Život je najdivnija bajka: Hans Kristijan Andersen – vek i po od smrti čuvenog svetskog pripovedača

Ovaj magični danski pripovedač bajki (pojedini izdavački izvori tvrde da je ostavio 156 priča u devet tomova prevedenih na više od 125 jezika) svojim lekcijama o vrlini i istrajnosti u suočavanju sa životnim nedaćama obeležio je detinjstva i uticao na odrastanje mnogih generacija širom planete.

Izdavači u celom svetu, posebno u njegovoj rodnoj Danskoj, već su iskoristili ovu dvostruku godišnjicu za nova izdanja Andersenovih dela – od pesama do bajki, dopunjenih manje poznatim pričama iz piščeve autobiografije koja pruža uvid u njegov život i misli.

Na tom tragu u izdavačkoj kući Pčelica iz Čačka izašla je ilustrovana biografija “Hans Kristijan Andersen – Putovanje njegovog života”, nastala u saradnji austrijskog pisca za decu i mlade Hajnca Janiša i slovenačke ilustratorke Maje Kastelic.

Knjigu je prevela je Gordana Timotijević, a njeno objavljivanje podržala je književna mreža Traduki.

Sedmogodišnja devojčica Elza putuje sa majkom u Kopenhagen a saputnik u kočijama im je Hans Kristijan Andersen.

Kad ovo radoznalo i pričljivo dete otkrije da putuje sa poznatim pripovedačem bajki, traži mu da ispriča i jednu priču za nju. Andersen joj ispunjava želji sa bajkom o svom životu – od teškog detinjstva na jednom od 1.400 ostrva siromašne Danske, na kome je njegov deda bio “ulični prodavac drvenih figura koje je sam rezbario, noseći uvek cveće i pevajući čudnovate pesme”.

Otac mu je bio obućar koji je svako veče porodici čitao bajke o “čarobnom svetu u kome je sve moguće”, a za svog sina napravio je i kućno lutkarsko pozorište.

Andersen priča i kako je rano ostao bez oca, o svom prvom suretu sa Kraljevskim pozorištem iz Kopenhagena koje je gostovalo u njegovom gradu, odlasku u prestonicu Danske, uspehu najpre kao pevača, a potom i pisca što mu je omogućilo da putuje širom Evrope i upozna mnoge značajne ljude.

Putovanja su zapravo bila ono što je Andersen najviše voleo, a njegova ilustrovana biografija završava se magijom u kojoj kočije kreću nebom ka Kopenhagenu.

“Sam život je najdivnija bajka”, govorio je Hans Kristijan Andersen.

To je pouka za decu svih uzrasta i glavna poruka koju u ovoj knjizi sledi austrijsko-slovenački umetnički “dvojac” Hajnc Janiš i Maja Kasetlic.

Oni se u pogovoru ovog svojevrsnog grafičkog romana osvrću ne samo na život nego i Andersenovo umetničko nasleđe, napominjući da je i sam pisac pre tačno 170 godina objavio knjigu sećanja na detinjstvo “Bajka mog života”.

Hans Kristijan Andersen rodio se 2. aprila 1805. u Odenseu.

Njegov rođendan slavi se kao Međunarodni dan knjige za decu i mlade, a rodni dom pretvoren je u muzej.

Iako su ga bajke učinili besmrtnim, bio je plodan pisac drama, putopisa, romana i pesama.

Pojedini danski književni teoretičari i istoričari tvrde da je imao plemićko poreklo, a polemike idu do spekulacija da je Andersen bio vanbračni sin kralja Kristijana Osmog.

Na kršenju 15. aprila 1805. u lokalnoj crkvi Svetog Hansa imao je šest kumova.

U svet mašte i pripovedanja zaljubio se zahvaljući ocu obućaru koju mu je čitao priče iz „Hiljadu i jedne noći“.

Posle očeve smrti i majčine preudaje poslat je u lokalnu školu za siromašnu decu, gde se izdržavao radeći kao šegrt kod raznih majstora.

Sa 14 godina preselio u Kopenhagen, gde je najpre kao sopran bio angažovan u Kraljevskom danskom pozorištu, a posle mutiranja glasa počeo je da piše.

Školovao se uz pomoć dobrotvora, među kojima je bio danski kralj Fridrih Šesti.

Dugo se verovalo da je prvu priču „Duh na grobu Palnatokea“ objavio 1822, ali 2012. u danskim arhivima pronađena je njegova najranija bajka iz 1820. “Lojana sveća” posvećena jednom od dobrotvora.

Na Andersenovom putu ka uspehu prekretnica je bila kratka priča „Pešice od Holmenovog kanala do istočnog rta Amagera“ iz 1829, posle koje slede pozorišni komadi, zbirke pesama, romani, više tomova bajki, putopisi…

Među pokroviteljima Andersenovih dela bila je danska kraljevska kuća Šlezvig-Holštajn-Sonderburg-Gliksburg.

Neočekivani poziv kralja Kristijana Devetog u kraljevsku palatu učvrstio je Andersenov status u danskoj kraljevskoj porodici, a potom i u dinastiji Romanovih kad se Marija Fjodorovna, kći kralja Kristijana i nemačke princeze Lujze od Hesen-Kasel, udala za ruskog cara Aleksandra Trećeg.

Jedno od najvažnijih Andersenovih životnih iskustava su dva putovanja u Veliku Britaniju i poznanstvo sa najznačajnijim engleskim piscem 19. veka Čarlsom Dikensom.

Ono se, doduše, neslavno završilo, a mnogi u književnom svetu veruju da je čuveni bajkopisac bio inspiracija Dikensu za fizički izgled i manire Juraje Hipa, lika iz romana “Dejvid Koperfild”.

Uspešan pisac Andersen nikada nije osnovao svoju porodicu.

Često je menjao mesta boravka i dugo bio na putovanjima.

Pojedini njegovi biografi tvrde da je bio usamljen i da je na njegovim grudima kad je umro pronađeno pismo njegove neostvarene ljubavi Riborg Fojt, u koju se nekoliko decenija ranije prvi put zaljubio.

Preminuo je 4. avgusta 1875. u kući svojih prijatelja u predgrađu Kopenhagena.

“Na fotografijama sobe u kojoj se završio njegov život, na stolici blizu kreveta, vidi se kofer, spreman za poslednje veliko putovanje… Stari putnički kofer podseća na njegovu bajku ‘Leteći kovčeg’.

Leteći kovčeg je još uvek u vazduhu.

Sa svakom knjigom koju otvorimo, sa svakom bajkom koju čujemo – kovčeg se – cak! – otvara i nosi nas na putovanje”, poručuju autori ove ilustrovane Andersenove biografije.

U Andersenovom slučaju nisu u pitanju samo knjige, on ima svoje muzeje u Danskoj i SAD, posebne kolekcije u javnim bibliotekama, njegove najpoznatije bajke: “Ružno pače”, “Carevo novo odelo”, “Mala sirena”, “Princeza na zrnu graška”, “Palčica”, “Devojčica sa šibicama”, “Slavuj”, “Snežna kraljica”… doživele su mnogobrojne pozorišne, animirane i igrane filmske, muzičke, operske, baletske i druge apadtacije širom sveta.

O samom Andersenu snimljeni su biografski muzički i TV filmovi i serijali.

Njegove priče smatraju se temeljima drugih klasika u književnosti za decu kao što su „Vetar u vrbama“ Keneta Grejama, „Vini Pu“ Aleksandra Alana, dela Luisa Kerola i Beatriks Poter.

Spomenici i nagrada

Andersen i njegovi junaci imaju svoje spomenike i statue u raznim delovima sveta, a bronzana figura “Male Sirene” simbol je grada Kopenhagena. Međunarodni odbor knjige za mlade 2010. ustanovio je međunarodnu Nagradu “Hans Kristijan Andersen”, koja se dodeljuje svake druge godine. Krajem marta već je objavljena lista sa 78 kandidata iz 44 zemlje prijavljenih ovo priznanje 2026, čiji laureat dobija pola miliona danskih kruna što je 90 hiljada dolara i bronzanu skulpturu „Ružno pače“ vajarke Stine Ring Hansen.