– Kako se zove tvoja knjiga?

– „Noć mrtvih snova“.

– Koliko ima strana?

– 430.

– O čemu se radi?

– Da u nekoliko rečenica mogu da kažem o čemu se radi, ne bih napisao knjigu od 430 strana – sam je sebi postavio najčešća pitanja u vezi sa svojim novim romanom i dao odgovore na njih mladi pisac Vladislav Radak, želeći da tako izbegne tipičan početak promocije.

Ništa, međutim, u vezi sa Vladislavom Radakom (1987) nije tipično. Osim što je prvi roman „Plava vežbanka“ napisao još kao tinejdžer, snimio nekoliko kratkih igranih filmova, prikazanih i nagrađenih na festivalima, što je jedan od autora i voditelja TV emisije „Stepenište“ (RTS 2) i što svira klavir i komponuje, Radak studira matematiku ili „matiš“, kako sam kaže. Ipak, pisanje kao teren na kome se mogu ispoljiti snovi, nadanja, pa i strahovi, daleko od ustaljenih životnih šablona, ono je što ga najviše privlači. A snovi iz naslova njegovog romana, polje su na kome se odigrava ono što se „nikad jebeno ne dešava u životu“, kako je objasnio. Triler kao žanr koji pretežno obeležava „Noć mrtvih snova“ nije ključan za njegovo pisanje, ali napetost koju ovaj žanr podrazumeva, uvek će igrati ulogu, istakao je. Dobra knjiga za njega kao čitaoca ona je koja ga zabavlja i koja pravi hemijsku rekaciju u njemu, a i dok piše, što je, priznaje, sebično, njemu je bitno da se sam zabavlja. Međutim, dodao je, to ne znači da je u pitanju knjiga koja se „čita u jednom dahu“ i koju „nećete ispuštati iz ruku“, već to zabavljanje, to jest, čitanje, može biti i sporo i trajati mesecima.

– „Plava vežbanka“ je autobiografska saga o odrastanju moje generacije. To nije klasična tinejdžerska knjiga jer njih obično pišu matorci. Ona je ispovest o tužnim i smešnim stvarima i priča mog odrastanja – rekao je na pitanje o svom prvom romanu, koji je napisao sa 15 godina.

– Uvek sam pisao, dodaje, a ovo je jednostavno bila prva zrela knjiga pre koje je bilo milion pokušaja, ispisanih svezaka i pocepanih stranica. Oduvek sam znao da želim da budem pisac i bio uveren da ću to i postati – odkada sam se rodio do dan danas, zamišljao sam to svakog dana.

Matematika kao životno opredeljenje nije, dodaje, kako se često misli, nespojiva sa pozivom pisca. Mnogi naučnici nobelovci, podseća, bili su i pisci, a Kuci je upravo bio i matematičar i pisac. Sa druge strane, ni vežbanje uma matematikom, koje bi moglo da mu bude od koristi naročito pri pisanju trilera, nije ono što ovu nauku u njegovom slučaju povezuje sa pisanjem. Njena hladna logika, kako je rekao, samo je nešto drugačije i još jedno životno iskustvo, koje, kao i ostala, ostavljaju trag u njegovoj knjizi. Tako je i sa sviranjem i komponovanjem. Ne znači da će neku melodiju saobražavati knjizi koja trenutno nastaje i obrnuto. Štaviše, on smatra da se jednim ne može dočarati drugo i plastično to objašnjava na sledeći način – „To što možete da omirišete pljeskavicu, ne znači da ste je i pojeli“.

Iako film pruža fantastične mogućnosti upravo za žanr trilera, za Vladislava je to bio samo dobar eksperiment koji zahteva dosta živaca i timski rad. A za „Noć mrtvih snova“ samo „instant“ i „na prvu loptu“ može se reći da je triler, dodaje, jer u njoj je jednako važna predanost i studioznost koju književnost podrazumeva. Žanrovi jesu postupci i način kako stići do nečega, priznaje, ali ih se on nije čvrsto držao i njegov pristup bio je slobodniji, pa će svako ko pročita njegovu knjigu videti da nije u pitanju ni običan triler, ni horor, ni misterija. S obzirom na sve oblasti u kojima se oprobao i kojima se bavi, je li on multimedijalni umetnik?

– Kada prelistavam neke časopise i u njima vidim slike nekih ljudi, ispod kojih su crvenim slovima napisana njihova imena, a ja nemam pojma ko su, pogledam dalje, a iza zareza stoji „multimedijalni umetnik“. Ja pokušavam da se ogradim od tog „umetnik“. Sve ovo što radim za mene je kao bivanje u dečjem zabavnom parku – malo se vozim, malo jedem sladoled. Želim da se bavim zabavom. Klavir sviram kod kuće, pravljenje filmova je naporno. Ostaje pisanje – zaključuje mladi multitalentovani pisac.

Noć mrtvih snova

Roman Vladislava Radaka „Noć mrtvih snova“, u izdanju Dobre knjige, predstavljen je u četvrtak u Livingroom-u u Studentskom kulturnom centru. Pored autora o knjizi su govorili urednik Dobre knjige Goran Milenković, kao i Božidar Andrejić, novinar i pisac, „prvi matorac“, kako kaže Radak, koji je poverovao u njegovu knjigu i preporučio je za objavljivanje.