Tolstoj među slikarima 1"Burlaci na Volgi" Foto: Vikipedia

Od srpskih stručnjaka na skupu će govoriti akademik Dušan Otašević, zamenik sekretara Odeljenja likovne i muzičke umetnosti SANU, istoričari umetnosti Irina Subotić, Nenad Makuljević i Jelena Mežinski Milovanović. Iz SANU je najavljeno da će biti prikazani Rjepinovi radovi iz zbirke Narodnog muzeja i Vojnog muzeja u Beogradu.

Ilja Rjepin bio je najpoznatiji slikar ruskog realizma i umetnik kome pripada velika zasluga za uvođenje ruske umetnosi u evropske tokove. Istoričari umenosti tvrde da je Rjepin u likovnom svetu bio ono što je njegov savremenik Lav Tojstoj bio u svetu književnosti. Rjepin je savremenike fascinirao „sposobnostošću da reprodukuje ljudski život snažnim i živopisnom silom“, a sam Tolstoj tvrdio je da Rjepin „prikazuje život naroda mnogo bolje nego bilo koji drugi ruski umetnik“.

„Rjepin je uporno tražio nove tehnike i sadržaje kako bi svom delu dao veću punoću i dubinu. Imao je dubok osećaj svrhe u svojoj estetici i veliki umetnički dar da oseti duh veka i njegovo odražavanje u životima i likovima pojedinaca“, ukazuju istoričari umetonosti.

Rjepin je rođen u blizini Harkova, a umetničko obrazovanje započeto kod lokalnog ikonopisca završilo se u Carskoj akademiji umetnosti u Petrogradu. Jedno vreme boravio je u Italji i Francuskoj. Po povratku u Rusiju, pridružio se 1878. pokretu „peredvižnika“, koji su se pobunili protiv protiv akademskog formalizma službene akademije.

Tada je nastala Rjepinova čuvena slika „Burlaci na Volgi“. On je podjednako je bio uspešan i popularan kao slikar i istorijskih i savremenih tema, a među glavnim kupcima njegovih dela bili su i članovi carske porodice i Pavle Tretjakov, osnivač istoimene čuvene moskovske galerije. Iako je i u Sovjetskoj Rusiji njegovo slikarstvo prihvaćeno kao uzor za rad ostalih umenika, Rjepin je iskoristio srećnu okolnost da je njegova kuća koju je sagradio severno do Petrgrada posle Oktobarskog prevrata pripala u Finskoj.

Preminuo je u finskom mestu Kukala, koje je kasnije vraćeno pod rusku upravu i po njemu dobilo ime Rjepinovo, a zajedno sa znamenitostima Petrograda nalazi se na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Ilja Jefimović Rjepin od 1907. bio je dopisni član Srpske kraljevske akademije, a ovo zvanje dobio je tri godine pre Lava Tolstoja.

close
Tolstoj među slikarima 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.