Ovakva promena ne sme biti eksperiment, pogotovu ne neuspešan, već mora biti dobro osmišljena i plodotvorna – kaže Srđan Savić, direktor Festivala glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma u Nišu i v. d. direktora „Niškog kulturnog centra“.

Savić kaže da bi u javnoj raspravi, na temu da li Filmski susreti treba da budu festival na kojem će se prikazivati filmovi sa istog jezičkog prostora i ocenjivati uloge glumaca u njima ili pak festival glumačkih ostvarenja u kinematografijama tzv. Zapadnog Balkana, morali da učestvuju predstavnici grada Niša, Ministarstva kulture Republike Srbije, „Udruženja filmskih glumaca Srbije“ i „Niškog kulturnog centra“, intelektualci, novinari, filmski kritičari, filmofili i građani Niša. Kao filmski kritičar on je, kaže, svojevremeno smatrao da Filmske susrete „nesumnjivo treba internacionalizovati“, ali kao direktor Susreta i „NKC“ misli unekoliko drugačije.

* Šta bi moglo da bude rešenje?

– Sad mi se čini da je možda bolje imati nacionalni festival prve nego međunarodni festival niže kategorije. Ipak, činjenica je da postoji trend kulturnog povezivanja i regionalizacije filmskih festivala u zemljama bivše Jugoslavije, tako da bi rešenje moglo da bude postojanje dve selekcije na festivalu – nacionalne i međunarodne, kao što je to slučaj sa festivalom u Puli.

* Videli ste ovogodišnje filmove koji će se prikazati na Susretima? Kakav je po vašem mišljenju kvalitet glumačkih ostvarenja u njima?

– Žiri će biti na velikim mukama, jer je, prema mom sudu, konkurencija veoma zanimljiva, a neizvesnost ogromna. Ima u filmovima koji će biti prikazani u zvaničnom programu nekoliko vanserijskih glumačkih kreacija.

* Zašto se na Susretima, koji su festival glumačkih ostvarenja u domaćem igranom filmu, prikazuje i epizoda televizijske serije „Senke nad Balkanom“?

– Cilj prikazivanja te pilot-epizode je da se uvaži ovdašnja produkcija igranih televizijskih serija, jer one privlače značajnu pažnju gledalaca a rade se na filmski način i sa velikim brojem poznatih glumaca. Pilot-epizoda o kojoj je reč je neka vrsta televizijskog filma, a neće biti prikazana u zvaničnom programu Susreta, već kao gostujući film, nakon zatvaranja festivala. Reditelj i producent serije Dragan Bjelogrlić želeo je da ta epizoda bude prikazana samo na festivalima u Nišu i Sarajevu. U Niš će doći veliki broj glumaca iz te serije da se pokloni publici, a jedna od osnovnih funkcija našeg festivala je uvažavanje glumačkih nastupa koji se odlikuju visokim kreativnim dometima i zanimljivi su gledaocima. Činjenica da je pisac iz Niša Dejan Stojiljković koscenarista dodatna je zanimljivost.

* Na ovogodišnjim Filmskim susretima, međutim, neće biti prikazan film Emira Kusturice „Na mlečnom putu“?

– Distributer Kusturičinog filma je insistirao da taj film bude prikazan van zvanične konkurencije, što nismo mogli da prihvatimo jer to nije po pravilima festivala, a ta pravila su jasna i oko njih nema nikakvih nedoumica. Po pravilniku festivala u zvaničnoj konkurenciji su uvek filmovi srpske produkcije, koprodukcijska ostvarenja s manjinskim i većinskim srpskim učešćem, pa čak i strani filmovi gde srpski glumci imaju važne uloge na našem jeziku, dok se u programu van konkurencije prikazuju isključivo gostujući filmovi iz regiona ili, recimo, pilot-epizode TV serija i dugometražni dokumentarci. „Na mlečnom putu“ je srpski film sa srpskim glumcima koji mogu i imaju pravo da učestvuju u trci za nagrade, tako da nije postojao način da se taj film nađe van takmičarske konkurencije. Uostalom, nije prvi put da Kusturičinog filma nema na našem festivalu, uvek uz različita obrazloženja. Dogodilo se to ranije i sa filmovima „Zavet“ i „Život je čudo“.

* Kakav kvalitet projekcija se može očekivati?

– Kvalitet projekcija, i slike i zvuka, biće najbolji mogući. Filmovi će se prikazivati sa di-si-pija, što omogućava značajno bolju projekciju nego s klasičnog 35-milimetarskog projektora ili bilo kog drugog dostupnog digitalnog formata. „Medžik lajt“ radi ozvučenje i osvetljenje na „Letnjoj pozornici“ i oni će biti vrhunski. U slučaju kiše „Sinepleks“ će biti mesto gde će se odvijati projekcije filmova iz zvanične konkurencije. U ovom bioskopu biće upriličen i prateći program „Kino region“, u okviru kojeg će tradicionalno biti prikazivani filmovi s prostora bivše Jugoslavije ili iz drugih susednih zemalja. Ušli smo, dakle, u mirne vode kada su tehnički aspekti bioskopskih projekcija u pitanju.

* Pretpostavljamo da će biti svečanog otvaranja i zatvaranja, predaje ključeva grada glumcima, crvenog tepiha, vatrometa… Hoće li nešto od toga prenositi javni servis?

– Na ceremoniji otvaranja festivala ključevi grada biće predati predsednici žirija 52. Filmskih susreta Jelici Sretenović. A glumici Svetlani Bojković biće uručena nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo, odnosno za izuzetan doprinos umetnosti glume u domaćem filmu. NJoj će i pripasti čast da svečano otvoriti festival. „RTS“ će direktno prenositi zatvaranje Filmskih susreta ili će ceremoniju dodele nagrada emitovati u snimku, a to će zavisiti od prenosa sportskih događaja zakazanih za taj dan.

* Nagradni fond je ove godine značajnije uvećan?

– Nagradni fond nije uvećavan nekoliko godina, tako da je bilo prirodno i logično da se i tu naprave izvesni pomaci. Festival glumačkih ostvarenja treba da bude konkurentan, a iznos nagrada, između ostalog, prilično dobro pokazuje kolika je snaga festivala. Nagrade na Filmskim susretima su ozbiljna referenca u karijeri svakog glumca s ovih prostora, pa glumci zaslužuju da i novčani iznos njihovih nagrada bude dostojanstven. Tako će dobitnik Gran prija „Naisa“ otići iz Niša sa 350.000 dinara, što je za 100.000 više nego prošle godine. Laureati nagrada „Car Konstantin“ i „Carica Teodora“ dobiće po 280.000, dok su 2016. dobijali po 200.000. Uz „Povelje za izuzetnu mušku i žensku ulogu“ dobitnicima će biti uručeno po 180.000 dinara, umesto dosadašnjih 150.000. Epizodnu mušku i žensku ulogu pratiće novčane nagrade od 120.000 dinara, umesto dosadašnjih 100.000.

Ne treba izgubiti iz vida činjenicu da su Filmski susreti najveći festival posvećen igranom filmu u domaćim okvirima, ne računajući Fest, koji ipak ima međunarodni karakter. Susreti su najveći festival po broju posetilaca, a „Letnja pozornica“ u „Tvrđavi“ je skoro uvek ispunjena do poslednjeg mesta. Ona je najveći srpski bioskop na otvorenom, pošto ima 2.456 mesta, a ukoliko uračunamo i montažne tribine i propusnice koje ne garantuju sedenje, projekcije najčešće prati i po četiri hiljade ljudi. Festival ima dugu i ozbiljnu tradiciju i jedinstven koncept. Pokazalo se da su glumci verovatno najstandardniji kvalitet domaćeg filma, jer su ovdašnja režija i scenaristika prolazile kroz svakojake uspone i padove, dok je gluma uvek bila na zavidno visokom nivou.

* Ovogodišnji festivalski budžet je dovoljan?

– Jeste. Ukupan budžet festivala je veći od 20 miliona dinara, od kojih je grad Niš izdvojio 16. Ministarstvo kulture nas je finansijski podržalo sa 3.150.000 dinara, „Dunav osiguranje“ i „Leoni“ sa po milion dinara, a tu su i manji sponzori i donatori.

* Zadovoljni ste takvom finansijskom podrškom Ministarstva kulture?

– Uvek je dobro da bude više novca, ali ne možemo biti nezadovoljni. Nekad su Filmski susreti od Ministarstva dobijali samo milion dinara. Ministarstvo prilikom raspodele sredstava verovatno gleda i kolika je podrška manifestaciji od lokalne samouprave, a grad Niš značajno podržava naš festival.

* Festival je dobio značajnija sredstva i za rekonstrukciju pojedinih segmenata Letnje pozornice. Šta je urađeno?

– Zasad su na „Letnoj pozornici“ postavljene nove stolice i rekonstruisana garderoba i betonska podloga u parterima. U drugoj fazi biće urađena kompletna rekonstrukcija bine i toaleta. Sredstva za rekonstrukciju u iznosu od 15 miliona dinara obezbedilo je Ministarstvo trgovine i turizma.