Za „Sto violina“ je i sportska hala koncertna dvorana

Koncertom orkestra 100 violina (Sas tagu ciganyzenekor) iz Budimpešte, u nedelju je zatvoren Međunarodni festival kulture Roma u Subotici. Slavni mađarski violinisti su svojom vrhunskom interpretacijom najpoznatijih numera klasične muzike subotičkoj publici priredili jedinstven muzički doživljaj, i time još jednom uverili svoje poštovaoce da su pravi ambasadori romske kulture na evropskoj i svetskoj kulturnoj sceni. Iako je koncert održan u za to neprikladnoj Hali sportova (u koju je festival u poslednjem momentu prebačen sa Letnje pozornice na Paliću) i pred malobrojnijom publikom nego što je to uobičajeno za njihove nastupe, ovi vrsni muzičari su Subotičanima poklonili dva sata uživanja u melodijama Bramsa, Čajkovskog, Štrausa, Bizea, a na kraju uz to obećali da će „svakako doći ponovo“.
Ocenjujući da je reč o jedinstvenom festivalu u čitavoj srednjoj Evropi, menadžer orkestra Nandor Beke Farkaš najavio je da će „100 violina“ svojim učešćem počastvovati ROMART festival i narednih godina, i time postati njegov „zaštitni znak“. Mada je pojava Sas tagu ciganyzenekor ansambla najveće priznanje programu ROMARTA, ni njegovi drugi učesnici nisu zaostajali za ovim šampionom romske muzike. U stvari, Umetnička radionica Rajko iz Budimpešte je svojim koncertom kao prvi učesnik festivala postavila festivalsku lestvicu na najviši nivo, ali su je svi kasniji učesnici bez po muke dostizali – od češkog orkestra Gulo Čar, koji takođe ima svoje evropsko mesto u džipsi fank muzici, preko našeg kralja romskog džeza Šabana Bajramovića, subotičkog benda Mato Uralo, sve do još neafirmisanih grupa Neverhood, Flazung Crew, Break Bangers Crew, koji neguju rep, hip hop stil i druge moderne muzičke pravce. Posebnu atrakciju festivala predstavljala je novosadaska grupa Cement, sastavljena od dečaka između desetak i 13 godina, koji su svojim rep pesmama demonstrirali ne samo muzički talenat već i veliko scensko umeće i nastup iskusnih muzičara.
Drugog dana festivala Nataša Tasić, zasad jedina operska pevačica na ovim prostorima iz romske zajednice, poklonila je publici ROMARTA predivne arije Rahmanjinova, Geršvina, Čajkovskog, i na kraju „Ave Mariju“, što je i pored muzički „nezgrapne“ sportske hale zvučalo izuzetno. Festival je na neki način zaokružio Teatar Suno e Romengo svojom muzičko-scenskom predstavom „Nije sve kao što izgleda“. Upravo zbog takvog izbora učesnika, ukoliko se mogu sumirati utisci sa festa, publika je, sudeći po reakcijama, od svih najzadovoljnija. Organizator i izvođači sa druge strane imaju pred sobom zadatak da shvate koji je razlog malom odzivu posetilaca, posebno kad je reč o nastupima maestralnog Gulo Čara iz Češke, koji je slušao neznatan broj posetilaca. Njih, to jest razloga svakako ima više, među kojima nije zanemarljiva ni činjenica da je ovo u stvari tek početak, koji sa sobom nosi i početničke greške u organizovanju jedne ovako velike manifestacije – a u ipak maloj sredini kakva je Subotica.
Takođe, i nedostatak novca organizatore je često stavljao pred nemogući izbor. Za ostale razloge postoje tek nagađanja, ali je za reputaciju organizatora Polis festa, pa i sam grad, svakako utešno i to što su iskusnih „100 violina“ shvatili da je iznad svega najvažnija dobra ideja, ali takođe i podrška znatno veća od dobijene, a koja sa njihove strane neće izostati.