Uticaj je ključna reč za film "Balkanske međe" 1Foto: Vasiliev Valerii

Zamerka je zlonamerna, beslovesna, izrazito licemerna, a može da posluži i kao ilustracija upravo anglosaksonskog idioma ‘to give you a taste of your own medicine’ – („oseti na svojoj koži ono što drugima radiš“ aut. prev.).

To za Danas kaže filmski kritičar Zoran Janković, komentarišući napade londonskog Tajmsa na film „Balkanska međa“. Tajms je ovaj film ocenio kao rusku propagandu, remetilački faktor za mir u regionu, te uradak koji bi možda trebalo cenzurisati.

Film „Balkanska međa“ je nedavno premijerno prikazan u Rusiji i Srbiji, a podsećanja radi za one koji ga još nisu videli, govori o desantu na Prištinski aerodrom, kada je ruska jedinica iz sastava Sfora zauzela aerodrom Slatinu neposredno po potpisivanju Kumanovskog sporazuma.

Zoran Janković kaže da „Balkanska međa“ i ne pokušava da prikrije tu svoju propagandnu bit.

– Povrh osnovnog toka priče, negde u dubini pripovednog kadra, ali sasvim jasno, ovaj film nastoji da mapira i istakne prevratničku tačku ponovnog geopolitičkog uspona Rusije, tako da ovaj film stiže i sa tom evidentnom namenom – kaže sagovornik Danasa.

Prema Jankovićevim rečima, „film kao medij sam po sebi ima propagandni efekat“.

– Istorija dobrog dela narativnog filma predstavlja evoluciju propagandističke suštine ovog medija. Ta suština je bila očigledna i u sijaset ostvarenja s one strane Drine na temu ratnih sukoba na tlu bivše Jugoslavije, a, recimo, film „Rambo 3“, koji je po više osnova blizak izrazu primenjenom u „Balkanskoj međi“, bez imalo zluradosti i učitavanja značenja može se posmatrati i kao ljubavno pismo i romantizacija Osame bin Ladena, kojeg je Zapad tad doživljavao i predstavljao kao neustrašivog borca za slobodu – smatra Zoran Janković.

Boban Jevtić, direktor Filmskog centra Srbije, kaže za Danas da je „nedopustiv bilo kakav poziv na cenzuru, ako se ne vređaju opšta humanistička prava“, uz napomenu da je svaki „film fikcija“.

– Na kraju krajeva šta bi onda trebalo da radimo sa anglosaksonskom kinematografijom. Osim toga autori filma „Balkanska međa“ su se ogradili i rekli da je film fikcija zasnovana na istinitim događajima. Sve ostalo je njihova umetnička interpretacija – ukazuje Boban Jevtić.

Dimitrije Vojnov, filmski kritičar, dramaturg i scenarista, oprezan je i napominje da „istini za volju, iako je našao izvorni tekst londonskog Tajmsa, nije uspeo da ga otvori jer nije pretplatnik, pa nije lično mogao da se uveri u to kakve mere predlaže novinarka“.

– Ako zbilja postoji inicijativa da se vrši cenzura, onda se ona može objasniti na sledeći način: da se „Balkanska međa“ ne može posmatrati isključivo kao film, već pre svega kao do sada najuspelija operacija ruskog vojnozabavljačkog kompleksa. Pođimo od estetike. Istočnoevropska publika prezire funkcionalnost i svedenost američkog filma kada se primeni na lokalne produkcije, pa tako i „Balkanska međa“ svesno nije efikasan žanrovski film koji govori o definisanoj grupi likova i jednoj temi, uprkos tome što dominantno jeste priča o „momcima na misiji“ poput recimo „Dvanaest žigosanih“. Naprotiv, ovaj film pravi znatne digresije i obrađuje događaje koje Amerikanci nikada ne bi uvrstili u neki svoj film, pa čak ni u scenario, ali istovremeno time stvara utisak da ovo nije tipičan akcioni „muvi“ već „film“ – skreće pažnju Vojnov.

Otuda, prema njegovim rečima, „scene domaćeg života koji podseća na Kusturičine filmove, pa čak i pojava Kusturice lično, što bi trebalo da garantuje kako ovo, ipak, nije neka puka pucnjava između dobrih i loših momaka, s tim što negativce teško možemo nazvati momcima jer nemaju ni trunku ljudskosti“. Vojnov ocenjuje da se „reditelj Andrej Volgin izvanredno snašao u pravljenju tog filma koji svesno krši pravila kako bi proširio svoje polje uticaja“.

– Uticaj je ključna reč za ovaj film. Najpre, tu je cilj zamajavanja Srba, u čemu će definitivno uspeti jer ko može da odoli jednom filmskom poselu za celu porodicu sa smejanjem i pucanjem i gledanjem razaranja Beograda u ravni „Dana nezavisnosti“ – kaže Vojnov.

On veruje da će domaća publika „dosta lako prihvatiti činjenicu da ovaj film ne govori o Srbiji, već konstituiše svoj prostor kao što to rade holivudski filmovi“, ali i da „u Rusiji ovaj film može imati nešto zanimljiviji efekat“.

– Film prikazuje jednu državu – SR Jugoslaviju – koja se raspala po nacionalnim šavovima, a Rusija šalje u akciju multietničku jedinicu koja insistira na svojoj multietničnosti. Za publiku sa jeftinim kartama oni čak u jednom momentu naglase da su funkcionalna multietnička jedinica i kažu ko je odakle. Dakle, ta izmišljena Srbija iz filma stoji kao upozorenje Rusima šta su izbegli i šta može da im se opet desi – ukazuje Vojnov.

Zanimljiva su i njegova zapažanja u vezi sa tim kako se na društvenim mrežama preporučuje „Balkanska međa“ i to, recimo, američkim desničarima.

– Film se na Tviteru dosta prilježno preporučuje altrajtovcima sa engleskog govornog područja preko kremaljskih trolova i objašnjava vrlo precizno poigravanje etničkim stereotipima. Neprestano se u opasnosti nalazi plavokosa srpska medicinska sestra koja deluje kao uzor nordijskog izgleda, i čijoj čistoti prete crnokosi negativci, pa je čak i lik lojalnog Albanca riđokos, a ne crnokos – objašnjava Danasov sagovornik.

Vojnov kaže kako veruje da bi kraća verzija bila prikladnija Zapadu.

– Verujem, doduše, da bi verzija kraća za nekih 1.389 sekundi bila prikladnija za zapadnu publiku i to upravo sa izbacivanjem tih ornamentalističkih detalja kroz koje Srbi dobijaju orijentalni prizvuk. Ne treba da čudi što je redak istorijski detalj koji je verodostojan susret ruskih vojnika i britanskog bataljona Gurka kao predstavnika dve imperije koje imaju najizraženiju veštinu kreiranja funkcionalnih multietničkih zajednica – kaže Vojnov.

On smatra da je Zapad manje zabrinut za propagandni aspekt ovog filma kod ruske publike, a mnogo više kod naše.

– Strah na Zapadu otud ne budi propagandni element namenjen ruskoj publici, jer je on prisutan dosta redovno u njihovim lokalnim produkcijama. Njima smeta osnaživanje srpskog suverenizma među publikom koja je kod nas dosta masovno pohrlila na ovaj film, a još više ih plaši širenje ovog filma na Zapad među publikom koja je sklona alternativnim izvorima informacija kao i odbacivanju holivudskog mejnstrima – zaključuje Dimitrije Vojnov.

Biković: Nisu uočili poruku mira

– Velika Britanija je važila za kolevku demokratije i, ako je zaista tačno da neko poziva na cenzuru filma kao umetničkog dela, onda mi se čini da Britanci imaju većih problema od Bregzita – komentariše glumac Miloš Biković. Bikoviću je žao što kritičari filma nisu uočili poruku mira koju šalje „Balkanska međa“. „Žao mi je samo što se jedna akciona drama gleda kroz vizuru politike, zbog čega u pomenutom tekstu potpuno jednostrano ostaje neprimećena snažna poruka mira, duboko ugrađena kroz odnose koji u filmu postoje između Srba, Albanaca i Rusa – objašnjava Biković, napominjući da „Balkanska međa“ postiže veliki uspeh kod publike. Pozivajući se na informacije partnera – distributerskih kuća 20 Senčuri foks i Amadeus iz Londona, Biković kaže da „svetska distribucija filma nije prekinuta, a u Srbiji za dve nedelje videlo ga je više od 150.000 gledalaca“.

 Doterivanje istine

Filmski kritičar Đorđe Bajić kaže da „istina često boli, pa ga ova reakcija ne čudi“, jer se „svako češe tamo gde ga svrbi“. „Imajući u vidu da je Velika Britanija bila jedna od zemalja koja je bombardovala Srbiju, ne čudi što im sad smeta što su prikazani kao zlikovci. U „Međi“ ima preterivanja i menjanja istorijskih činjenica, ali srž je istinita i ne postoji ugao iz koga može da se odbrani ono što je NATO uradio civilima u Srbiji. Ovaj rusko-srpski film to prikazuje. Doterivanje istine u svrhu političke propagande putem sedme umetnosti je američki specijalitet, a nije ni Britancima stran. Ako oni mogu, zašto bi to onda bilo zabranjeno Rusima? Ili Srbima?“, pita se Đorđe Bajić.

Ruski mediji: Kolektivni borbeni poredak

Film „Balkanska međa“, posvećen maršu ruskih desantnih snaga na aerodrom „Slatina“ u Prištini, našao se u središtu još jedne kampanje protiv Rusije, tvrde ruski mediji, a prenosi portal Sputnjik. „Britanski Tajms maltene zagovara zabranu filma, smatrajući ga delom Putinovog plana za pokretanje rata na Balkanu. U celoj priči je najzanimljivije da je redakcijski komentar ‘laž od prvog do poslednjeg slova’. U poslednjih pet godina desilo se organizovanje vodećih zapadnih medija u kolektivni borbeni poredak – histeričan po tonu, kategoričan u ocenama, propagandistički po sadržaju. Bilo je toga i ranije, ali su baš u ovom periodu novinari krenuli u rat. I nije baš toliko važno ko je protivnik – Rusija, Tramp ili evroskeptici. Suština je da se sve svelo na svakodnevno bavljenje direktnim lažima i prezirom prema činjenicama, nečim što su mediji sa reputacijom i ugledom uvek pokušavali da izbegnu“, pišu ruski mediji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.