Foto: MIROSLAV DRAGOJEVIC

Prethodno, Zlatni pečat, uručeno mu je prošlog meseca na proslavi 70. rođendana Jugoslovenske kinoteke, pa bi se moglo reći da je Grlić ovog leta u raljama priznanja. Kada mu je na proslavi u Kinoteci, zajedno sa njegovim kolegama praškim đacima, Zafranovićem, Karanovićem, Markovićem i Paskaljevićem, dodeljivan Zlatni pečat istakao je da je fantastično što su svi oni ostali pola veka dobri prijatelji, što jedan drugom i dalje čitaju scenarije i sanjaju odlične filmove.

Grlić je tada primetio da se, iako su zajedno studirali režiju u Pragu, njihovi filmovi totalno razlikuju ali da im je zajednički tajni sastojak uspeha „autentičnost od koje nisu odustajali“.

„Kada poželite da budete nešto što niste vi, krenete u polje kiča i polje laži“, rekao je Grlić dodajući da su filmovi paklena igračka jer otkrivaju svog tvorca kada to najmanje želi. „Snimali smo filmove terajući inat samima sebi i nije loše ispalo“, konstatovao je.

Prema njegovim rečima, najveća privilegija posla kojim se bavi jeste to što ga doživljava kao igru. Da nije reditelj bavio bi se brodogradnjom i kulinarstvom, a da jedan film mora da gleda ceo dan izabrao bi „Bulevar sumraka“. Knjige kojima se uvek vraća su one posvećene ljudskoj glupost – „Na rubu pameti“ i „Uspomene dobrog vojnika Švejka“, a jedna od njegovih zanimljivijih opservacija je da „u ovim krajevima nema ništa slađe od mržnje.“

Rođen je 5. septembra 1947. u Zagrebu. Devedesetih je otišao u Ameriku gde i danas radi kao univerzitetski profesor u Ohaju. Većinom svojih kultnih ostvarenja je ostavio neizbrisiv trag u kinematografiji – od avangardnog „Samo jednom se ljubi“, preko „Za sreću je potrebno troje“ , „Čaruge“, „Štefice Cvek u raljama života“ do „Karaule“ i „Ustava Republike Hrvatske“.

Kao scenarista je radio na pet dugometražnih igranih filmova drugih režisera, kao i na televizijskoj seriji „Grlom u jagode“.

Napisao je i režirao 16 kratkometražnih filmova i 14 dokumentarnih za televiziju.

Njegovi najznačajniji filmovi su prikazivani na redovnom bioskopskom repertoaru svih pet kontinenata, i u takmičarskim programima najvećih svetskih festivala uključujući i Kan. Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja među kojima je i Nagrada grada Denvera za doprinos svetskom filmu. Počasni je građanin Monpeljea i počasni doktor Univerziteta u Novoj Gorici.

Povezani tekstovi