Foto: EPA-EFE/ ERIK S. LESSER„Neustrašivi borac za malog čoveka i jedna od najboljih predstavnica naroda u državi“, tako je u objavi na Tviteru Džozef Bajden, kandidat demokrata za predsednika Amerike, predstavio Kamalu Haris, svoju kandidatkinju za potpredsednicu SAD.
„Spremni da ispišu istoriju, promene svet, pobede“, nadovezala se menadžeka njenog izbornog štaba Dženifer O’Malej Dilon.
Ovaj izbor je veoma važan – ako pobedi Trampa u novembru, Bajden će sa 78 godina biti najstariji inaugurisani predsednik SAD. Imenovanjem Haris, kažu analitičari, ne samo da bira partnera, već i potencijalnu naslednicu za prvu ženu predsednicu SAD.
Si-En-En piše da je ona „prva Afroamerikanka“ predložena za ovu poziciju.
Kada je objavila da ulazi u trku za nominaciju demokrata za predsednika SAD, mediji su joj nadenuli epitet „ženskog Obame“.
Sebe je prikazivala kao „progesivnu tužiteljku“, kandidatkinju koja može da ujedini biračko telo, motiviše bazu mladih glasača, a bila je na strani umerenijih demokrata.
U jednoj debati oštro se sukobila sa Bajdenom zbog „saradnje sa segregacionistima“, pre nekoliko decenija, dok je bio senator.
Kako je tada kazala, „bila jedna devojčica u Kaliforniji koja je pohađala drugi razred i svaki dan je putovala autobusom (odvojena od druge dece) do škole. Ta devojčica sam bila ja“.
Bajden je pokušao da se odbrani, ali je gledajući u sat izustio „moje vreme je isteklo. Žao mi je“. Ako su i imali nesuglasica, čini se da su ih prevazišli.
Haris, koja se u decembru povukla iz trke jer, kako je rekla, „nije milijarderka“, podržala je kasnije Bajdena.
Tokom nedavnih talasa protesta protiv rasizma i policijske brutalnosti marširala je sa demonstrantima i snažno se zalagala za predloge za preispitivanje rada policije.
Na saslušanjima u Kongresu Haris je namučila Džefa Sešna, nekadašnjeg državnog tužioca SAD, i druge ličnosti iz administracije Donalda Trampa.
Govorilo se da bi ona bila idealna osoba koja bi unakrsno ispitivala Trampa povodom optužbi za korupciju, mizoginiju i rasizam. Haris (55) je dete iz mešovitog braka – tata sa Jamajke i mama iz Indije.
Diplomirala je političke nauke i ekonomiju na Hauard univerzitetu, kada se, kako je sama jednom prilikom rekla, formirala kao ličnost i stekla važna životna iskustva.
Prava je studirala na Univerzitet Hejstings u Kaliforniji. Šest godina je bila generalna tužiteljka Kalifornije pre nego što je postala prva crna senatorka te države.
Autorka je tri knjige među njima i jedne za decu. Udata je za Daga Emhofa, korporativnog pravnika. Za sebe kaže da je „teška“ šefica, a njen moto je: „Možda ćeš biti prva, ali vodi računa da nisi poslednja.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
