Dragan Stojković Piksi: Rođeni pobednik 1Foto: Peđa Milosavljević /Starsport

Fudbalska reprezentacija Srbije plasirala se na Svetsko prvenstvo u Kataru zato što je na klupi ovog tima bio Dragan Stojković.

Istina je da trener ne daje golove i da su igrači ti koji na terenu moraju da sprovedu ono što strateg zamisli, ali već smo videli kako su izgledali ovi isti fudbaleri dok su selektori bili neki drugi „stručnjaci“.

Kada je u martu preuzeo reprezentaciju došao je na ruševine nečega što se zvalo Fudbalski savez Srbije.

Bio je prvi selektor koji nije zvanično promovisan zato što je u tom trenutku predsednik Slaviša Kokeza podneo ostavku, usled optužbi da učestvuje u organizaciji atentata na predsednika države.

Uložio je svoj ugled u nešto od čega su svi digli ruke i vratio se u srpski fudbal iz koga je pre 15 godina najuren kao kriminalac.

Međutim, osim fudbalskog znanja u srpski fudbal je vratio i manire. Oduvek je umeo da se nosi i sa pobedama i sa porazima dostojanstveno.

Bio je na meti navijača crveno-belih kao predsednik kluba, ali je njegov značaj tek po odlasku sa „Marakane“ shvaćen kada klub deset godina nije uspevao da se plasira u grupnu fazu nekog od evropskih takmičenja.

Karijeru je započeo u Radničkom iz Niša odakle je 1986. godine prešao u Crvenu zvezdu.

Ubrzo je postao kapiten tima i jedan od najboljih fudbalera u Jugoslaviji, a 1989. promovisan je u petu Zvezdinu zvezdu.

U Olimpik iz Marselja, koji je tada bio jedan od najboljih timova u Evropi, prešao je 1990. i već u prvoj sezoni je došao do finala Kupa evropskih šampiona u Bariju protiv Crvene zvezde.

Ušao je u igru u drugom produžetku, a potom je odbio da šutira penal protiv svog bivšeg kluba.

Iz Olimpika je prešao u Veronu gde je proveo jednu sezonu a igračku karijeru je završio u Nagoji (Japan).

U biografiji mu može ponosno stajati i da je jednu utakmicu odigrao i za ekipu Danasa u egzibicionom meču između novinara našeg lista i tima „ostatka sveta“, za koji su nastupali ambasadori u Jugoslaviji.

Za reprezentaciju Jugoslavije je u periodu od 1983. do 2001. godine odigrao 84 utakmice i postigao 15 golova.

Igrao je na dva Svetska prvenstva (1990. i 1998), dva Evropska prvenstva (1984. i 2000) i dva Olimpijska turnira (1984. i 1988).

U oktobru 2001. Stojković je postao predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije, nasledivši na tom mestu Miljana Miljanića.

Za vreme njegovog mandata reprezentacija nije uspela da se plasira na Svetsko prvenstvo 2002. u Japanu i Južnoj Koreji i na Evropsko prvenstvo 2004. u Portugalu.

Na ovoj funkciji zadržao se do isteka mandata 2005. godine, a u julu te godine postao je predsednik FK Crvena zvezda i za dve sezone na čelu kluba osvojio dve duple krune.