A tih lepih mesta ima dovoljno. Najčešće se njihovi nazivi sastoje iz dve reči: Skala Sotiros, Skala Kalirahi, Skala Rahoni… Sve ove „skale“ imaju svoje matično selo gore u planini sa skoro istim nazivom, ali bez prve reči – skala.

Ostrvo je obraslo borovim šumama i maslinjacima, a poznato je i po čuvenom borovom medu. Ali, već vekovima, još od starih grčkih vajara Lizipa, Fidije i Praksitela, preko Rimljana i Vizantije, pa sve do danas, Tasos je čuven po odličnom mermeru, koji je i sada najunosniji izvozni artikal ovog jedinstvenog ostrva.

Limenos, glavno mesto na Tasosu, lep je i uređen gradić koji bogatstvom različitih sadržaja može da zadovolji svačiji ukus. Nas je najviše impresionirao arheološki muzej koji smo posetili više puta. Većina stanovnika Tasosa poreklom je iz Male Azije, a u solunsku regiju stigli su posle rata Grčke i Turske, koji se završio 1923. godine Lozanskim sporazumom kojim je dogovorena razmena stanovništva.

Ispod platana, starog najmanje 500 godina upoznali smo kipara iz Hrvatske koji ovde prodaje svoje rukotvorine. Zove se Ivica Kozelj, a u Puli odakle je rodom znaju ga pod nadimkom Robi. Ovde dolazi skoro dve decenije iz mnogih razloga od kojih je jedan što je ovde pronašao najbolji mermer. Nekada se bavio arhitekturom, bio muzičar, hipik, multimedijalni artist, a i sada voli da skita i putuje do najudaljenijih svetskih destinacija, što i radi kad se završi turistička sezona. Kaže da voli Grke, što je obostrano, jer ga mnogi lokalci pozdravljaju dok prolaze pored nas. Robi priča da mu je jedan besplatno ustupio svoje dvorište i struju da tamo može da radi sa većim komadima mermera, a drugi mu je poklonio bicikl. Prijatelj je i sa lokalnim parohom jer za obližnju crkvu Svetog Dimitrija kleše nekakve stubove i izrađuje ikone po vizantijskim kanonima.

Iz susednog restorana gde su gosti i na ulici plesali uz melodiju iz filma Grk Zorba prišao nam je jedan bračni par i „vesela“ ženica je pitala da li može da nas fotografiše. Od nje saznajemo da su iz Mađarske. Robi joj kaže da je iz Hrvatske. Ona i mene pita odakle sam. Veoma se začudila jer je videla da nas dvojica normalno komuniciramo, zato što su njene predstave o Srbima i Hrvatima sasvim drugačije. Posle, kad su se Mađari pozdravili i otišli, Robi priča da je razveden, a da su mu bivša supruga i ćerka negde u Italiji. Daje mi svoju Fejsbuk adresu koju mu je instalirala Novosađanka koja je ovde radila prošle godine. Trenutno nema laptop, a mobilni je izgubio na brodu kad je dolazio, ali će ga nabaviti kad mu posao krene malo bolje. Ovo je tek početak sezone. U stvari, kaže, da njega niko i ne traži jer nikome i nije potreban.

A vi koji ovo pročitate, ako ikada odete u Limenos, potražite Robija ispod starog platana i za uspomenu sa Tasosa ponesite belu mermernu pločicu sa bareljefom koji je on izgravirao.

Povezani tekstovi