Foto: Miroslav Dragojević

Iako je za BFI ove godine Ministarstvo kulture pojedinačno gledano izdvojilo najveći iznos u oblasti umetničke igre (dva miliona dinara), Aja Jung je odrešito pokrenula polemiku s ministrom Vukosavljevićem. Neobično je, međutim, što je komisija Ministarstva u svom obrazloženju iznela priličan broj negativnih ocena na račun projekta BFI koje godinama navodi i domaća plesna scena, kao što su da BFI nema jasno definisan umetnički profil, da ne doprinosi domaćoj plesnoj sceni, da nije dovoljno usklađen sa opštim interesom u kulturi, da nije ekonomičan i tako dalje.

Pre dve godine Jung se zamerila Ministarstvu zbog tada neizvesnog pokroviteljstva koje joj je dodeljivano mimo konkursa iako nije poznato koliko je to pokroviteljstvo dosad iznosilo. Zna se međutim da je za razliku od većine ključnih nosilaca plesne scene, samo od Grada BFI ove godine dobio osam miliona dinara, što je za tri miliona više nego prošle godine. Budući da i ostatak scene baš kao i Aja Jung ponavlja da finansiranje ne treba da bude „tajno i krišom“ postavlja se pitanje zašto Jung nije dosad reagovala na kršenje konkursnih procedura posebno na nivou Grada.

S tim u vezi bi se moglo reći da joj se to ćutanje sada vraća kao bumerang. Ova uspešna menadžerka koja za samu sebe kaže da je ambiciozna do ludila, iznenadila je deo kulturne javnosti i pozajmljivanjem svog identiteta“SNS-u na gradskim izborima ali i razočarenje zbog insistiranja na priči o tome da je peta generacija Beograđana sa Dorćola“. S tim u vezi je i nastao tekst „Bože, zašto nisam Aja Jung“, u kome je navedeno koliko puta i u kojim prilikama je navela priču o svom poreklu. Uprkos tome, godinama se po čaršiji priča da je njeno prvo ime Andriana Pavić.

U medijima se takođe spekulisalo o tome da li je Jung ambasadorka CID UNESCO.

Aja Jung je rođena 1972. godine u Beogradu, gde je završila baletsku školu u klasi Marije Janković. Dvogodišnju stipendiju Škole DŽofri balet u NJujorku dobila je 1988. godine, gde je paralelno bila uključena u programe Univerziteta DŽulijard, Baletskog instituta NJubert pri Karnegi holu i Brodvejskog centra za igru.

Ističe da je od 2010. godine na poziciji potpredsednice evropskog odseka Svetske plesne alijanse – WDA Europe, sa sedištem u Rimu, da je bila zaposlena u Međunarodnom savetu za igru pri UNESCO, kao i da je u dva navrata bila imenovana za ambasadorku igre u ime ove organizacije. Za svoje zalaganje na polju kulture Francuska ju je odlikovala Ordenom umetnosti i književnosti u rangu viteza. Udata je za Atinjanina Fotisa Kanelopulosa, imaju ćerke Zoi i Doru.

Povezani tekstovi