Italijanski i španski lideri izrazili su punu podršku ideji za spasavanje ustava EU, nagoveštavajući da bi se mogli pridružiti Nemačkoj čiji se vodeći zvaničnici zalažu za oživljavanje povelje. Tokom sastanka na Ibici italijanski premijer Romano Prodi i njegov kolega Hose Sapatero pohvalili su sadašnje nemačko predsedavanje Unijom i njene napore da se „iz faze stagnacije uđe u period inicijative“ povodom ustava EU.
Neuspeh Evropske unije da oživi ustavni proces preti da podeli Uniju i umanji spremnost bogatijih zemalja da finansiraju razvoj siromašnijih članica, izjavila je evropski komesar za regionalnu politiku Danuta Hibner. Ona je juče upozorila da bi, ako EU ne postigne dogovor o zameni postojećeg ustava, grupa zemalja mogla da odluči da brže krene u integraciju.
Ministri ekologije Evropske unije dogovorili su se da smanje emisiju ugljen-dioksida za 20 odsto do 2020. i izrazili smpremnost da taj procenat povećaju na 30 odsto, ako i druge industrijske zemlje uvedu slične mere. Države članice tek treba da se dogovore šta svaka od njih treba da uradi.
U okviru EU naziru se nesuglasice povodom plana SAD da izgradi svoj antiraketni štit u Poljskoj i Češkoj, dok je zvanična Nemačka tokom vikenda saopštila da bi trebalo konsultovati Rusiju povodom ovog pitanja. Vašington je od Varšave i Praga, dva najsnažnija saveznika, zatražio da prihvate izgradnju sistema za presretanje balističkih raketa ispaljenih iz država Bliskog istoka, kao što je Iran, plan koji su odobrili ključni poljski i češki političari.
Dok Nemačka obnavlja svoj predlog da se na nivou Evropske unije uvedu minimalne kazne za podsticanje rasne mržnje i poricanje genocida, neke države članice zauzimaju čvrst antikomunistički stav zahtevajući da „totalitarni režimi“ postanu deo mogućeg zakona. Estonija, Poljska i Slovenija, koje nose teret komunističke prošlosti, traže da u tekstu eksplicitno bude pomenuto i negiranje zločina totalitarnih režima, uključujući i komunističke.
Evropska unija „ceni odluku Srbije da učestvuje na pregovorima u Beču 21. februara“ o Kosovu, izjavili su juče agenciji Beta zvaničnici Saveta ministara EU i Evropske komisije. Evropski zvaničnici su naveli da će „sasvim razumljivo svaka strana izneti svoje stavove“, ali i da „treba dati priliku dijalogu u Beču“.
Haška tužiteljka Karla del Ponte izjavila je u Briselu da od članica Evropske unije traži da ne obnove saradnju s budućom vladom Srbije sve dok Haški sud ne oceni da je Beograd uspostavio punu saradnju s njim. Ona je rekla da traži da Ratko Mladić, Radovan Karadžić i ostali optuženici obavezno budu predati Hagu pre nego što sud prestane da radi 2008.
Vojna misija Evropske unije u Bosni i Hercegovini – Eufor – potvrdiće krajem februara smanjenje broja svojih pripadnika sa 6.500 na 2.500, rekli su danas izvori bliski EU.
„Odluka je u principu doneta 25. decembra i razmotriće je 28. februara ambasadori koji će potvrditi preraspodelu Eufora“, rekao je izvor Frans Presu.
Nakon što je legalna i ilegalna imigracija postala Gordijev čvor Evropske unije, na pomolu je uvođenje mera koje bi trebalo da osnaže zakonite puteve ka tržištu radne snage u Uniji. Kako je najavljeno, moguće je i uvođenje evropske verzije zelene karte kakva postoji u Sjedinjenim Državama, dok se sankcije za kompanije koje upošljavaju ilegalne imigrante podrazumevaju.
Evropski parlament odobrio je kontroverzni izveštaj o tajnim letovima CIA koji osuđuje zemlje članice EU da su zažmurile na jedno oko na ove operacije. Velika Britanija, Nemačka i Italija bile su među 14 država koje su optužene za umešanost u tajne operacije CIA. U izveštaju EU se navodi da je CIA izvela 1.
Šefovi diplomatija Evropske unije će u ponedeljak zatražiti brzo formiranje vlade Srbije, uz potvrdu evropske perspektive Srbije i ponoviti podršku „realističnom kompromisnom rešenju“ za Kosovo pošto na sastanku čuju i mišljenje izaslanika UN Martija Ahtisarija. Očekuje se da ministri pruže podršku Ahtisariju, preneli su novinarima izvori nemačkog predsedništva EU i ukazali na to da je visoki predstavnik Unije Havijer Solana „snažno ohrabrio Beograd i Prištinu da zajedno s Ahtisarijem rade na osnovu njegovih predloga“.
Komesar EU za razvoj Luis Mičel otputovao je juče u Bamako, prestonicu Malija, kako bi razgovarao za tamošnjim zvaničnicima povodom plana za otvaranje prvog poslovnog centra Unije, koji će zapošljavati afričke migrante. Ideja je da se potencijalnim migrantima obezbede poslovi u sektorima kao što su poljoprivreda, građevinarstvo i komunalni poslovi.
Evropska komisija će predložiti da se proizvođačima automobila naredi da smanje ispuštanje ugljen dioksida iz novih vozila na prosečno 130 grama po kilometru do 2012, saopštavaju izvori EU. Cilj Komisije biće smanjenje ispuštanja automobilskih gasova na 120 grama po kilometru sa sadašnjih 161 gram, što će se postići korišćenjem bioloških goriva i drugih tehnologija, uz poboljšanje standarda samih proizvođača.
Komesar Evropske unije za zaštitu životne sredine Stavros Dimas oštro je kritikovao Nemačku koja trenutno predsedava Unijom, zbog manjka interesovanja povodom problema klimatskih promena, objašnjavajući da Berlin potkopava međunarodne napore za rešavanje problema.
„Veliki broj drugih zemalja bliže su ciljevima Protokola iz Kjotoa, na primer Velika Britanija i Švedska.
Dok je Evropska komisija zauzeta planiranjem uvođenja mera za povećanje broja radnih mesta za legalne migrante u EU, njene nove članice zahtevaju da se prvo ukinu radne barijere koje pogađaju njihove građane. Slobodno kretanje radne snage jedno je od osnovnih principa EU, ali neke od zemalja zapadne Evrope uvele su privremena ograničenja za radnike koji dolaze iz bivših komunističkih zemalja, kako bi sprečile povećanje potražnje za poslom.
