinu momenta u kojem se svi mi nalazimo. Većina ljudi na sceni su upravo oni koji su na prvim linijama borbe za pravdu i bolje sutra. S jedne strane, da, oduzima nam vreme i energiju. Ali sa druge, mnogo važnije strane, solidarnost je procvetala. Više nego ikada smo tu jedni za druge, delimo resurse, podršku, scenu. Osećaj zajedništva je postao snažniji od bilo kakve apatije. I baš zato su dešavanja poput svirki sada važnija nego ikada“ – ukazuje bend i zaključuje:

„U trenutku kada imamo utisak da postoji svesna namera da se kulturna i umetnička dešavanja uguše, marginalizuju i prorede, svaka svirka, svaka izložba, svaka predstava postaje čin prkosa. Samim tim što postojimo, sviramo i okupljamo ljude, mi šaljemo poruku da još uvek nismo odustali“, poručuje ekipa benda Soba Smrdi Sve.