Aleksandar Mitrović: Rođeni pobednik

Kluba iz kog je i 26-godišnji junak ovog doba lansiran u evropsku i svetsku orbitu.

Nije ovaj robusni Smederevac lavljeg srca i izraženog „poenterskog“ nerva (još) potpisao ugovor sa nekim od top klubova, njegova tržišna vrednost nije na vrhu „orlovske“ liste bogataša a profesionalna biografija krcata trofejima, ali je još kao MVP osvojenog prvenstva Evrope za omladince punio novinske stupce na raznim meridijanima. Posle spektakularnog loba i rutinske egzekucije glavom na početku još jednih mundijalskih kvalifikacija više nego ikada.

Na sramotu potcenjivača sirovog talenta velikog fana Didijea Drogbe u vreme dok je pohađao niže razrede fudbalske škole crno-belih i, tako nebrušenih veština i nabusitog karaktera, proglašavan škartom i marginalizovan u odnosu na gizdave vršnjake.

Ali na ponos svog fudbalskog oca, kako Mitrogol laska Vuku Rašoviću, jer je baš on imao njuha za dar ambicioznog provincijalca, strpljenje da ga podučava tamo gde je tanak i volju da se nosi s bubicama previše samouverenog i svadljivog dečkića.

Dok je preksinoć rušio decenijsku tradiciju nepobeđivanja nacionalnog tima na startu novog takmičarskog ciklusa, brk se smešio i Vladimiru Vermezoviću, zbog petlje da ga povuče iz Partizanove filijale Teleoptika, pruži mu poverenje, istrpi njegove igračke i karakterne hirove i, za samo jednu seniorsku sezonu, spremi ga za vredan transfer u Anderleht.

U špic belgijskog velikana, pa omiljenog mu Njukasla i Fulama, na čijem se platnom spisku i dalje nalazi.

Prošao je sve i svašta na tom putu, od obožavanja do „čerečenja“ od strane trenera i novinara, od zacementirane pozicije startera do pozajmica, od promašaja u nizu do serijskog pogađanja mete…

Bivao je neshvaćen i bezrazložno igrnorisan, ali je i provocirao reakcije frizurom, gestikulacijama, viškom kilograma…

Ipak, dve konstante se provlače kroz karijeru najboljeg strelca Pro lige, trostrukog dobitnika zvanja igrača meseca Čempionšipa, prvog golgetera Lige nacija, srpskog fudbalera godine… i to je ono zbog čega je svuda bio miljenik navijača.

Fudbalska strast i spremnost da se raspadne na atome čak i na najnebitnijim test mečevima su stvari na koje pada svaki kupac stadionske karte.

Zbog njih se gutaju i najgorče pilule, kao kada je Mitrović promašio ključan penal u baraž finalu sa Škotskom, jer da nije bilo njegovih majstorija i gladijatorske borbenosti Srbija ne bi ni bila u poziciji da se bori za Euro 2021.