Stvaralaštvo ne trpi ograničenja

Skup je trajao dva dana u Jugoslovenskoj kinoteci i krunisan je „Beogradskom izjavom“ u kojoj su se svi učesnici složili da stvaralaštvo ne trpi nametnute, oktroisane istine i ograničenja, ma odakle dolazili.

Svi učesnici skupa izneli su svoj pogled o aktuelnom stanju. Emir Kusturica se zapitao da li je 21. vek trenutak u kojem kolabira sve. uključujući i umetnost. On je kazao da je ideja da se prepoznaju načini na koji se ovaj proces odvija. Kusturica je primetio da su veliki romani marginalizovani i da dela velikih pisaca ne dolaze do ruku i pameti onih koji vole da čitaju, a kojih je malo, konstatovao je. Osvrnuvši se na hiperprodukciju knjiga Kusturica je primetio da „svi pišu, a gotovo niko ne čita“. Ta ogromna količina napisanih stranica, prema njegovom mišljenju, zapravo zagušuje prostor i utiče na to da pisci velikih dela nisu ravnopravni u utakmici.

– Kvantifikacija uništava i film i literaturu – naglasio je Kusturica.

On takođe smatra važnim pitanje vraćanja društvenog statusa knjizi i s tim u vezi podseća da su Tolstoj, Bulgakov i drugi veliki pisci iz prošlosti kad su pisali svoje romane obeležavali godine, dok danas, sa značajnim delima to nije slučaj, ona „ne određuju vreme , niti zadaju ton“. Kusturica je skrenuo pažnju i na hiperprodukciju filmova na festivalu u Kanu gde od 5.000 filmova 22 koja valjaju određuje ideologija savremenog zapadnog sveta, koja tvrdi da su komunizam i fašizam isto i nameće političku korektnost i autocenzuru kao bazu ponašanja.

– Političari su preuzeli funkciju velikih umetnika, a veliki umetnici su ostali bez uticaja. Umetnik u Evropi je izgubio poziciju, njegov glas se ne čuje – zaključio je Emir Kusturica.
Piter Handke se ne slaže s Kusturicom u pogledu toga da su umetnicima političari oduzeli uticaj, već misli da zločinca nema i da je u tome problem.

– Niko tu nije zločinac, svi su nedužni i to je skandal. Nevinost i nedužnost ljudi je kriva – rekao je Handke.

Zahar Prilepin savremeni globalizovani svet vidi kao nekog ko nas stalno poziva da odustanemo od ideologije, svog identiteta, pri čemu se glasnogovornici takvih stavova ne odriču svoje ideologije, svog naroda i svog imena… On je, takođe, naglasio da je zadatak umetnika da ne bude podložan manipulaciji i da bi Dostojevskog danas verovatno smatrali zločincem, iako je on pisac broj jedan u svetu i svi ga poštuju.

– Slično je i sa Tolstojem, Hemingvejem i drugim piscima koji nisu bili politički korektni – ukazao je Prilepin dodajući da u Rusiji književnici, ipak, još imaju veliki uticaj, za razliku od drugih zemalja Evrope.

On je istakao da njegove knjige čita svaki stoti stanovnik Rusije, uključujući i predsednika Vladimira Putina.

– Ja tako utičem na Putina, a Putin utiče na svet – konstatovao je uz osmeh.
Milovan Danojlić je skrenuo pažnju da živimo u svetu prezasićenog lažima u kojem kultura, pogotovo književnost, nastoji da održi standard normalnosti i poštenog mišljenja što je najteže. On je naglasio da „u situaciji kada sve posmatramo kroz prizmu zapadnog imperijalizma, književnost trpi još veći izazov da se bori za pravdu, istinu čovečnost“.

Ju Hua je zapazio da pisci rođeni posle 90-ih imaju svoje kompanije koje vode njihovi menadžeri od dvadesetak i nešto godina i koji kreiraju veliku bazu obožavalaca, ali i da će značajne knjige uvek uticati na ljude.

Frederik Begbede je na početku svog obraćanja drugog dana skupa kazao da se plaši, da će ako se ne složi s učesnicima skupa, dobiti tortu u lice kao nedavno Bernar Levi i da mu je žao što je Novak Đoković izgubio u Parizu. Begbade je za svoje knjige rekao da opisuju beznađe i ne nude rešenje, a kao neko ko je dugo bio u svetu advertajzinga primetio je da je upravo ova sfera odgovorna za uniformizaciju sveta. Otklon od takvog stanja vidi u kulturi koja ima potencijal da da sačuva izvesne razlike, a rešenje u tome da sve države štite svoju kulturu i pomažu umetnost kao poslednjem otporu advertajzingu. Za sebe je rekao da pripada generaciji antiheroja i razmaženih, koji samo kukaju, ali dodaje da zbog toga ne bi išao u rat i da smatra da ono što ne mogu da promene treba da opišu.
Ministar Vukosavljević, po čijoj ideji je organizovan „Beogradski kontrapunkt“, zaključio je sastanak porukom da „kultura nije bez šansi da pomogne da čovek postane čovek“.