Vukosavljević: Direktori ustanova kulture biraće se na konkursu 1Vladan Vukosavljević Foto: FoNet/Zoran Mrđa

Zakonom se uređuje i položaj igrača koji spadaju u jednu od najtežih profesija, rekao je Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja, predstavljajući poslanicima Skupštine Srbije.

On je precizirao da se u izbor direktora ustanova kulture na javnim konkursima uvode nova ograničenja koja bi trebalo da onemoguće zloupotrebu v.d. stanja.

Prema njegovim rečima direktor ustanove kulture biraće se na konkursu koji se raspisuje najkasnije 60 dana pre isteka mandata direktora i objavljuje na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje, na oglasnoj tabli ili u prostorijama ustanove.

Kandidati za direktore moraju imati visoko obrazovanje i najmanje pet godina radnog iskustva u kulturi, a jedna osoba može biti vršilac dužnosti najduže godinu dana.

Obrazlažući predlog zakona, ministar Vukosavljević rekao je da je umetnička igra jedna od najtežih profesija i da je zato neophodno urediti specifičnost položaja igrača. Tako će zaposlenima u ustanovama kulture kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, radni odnos prestaje ispunjenjem uslova za starosnu penziju, ako poslodavac ne može da obezbedi drugo radno mesto za koje ta osoba ispunjava uslove.

Izmenama zakona stvara se i pravni osnov za dalje sistematsko uređenje manifestacija, kao i da se propisuju obavezni softveri za digitalizaciju kulturnog nasleđa, a predviđeno je da ministarstvo vodi centralizovanu i javno dostupnu evidenciju udruženja u kulturi u elektronskom obliku.

U izmenama zakona o kulturi navedeno je da u kulturne delatnosti pored književnosti, muzike, likovne umetnosti, umetničke fotogradija ili pozorišta, spadaju i multimedija, mjuzikl, cirkus, pantomima, ulična umetnost ili delatnost u oblasti nepokretnih kulturnih dobara.

Ministar Vukosavljević naveo je i da će Srbija dobiti Zakon o arhivskoj građi koji do sada nije imala ,a da će arhivski fond biti definisan kao sva arhivska građa koja se nalazi na teritoriji Srbije, ali i građa koja predstavlja deo kulturnog nasleđa Srbije, a nalazi se van njene teritorije.

„Tim zakonom bi, izmedju ostalog, bilo propisano da je Državni arhiv Srbije dužan da vodi elektronski arhiv u Državnom centru za čuvanje i upravljanje podacima, a propisuje se i da arhivi moraju imati planove zaštite u vanrednim situacijama. Zakon propisuje da je arhivska građa dostupna za korišćenje 30 godina od njenog nastanka, dok je arhivska građa koja se odnosi na odbranu zemlje i nacionalnu bezbednost, dostupna posle 50 godina“, rekao je Vukosavljević i dodao da su kao javni arhivi navedeni Državni arhiv Srbije, Arhiv Jugoslavije, Vojni arhiv, pokrajinski arhivi Vojvodine i Kosova i Metohije, međuopštinski arhivi i arhivi jedinica lokalne samouprave – koji, osim Vojnog arhiva, čine mrežu arhiva Srbije.

Većina poslanika podržala je predložene izmene Zakona o kulturi,a Muamer Zukorlić, poslanik Stranke pravde i pomirenja naveo je da je nedostak ovog zakona što se glavni fokus stavlja na takozvanu materijalnu kulturu koja jeste važna, ali nije najvažnija.

Nataša Mihajlović, poslanica Ljajićevog SDPS ocenila je da je Srbiji potrebna strategija razvoja kulture koja bi dugoročno definisala kulturnu politiku ,ali i da kultura ne sme da se prepusti samo tržištu, jer će domovi kulture i kulturne ustanove biti prinuđene da preoblikuju svoju osnovnu delatnost.

Nataša Lazić iz LSV govoreći o Zakonu o arhivskoj građi i arhivama ocenila je da se ovim zakonom nagoveštava intencija centraliztacije, što nije dobro pogotovo jer na teritoriji AP Vojvodne postoje nacionalne manjine i njima treba pružiti prilikuz da brinu o svojoj arhivskoj građi.

Gotovo svi poslanici podržali su Sporazum izmedju vlada Srbije i Ruske Federacije o predaji peterburškog lista Miroslavljevog jevanđelja Srbiji i slike Nikolaja Кonstantinoviča Reriha Rusiji.