NAPOMENA: Sadržaj iz ovog intervjua nije dozvoljeno prenositi u drugim medijima bez prethodne saglasnosti redakcije Danasa

Heklani sako u čijem je oblikovanju učestvovalo mnoštvo marljivih i spretnih ruku, trenutno je Rambov omiljeni odevni predmet na javnim nastupima a ovog leta imaće ih mnogo – najpre u Kragujevcu na Arsenal festu 24. juna, a potom u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu 7. jula.

* Anticipirali ste kataklizmu komunizma, ima li izgleda da se isto desi s kapitalizmom?

– Svakako, neće propasti baš ovih dana, ali, koncept pravljenja profita na račun upropaštavanja planete zemlje i ljudskog biostaništa je ograničenog daha.

* Šta bi u najboljem slučaju ustupilo mesto tom poretku ili šta biste vi voleli da se desi?

– Volio bih da se malo demokratija poboljša. Demokratija i kapitalizam ne moraju nužno ruku pod ruku. Da se prije svega uvede obaveza glasanja, plus da glasački listić važi samo ako smo na njemu odgovorili na nekoliko osnovnih pitanja koja testiraju našu sposobnost rasuđivanja. Nije demokratija kao koncept loša, ali treba izbjeći da se pretvori u diktaturu mediokriteta.

* Kazali ste da su najdisciplinovaniji glasači samo oni koji na dan izbora uzimaju olovku, a da su na drugoj strani oni koji s prezrenjem nemaju kome da daju svoj glas. Kako biste objasnili zašto je važno glasati?

– Malo sam pretjerao sa tom izjavom, nije baš tako crno-bijelo. Ne bih nikom ništa objašnjavao, glasanje treba da bude zakonska obaveza.

* Kako razumete ovdašnji, ako se tako može reći, mentalitet trpeljivosti u netrpeljivom sistemu. Zašto osiromašeni glasaju često za one koji ih potkradaju i koji su direktno odgovorni za njihov loš položaj?

– Vijekovima je ulazilo u naviku za vrijeme Turaka, da se vlast istovremeno i prezire i bespogovorno sluša. Treba ipak neko vrijeme da se odviknemo, da shvatimo da je i vlast i država samo naša i ničija druga.

* Da li i dalje mislite da nije ništa posebno to što ste ustali protiv rata u Bosni i tom prilikom napravili incident u javnosti, bez obzira na to što je taj poriv bio „kontaminiran“, kako ste sami izjavili, vašom željom da budete u centru pažnje?

– Veliki korak za mene, mali za čovječanstvo. Moja glasnoća bila je ekvivalentna mom egocentrizmu, koji je srećom sa godinama nešto splasnuo. Puno ljudi je mislilo kao ja, a malo je bilo takvih budala da viču na glas ono što misle.

* Da li su se vaše asocijacije na republike nekadašnje zajedničke zemlje promenile. Ako da i ako ne – zašto?

– Jedine asocijacije koje smo imali u socijalizmu su vicevi. Danas se nagomilalo i drugih sadržaja.

* Ako se peva o onome šta fali, šta je danas u vašim pesmama, da li samo ono što vam nedostaje ili tu ima i onoga čega vam je previše. O čemu, dakle, sada najviše pevate i zašto?

– Poslednje što sam uradio je „Darwinova pjesma“. Analfabetizovano društvo pruža svoje kratkovide pipke prema nauci, obmotava je svojim zabludama, a to je vrlo opasno. „Darwinova pjesma“ iskazuje moj pjesnički vapaj za nedostajućom dominacijom naučne misli u društvu.

* Koji od vaših stihova najbolje sumira aktuelnu situaciju u zemlji?

– Pojma nemam. Danas se istovremeno prelama, preklapa i miješa puno različitih procesa, nije dovoljan jedan stih iz jedne pjesme. Od jedne od starijih – „Kataklizma komunizma“ do jedne od poslednjih – „Privatizova“, koja govori o privatizaciji svega, pa i samog Kosmosa, i napokon do Darwinove ljubavne pjesme, nastale ovih dana.

* Čime ćete u bliskoj budućnosti uposliti svoj kreativni potencijal?

– Radim brod, solarni jedrenjak, koji će se kretati uz pomoć vjetra i sunca. Prvo sam pokrenuo Indiegogo crowd funding kampanju, skupio pare, kupio trup i počeo da radim nacrte, a onda se zainteresovao UNDP Crne Gore, i odlučio da mi finansira sve faze do porinuća, u okviru svog projekta LOW CARBON Print Tourusm. Dakle, moja misija je da pokažem da se može uživati u nautičkom turizmu bez potrošene kapi goriva. Brod plovi na jedra, a motor se pokreće na struju, baterije se pune uz pomoć solarnih ćelija.

Plovi bešumno u oba režima, za razliku od motornih jahti koje oru more, prave nesnosnu buku, emituju CO2 u vazduh i naftu u more, pri tom ogromnim talasima uništavaju floru, faunu i drevnu priobalnu arhitekturu Boke Kotorske.

* Šta vas najviše pogađa?

– Nadmenost, bahatost, koja uvijek ide ruku pod ruku sa neobrazovanošću.

* Šta pomislite kad čujete ili kažete danas, šta za vas znači ovaj pojam?

– Danas za mene znači kratki period između brige za sutra i kajanja zbog propuštenog vremena juče. Čovjek u glavnom živi u svojim sjećanjima i planovima, danas je jedini mogući trenutak kada ima šansu da se bavi stvarnošću.