U zaječarskom teatru pretpremijerno igrana Lesingova Emilija Galoti 1Foto: Marijana Janković/zaječarsko pozorište

Nakon aprilske pretpremijere Sterijine Pokondirene tikve u adaptaciji i režiji Olivere Viktorović Đurašković, u zaječarskom pozorištu je pretpremijerno, takođe bez publike, odigrana predstava Emilija Galoti nemačkog pisca Gotholda Efraima Lesinga u režiji Tare Manić.

Emilja Galoti je drama posvećena nemoralnom životu ondašnjih kneževa  (napisana je 1772. godine) i prvi put je kod nas igrana 1870. godine u Novom Sadu, a četiri godine kasnije u Narodnom pozorištu u Beogradu.

-Na prvi pogled, ovo je drama o izumiranju aristokratskog sveta – o načinu života, pravilima i običajima koji su na samrti nakon što na scenu stupa nova klasa ljudi, ljudi koji svoja bogatstva nisu nasledili. Ali, ako se malo pogleda ispod površine, Lesing piše o dubinskim istinama i problemima koji nastaju kada dva sveta – jedan umirući i jedan koji se još uvek nije rodio – krenu da se sudaraju, dok se na istom pravcu kreću u suprotnim smerovima. – pojašnjava dramaturg predstave Vuk Bošković, nastavljajući: “Svet se konstantno menja, samo u prethodnih godinu dana se promenio više nego što je bilo ko od nas mogao da zamisli ili očekuje. Zbog toga je jako teško govoriti o tome koliko se svet danas razlikuje od onog u kome je Lesing pisao Emiliju Galoti, u 18. veku. Ali snaga i značaj ove tragedije je baš u tome što ne govori o tome kakav je svet bio u trenutku pisanja, već o tome kako nastaje promena u svetu”.

Prema njegovim rečima u srcu ovog eksperimenta, baziranog na Lesingovom iskustvu prvog dramaturga u istoriji pozorišta, nalazi se Emilija Galoti. Ona je junakinja koja ne samo da veruje, nego je otelotvorenje svih vrednosti sveta koji umire i  takva, gotovo nestvarna, mora da nađe svoje mesto u svetu koji postaje sušta suprotnost onoga što je poznavala ceo svoj život.

-Taj sudar starog i novog, prikazan kroz prizmu ove mlade žene, stvoriće lomove, stvoriće sukobe, i konačno, stvoriće žrtve. A ta dinamika je nešto što ide sa našom civilizacijom u prethodnih nekoliko vekova. Zbog toga je Emilija Galoti relevantna i zbog toga smo odlučili da je  postavimo. –  ističe  Vuk Bošković.

-Najveća vrlina ovog teksta je da je sjajan. I on kao takav, iako je nastao pre tri veka, opstaje i živi Ii danas. – smatra rediteljka Tara Manić koja kaže i da je pozicija žene u Emiliji Galoti paradigmatična u odnosu na trenutak žene u 21. Veku u Srbiji.

-Mislim das u bezbrojne analogije i nekako mi je bolno što još postoje u tom obliku i stoje nad glavom svake žene u Srbiji i nije bilo potrebno to podcrtavati.- ističe rediteljka.

Tara Manić je naslovnu ulogu poverila glumici Jeleni Rajić kojoj kako sama kaže, nije bilo teško da odigra ovu ulogu.

-Imali smo čast da radimo da izuzetnom mladom rediteljkom i bez obzira na težinu komada i cele ove priče lako smo ušli u likove. Rediteljka nas je vodila I kada imate nekog takvog pored sebe to zaista ne predstavlja problem, nego zadovoljstvo- kaže Jelena Rajić.

Za glumca Miloša Đuričića lik Markiza Marinelija koji je jako slojevit, bio je nešto najkomplikovanije što je uradio u dosadašnjoj karijeri tumačeći preko 30 uloga.

-Kada glumac ima previše slobode da radi na nekom liku to je ograničavajući factor, jer nikada ne zna gde će da pretera. Kada smo omeđeni nekim rediteljskim zahtevima, brže idemo ka cilju. Ono što je dobro je to što je rediteljka bila poptupno pripremljena i znala u kom pravcu da vodi sve glumce. Trebalo je vremena da se sve to iskristališe i da Marineli bude ovakav kakvim ste ga videli. U karijeri nisam igrao mnogo negativaca, ali se nadam da sam ga odigrao onako kako treba. –  rekao je Miloš Đuričić.

Pored Miloša Đuričića i Jelene Rajić uloge tumače Miloš Tanasković, Predrag Grbić, Nataša Petrović, Ana Bretšnajder I Branislav Mijatović. Scenografkinja i kostimografkinja je Selena Orb,  autorka video materijala, fotografija i plakata Marijana Janković,  a dizajn animaciju potpisuje Milica Milosavljević.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.