Foto: FoNet / Marija Đoković

Ne pada mu, kaže, na pamet da njegova deca odrastaju „u crnoj rupi koja guta svoj ljude“ i dodao da ne želi još da govori koju je destinaciju izabrao za prisilno bekstvo iz zemlje.

Kojo je i ranije pokazivao znake nepodnošenja života u deformisanom Beogradu i zemlji gde se, kako je rekao, rođenjem pripremite da stalno počinjete od nule, te da ne želi da „živi kao bednik po pravilima političara“.

Teško mu je pao i raspad Jugoslavije, ratovi, te besprizorno medijsko uplitanje u njegovo privatnost zbog čega je bio prinuđen da potraži pravnu pomoć.

Jedna od njih je bila tužba protiv poslanika SNS Marijana Rističevića, čije su izjave da Kojo radi za albansku stranu, da je izdajnik izazvale pretnje smrću poznatom glumcu koje su mu preko društvenih mreža slale takozvane patriote i vajni borci za Kosovo.

Reakcija Tužilaštva je tada bila da nije nadležna za ugrožavanje bezbednosti. Treba li dodati da je u to vreme Kojo bio angažovan na protestima ‘Jedan od pet miliona’. NJegovi nastupi i govori su tada su bili veoma zapaženi a Kojo je u to vreme prvi put kazao da ako protesti propadnu odlazi odavde.

Pre toga je podržao Sašu Jankovića na predsedničkim izborima, a u intervju za Danas je istakao da to „nije političko angažovanje, već borba za vazduh u kontaminiranoj sredini“.

U međuvremenu se razočarao u Jankovića, ali je Kojina potreba da skreće pažnju na anomalije življenja u Srbiji i dalje ostala. Pre par meseci bio je inicijator organizovanja neformalne grupe intelektualaca – Samoodbrana – kritičara aktuelnog režima.

Svojevremeno njegov govor na protestu „Jedan od pet miliona“ u čijem krštenju je i sam učestvovao bio je oštar i nedvosmislen – pozvao je predsednika Aleksandra Vučića „da abdicira“, poručivši mu: „Ovo je kraj.“ „Suspendovao si pravo i pravdu, pogasio sve institucije, rešio si da budeš i institucija i pravo i pravda, zaigrao si se, Vučiću, zaboravio si da si ti naš službenik“.

Poenta ovih Kojinih reči izgovorenih početkom godine odjekuju na različite načine u glavama i u grlima sve sve većeg broja nezadovoljnih građana Srbije, ali se omiljeni glumac očito umorio, te bi se moglo reći da je njegova odluka da ode odavde i njegova poslednja samoodbrana. Dotle se, kako kaže, trudi da „ne plovi u govnima, nego da juri bistre potoke“.

Rođen je 5. septembra 1967. godine u Beogradu. Ponosan je na svoje hercegovačke korene, ume lepo i da peva, a najautentičnije zvuči kad izvodi „Gde je sad moj Beograd“.

Povezani tekstovi