Foto: FoNet/ Marko Mišić

Priznanje joj je dodelio žiri Udruženja dramskih umetnika Srbije za rolu u predstavi „Marija Stjuart“ Miloša Lolića a u produkciji Narodnog pozorišta iz Beograda.

Sama Nada je, spremajući ovaj lik, primetila da joj je on pomogao da progovori o stvarima o kojima je dugo želela – o ženskoj sujeti i želji za moći. Elizabeti je, kao i uostalom i svakom liku koji brani, prišla studiozno, dubinski analizirajući njen karakter. Kraljicu je doživela kao osobu neverovatne snage i tip ličnosti koji će učiniti sve da se održi u životu. Ono što Nadu, između ostalog, vodi kroz život su, kako je jednom rekla, tri rečenice koje je najčešće izgovarala njena majka: „Ko zna zašto je to dobro“, „Pazi s kim praviš decu“ i „Ne razmeći se sobom i ne hvališi, pusti da te drugi hvale ako imaju zbog čega“. S druge strane, otac je u njoj podsticao sportski duh i vodio je na utakmice kad je bila mala. Ona sama je u detinjstvu mnogo volela da se igra žmurke i lastiša, koji smatra ozbiljnom disciplinom.

Danas je izvor njenog uzbuđenja gluma, koja je dobar teren gde se može baviti sobom „na psihološkom i duhovnom nivou“. To je, kako je izjavila, privilegija – „da sam sebe lečiš, da se otvoriš i na kraju podeliš to sa drugima“. I sebi i mlađim kolegama stalno govori da treba raditi, a cilj joj je da probije svoje granice. A ako ne može, to znači da nije dobar tajming i da će doći vreme za promenu okvira. Voli da čita, da vežba, da koliko može prati modu i da uvek blista. Pažnju publike je skrenula prvom svojom velikom ulogom – Saleta, u filmu „Sutra ujutru“ Olega Novkovića za koji je osvojila nagradu za najbolju žensku ulogu na 41. Filmskim susretima u Nišu. Vlasnica je nagrada „Petar Banićević“ i „Ružica Sokić“.

Nada Šargin je rođena 17. januara 1977. u Zrenjaninu. Danas živi u Beogradu u braku s dizajnerom Lazarom Bodrožom i imaju ćerku Evu.