Svetlana Tihanovska: „Pobednica“ iz Belorusije

Tihanovska kaže da sebe, a ne Lukašenka, smatra pobednikom izbora za koje tvrdi da su namešteni.

Svetlana Tihanovska (rođena 1982) je supruga popularnog aktiviste i blogera Sergeja Tihanovskog, koji je uhapšen pošto je najavio kandidaturu na predsedničkim izborima, a njegova kandidatura je zabranjena.

Profesorka je engleskog i prevoditeljka. Pošto joj je suprug uhapšen 29. maja, najavila je da namerava da se kandiduje umesto njega.

Kao nezavisni kandidat je registrovana 14. jula i ubrzo je dobila podršku iz kampanje Valerija Cepkala i Viktora Babarika, dva opoziciona političara kojima su vlasti zabranile učešće na izborima, nakon čega je jedan uhapšen, a drugi pobegao iz zemlje.

Fotografija Tihanovske sa Marijom Kolesnikovom, šeficom kampanje Babarika, i Veronikom Cepkalo, suprugom Valerija Cepkala, postala je simbol njene kampanje, a mediji su ih proglasili za „trio“ koji je transformisao sliku beloruske politike kojom dominiraju muškarci.

Tokom predizborne kampanje Lukašenko je insistirao da „zemlja nije spremna za ženu predsednika“ i odbacio Tihanovsku kao „jadnu malu devojčicu“ kojom manipulišu strani „gospodari lutaka“.

Njena kampanja je počela u vreme kada je Amnesty International osudio diskriminatorni tretman ženskih opozicionih aktivistkinja, što je uključivalo i pretnje raznih vrsta, zbog kojih je Tihanovska poslala svoje dvoje dece van zemlje da žive sa babom i dedom, ali je bez obzira na to bila odlučna da nastavi sa kampanjom, poručivši da to mora da bude „simbol slobode“.

U noći pred izbore policija je privela neke od značajnijih predvodnika njene kampanje, a ona je bila prinuđena, kako je rekla, da se sakrije negde u Minsku, sve dok nije došlo vreme da se pojavi na biralištu.

Iako je bila nezavisni kandidat, dobila je podršku iz celog spektra stranaka opozicije u Belorusiji, uključujući i bivšeg opozicionog predsedničkog kandidata na izborima 2010, Mikole Statkeviča.

Protesti koji su se ove godine održavali u znak podrške Tihanovskoj i protiv Lukašenka bili su najveći u istoriji postsovjetske Belorusije, sa preko 20.000 ljudi u Brestu i 60.000 u Minsku.

Ona je tokom kampanje obećala da će osloboditi sve političke zatvorenike, da će sprovesti demokratske reforme i organizovati referendum kako bi na snagu bio vraćen ustav od pre 1994, kojim su predsednici bili ograničeni na dva mandata.