Zuzana Čaputov: Upisana u istoriju

Kako je više puta isticala, njeni osnovni ciljevi su pravda za sve građane, dostojanstvo za penzionere, zaštita prava LGBT populacije, zaštita životne sredine, kao i borba protiv sve rasprostranjenije korupcije u zemlji.

Ona je trku za predsedničko mesto okarakterisala kao „borbu između dobra i zla“, što i nisu preteške reči ako se u obzir uzme da su ovi izbori, održani godinu dana posle ubistva istraživačkog novinara Jana Kuciaka, smatrani za neku vrstu ogledala promena u slovačkom društvu.

Ubistvo novinara i njegove verenice izazvalo je najveće proteste u postkomunističkoj Slovačkoj, u kojima je Čaputova učestvovala, da bi kasnije rekla da ju je upravo to motivisalo da se kandiduje za predsednika.

Analitičari tvrde da će pobeda Čaputove na izborima pokrenuti dalekosežne političke i generacijske promene u slovačkoj politici nakon duge vladavine populističke stranke Smer Roberta Fica. Smatra se da izbor samohrane majke i građanske aktivistkinje za šefa države predstavlja veliku prekretnicu ne samo za Slovačku, već i za širi region, a neki tvrde i da je ona novi slovački Makron.

Čaputova rođena je 21. juna 1973. u Bratislavi, a odrasla je u obližnjem gradu Pezinoku. Studirala je pravo na Pravnom fakultetu Komenskovog univerziteta u Bratislavi i diplomirala je 1996. Posle studija je radila u lokalnoj vladi u Pezinoku, najpre kao pomoćnik u pravnom odeljenju, a zatim i kao zamenica gradonačelnika.

Nakon toga je prešla u neprofitni sektor, a jedno vreme je vodila svoju advokatsku kancelariju. Strastveni je borac za zaštitu životne sredine što je dokazala dugogodišnjom borbom protiv otvaranja druge najveće deponije u Slovačkoj, za šta je dobila „Goldman Environmental“ nagradu.

U decembru 2017. objavila je da ulazi u političku stranku Progresivna Slovačka, čiji je potpredsednik postala u januaru 2018. Ostavku na to mesto je podnela u martu ove godine, nakon što je pobedila u prvom krugu predsedničkih izbora.

Zalaže se za legalizaciju istopolnih brakova i omogućavanje usvajanja dece za njih. Kada je u pitanju pravo na abortus, ona se izjasnila za status kvo, mada je birajući između zakona koji reguliše nečiji život i odgovornosti žena da same biraju, odabrala ovo drugo. Iza sebe ima jedan brak i majka je dve tinejdžerke, a od brojnih političkih i privatnih obaveza relaksira se uz Zen jogu utemeljenu na budističkoj tradiciji.