Više od igre

– Oba komada nose nazive na nemačkom i govore o ljubavi i smrti, šta sve treba i šta može čovek da proživi. „Leptir“ prikazuje transformacije koje se događaju tokom života, kako se uloge roditelja i dece menjaju sa godinama. Oproštaj sa roditeljima je težak proces i želeli smo da pokažemo taj strah i tugu – rekla je Sol na jučerašnjoj konferenciji za novinare i dodala da priča, inspirisana bolešću majke igrača Medija Valerskog i njihovim odnosom, ipak nije tragična jer smrt pokazuje kao normalan životni proces.

U „Čežnji“ se govori o odnosima među ljudima i unutar grupe, i o vezama koje posle mnogo godina počinju da guše.

– Kao mala, gledala sam svoju babu i dedu i roditelje i pitala sam se šta se to dešava sa njima, zašto više nisu srećni zajedno. Ali nije samo reč o vezama, komad govori o svemu što je prošlo. To su neke neizgovorene stvari koje svi osećamo. I mi kao kompanija čeznemo za nekim starim vremenom kada smo igrali koreografije Jiržija Kilijana – objasnila je Sol napominjući da su oba komada lepa i poetska i da njihove poruke dopiru do publike koja se smeje ili plače uz njih.

Holandski plesni teatar u Beograd stiže iz Atine. Ovo je njihov četvrti nastup na Beogradskom festivalu igre, a njihove neobične koreografije i zanimljiva kreativna rešenja, poput kiše na pozornici, ostala su upamćena među publikom, tako da je dva njihova komada otkupilo i Narodno pozorište.

– Ovaj festival je jedna divna stvar. Imam osećaj kao da su sve trupe porodice koje se na ovakvim mestima ponovo okupljaju – rekao je Pol, koji je i umetnički direktor NDT I. On je novinarima ispričao jedan događaj koji im se dogodio nedavno u Grčkoj, kada im je jedna gospođa prišla i rekla da politika i novac ne mogu da ujedine nacije, već da to mogu učiniti samo kultura i umetnost.

– Kao umetnik imam veliku odgovornost, jer je važno da uvek imamo nekakav odgovor u našim delima na sve što se dešava u svetu. Imamo osećaj da možemo da idemo dalje kao kompanija, da donesemo nešto više od baleta, a Sol je ta koja se trudi da svaki komad bude nešto više od igre – rekao je Pol.

Britansko-španski par smatra da savremeni ples dolazi iz klasičnog i da svako ko želi da stvara nešto moderno, mora da poznaje svoje korene.

– Savremeni ples jeste daleko od klasike, ali je i dalje povezan sa njom. Da biste mogli da izbrišete granicu, morate prvo da znate gde je ona. I u drugim savremenim umetnostima je tako. Neophodno je poznavati klasike i u slikarstvu ili književnosti – istakla je Sol i dodala da je na kraju uvek najvažnije izraziti formu i poruku, što je nemoguće bez klasike.

– Ples je najstarija umetnost, jer je muzika nastala iz ritma koji smo oduvek imali. Ipak, tokom godina on se najsporije razvijao – napomenuo je Pol. Oni kažu da su poslednjih 15 godina pored igre postale bitne i neke druge stvari poput razumevanja svetla ili dekora.

– Imamo tim ljudi kojima mnogo verujemo i koji sve to kontrolišu. Naše lude ideje, poput kiše na pozornici ili sobe koja se okreće, zajedno činimo mogućim – kazao je Pol, na šta njegova partnerka dodaje da je prostor bitan za ples, kao i platno za sliku.

Hemija je najvažnija

Na pitanje novinara kako biraju nove plesače za rad u kompaniji, Pol Lajtfut i Sol Leon odgovorili su da je audicija poput pijace.

– Obično se pojavi oko 300-400 ljudi. Prvo proverimo kako poznaju klasični teatar, pa tek onda savremeni repertoar. Posle tražimo da oni sami sebe predstave, pa nakon lekarskog pregleda, dolaze na razgovor koji je najvažniji deo audicije. Dešavalo se da odlični igrači ispadnu jer smo osetili kroz razgovor sa njima da im još nešto fali, da nisu dovoljno otvoreni za rad u NDT-u – objasnio je Pol.

Prema Solinim rečima, to nešto je hemija.

– Tehnika i talenat su važni, ali nisu najvažniji. Potrebni su svi elementi posebno, ali i njihov sklop. Takođe, neophodno je da ta osoba bude umetnik a ne samo igrač – kaže ona.

Pol je istakao da bi radije radio sa nekim ko ima manje talenta, ali više imaginacije, to jest, da je otvoren i kreativan.