Cactus Fields: Energija sa publikom je uzajamna, a stvaranje i svirke ono u čemu najviše uživamo

Bend čine: Vukašin Petrović – gitara i glas, Đorđe Dabić – gitara, Ana Milošević – bas i Stevan Marinković – za bubnjevima, a oni povodom nadolazeće svirke govore za Danas.

Iako ste jako mladi, za kratko vreme ste stekli ozbiljnu popularnost. Recite nam nešto o nastanku benda, kako ste se „dohvatili“ pravljenja muzike i kako se hemija u grupi razvila i otelotvorila u vaš prvi, a pritom sjajan, album?

Đorđe: Bend pod ovim imenom postoji skoro pet godina, a osnovali smo ga David Tadić i ja. Vremenom je kroz bend prošao jedan priličan broj ljudi, pa se samim tim i neka ideja o tome ko su i šta su Cactus Fields menjala. Ja sam jedini stalni član benda, a bend je u postavi koja je snimila album postojao od zime 2021. godine. Stevan, Vukašin i ja smo se znali iz Milanovca i već smo imali dosta prilika da zajedno sviramo, pa u tom smislu nije bilo problema, a Anu, koja se pokazala kao idealna basistkinja za Cactus Fields, smo zvali u bend znajući da je prethodno svirala u Entropiji i eto, ispostavilo se da je to postava kojoj je bilo suđeno da snimi to izdanje čiji će se značaj tek pokazati.

Cactus Fields stilski i muzički parira bendovima sa nove beogradske scene dok je pritom blizak i svetskoj, kako ste kreirali vaš zvuk koji je na zavidnom nivou dobar? U čemu ste pronašli inspiraciju za stvaranje muzike?

Ana: Mislim da svako od nas sluša dosta raznoliku muziku, ali i pratimo bendove sa domaće scene pa mislim da je to barem na nekom podsvesnom nivou imalo uticaj i na ono što stvaramo.

A ako se setimo da su i npr Bjesovi iz Gornjeg Milanovca, izvlači se zaključak da vam scena krca, samo što ostatak Srbije nije upućen. Recite nam šta se dešava u kraju, kako izgleda muzički život Gornjeg Milanovca?

Vukašin: Scena u Gornjem Milanovcu je već neko vreme dormantna, ali u proteklih dvadesetak godina pojavljivali su se odlični bendovi koji nikada nisu dosegli naročitu slavu van Gornjeg Milanovca (i.e. Plišani Mališan,). Pored toga, Kaktusi su bend koji potiče iz Gornjeg Milanovca, ali su pre svega stacionirani u Beogradu – sva četiri člana žive u Beogradu, a Ana Milošević, naša basistkinja, je iz Beograda.

Đorđe: Milanovac je do skoro imao jako raskošan muzički život zahvaljujući klubu Ljubitelj, koji nam je omogućio da čujemo jako širok dijapazon ozbiljnih i kvalitetnih izvođača, ne samo iz Srbije i regiona već iz zemalja širom sveta.

Recite nam nešto o pesmama, o čemu su tekstovi, kako nastaju, da li su lično ili društveno inspirisani kad pišete…?

Vukašin: Tekstovi uglavnom govore o različtim aspektima konkrektnih iskustava, mišljenja i osećanja kroz koje svako prolazi u životu, ali na jedan apstraktan i često prenaglašen način koji je u skladu sa intenzitetom same muzike, samim tim su prevashodno lično inspirisani.

Često koncertno nastupate, ovde smo imali prilike da vas gledamo na Indirekt soukejsu, u Božidarcu, KC gradu… da ne nabrajam, sad stižete na Kišobran, da li već imate neke omiljene lajv nastupe sa anegdotama koje biste izdvojili?

Ana: Omiljeni lajv nastupi su nam u principu oni na kojima smo videli da smo uspeli da napravimo dobru atmosferu. Mi uživamo kada vidimo da publika koja je došla da nas sluša uživa, i to jedno bez drugog ne ide, energija je uvek uzajamna.

Vaš prvi album se našao na brojnim listama među najboljim albumima 2022. godine, kod portala Balkanrock pa na dalje… Na čemu trenutno muzički radite?

Ana: Trenutno radimo na stvaranju nove muzike, imamo neki plan da u skorije vreme izbacimo singl i snimimo spot, ali stvaranje novih pesama i svirke su nam trenutno nešto u čemu najviše uživamo.

Kako kao mlad bend sa brdom potencijala vidite mužički život Srbije i mogučnosti napretka muzičara u ovoj zemlji?

Cactus Fields: Ne znamo koje su mogućnosti napretka muzičara u ovoj zemlji.