Alternativa - Bolji svet 1Foto: EPA-EFE/ Hollie Adams

Imperija uzvraća udarac.

Sedam godina sedam najrazvijenijih zemalja sveta (G7) nemoćno je posmatralo globalnu ekonomsku ekspanziju Kine, pokušavajući da pronađe koherentan odgovor na sve veću asertivnost kineskog predsednika Si Đinpinga nakon spektakularnog ekonomskog i vojnog uspona Kine u proteklih 40 godina.

I prethodnog vikenda na vetrovitoj obali Kornvola lideri SAD, Kanade, Velike Britanije, Nemačke, Italije, Francuske i Japana definisali su projekat Izgradimo bolji svet (Build Back Better for the World, B3W) – alternativu kineskoj inicijativi Pojas i put (BaR).

Projekat je doneo Džo Bajden kao prilog američkom povratku u svetsko liderstvo, a ostali učesnici Samita (uz sitnije sugestije) podržali su ideju da G7 bude administrator prikupljanja sto milijardi javnog i privatnog kapitala godišnje kako bi se do 2035. smanjio infrastrukturni jaz od 40 biliona dolara u nerazvijenim i zemljama u razvoju.

Novac je namenjen finansiranju infrastrukturnih projekata koji će obezbediti zeleni rast, borbu protiv klimatskih promena, kvalitetnije zdravstvo, digitalnu tehnologiju i rodnu ravnopravnost.

U neformalnoj komunikaciji projekat je već dobio nadimak Zeleni pojas i put i Zeleni Maršalov plan.

Iako je Bolji svet zamišljen kao ekonomsko-politički odgovor na agresivno širenje Kine, liderima vodećih zapadnih ekonomija bilo je veoma stalo da ubede javnost da je njegov cilj da pokaže „za šta smo, a ne protiv koga smo“.

Italijanski premijer Mario Dragi, čije su zasluge za zaustavljanje klizanja Italije u kineske ruke, ipak je pozvao američkog predsednika da ne gura suparništvo s Kinom do granice koja bi sprečila saradnju s Pekingom u drugim vitalnim pitanjima, poput klimatske krize.

I britanski premijer Boris Džonson bio je rezervisan u predstavljanju boljeg sveta kao antikineskog projekta.

Zato je Bajdenovim saradnicima bilo veoma stalo da ubede novinare da se ne radi o klasičnom pesničenju s Kinom (koja je dosad svojim projektom Pojas i put pokazala netransparentnost poslovanja, loše ekološke i radne standarde i način finansiranja koji je mnoge države doveo u lošu situaciju), već o pozitivnoj alternativi koju nudi G7 i koja odražava zapadne vrednosti, standarde i način poslovanja.

„Postoji široka saglasnost o potrebi saradnje s Pekingom u borbi protiv klimatskih promena, takmičenja u globalnim lancima snabdevanja i pitanjima kao što su ljudska prava“, izjavio je zvaničnik upoznat s razgovorima lidera G7.

Međutim, i pored umirujućih tonova jasno je da je na Samitu definisana platforma za stratešku konkurenciju s Kinom.

Dogovor o boljem svetu u kornvolskom letovalištu Karbis Bej za dobro informisane posmatrače ne bi trebalo da bude iznenađenje.

Gardijan piše da je još u martu američki predsednik Bajden predložio britanskom premijeru Džonsonu da demokratske zemlje spreme odgovor Kini kao globalnom rivalu.

Čini se da je američkog predsednika, u formulisanju predloga boljeg sveta, veoma inspirisalo izlaganje Elizabet C. Ekonomi, više saradnice za kineske studije u Savetu za spoljne odnose i saradnice Huver instituta Univerziteta Stanford, koja je 17. marta pred senatskim Odborom za spoljne poslove iznela viđenje efikasne američke politike za stratešku konkurenciju s Kinom u 21. veku.

Deo izlaganja Elizabet Ekonomi posvetila je globalnom strateškom pozicioniranju Kine koja širom sveta ugrađuje svoje tehnologije, robu i vrednosti preko projekta Pojas i put i njegovog izdanka Digitalni put svile (DSR), što je infrastruktura 21. veka (satelitski sistem BeiDou, optički kablovi Huawei Marine, e-trgovina, digitalna valuta, sistem elektronskog plaćanja).

Pod okrilje BaR je i Put svile zdravlja (HSR) koji uključuje izgradnju bolnica po kineskoj tehnologiji, sistema za praćenje pacijenata, prodaje medicinskih uređaja i promocije tradicionalne medicine.

Kineska diplomatija vakcina postala je centralni element HSR.

Peking održava opsežan i dobro finansiran program za obrazovanje i obuku studenata, novinara i vojnih oficira u Kini za građane iz Azije, Latinske Amerike, Afrike i Bliskog Istoka.

„Kina sve više koristi polugu svoje ekonomske moći kako bi primorala međunarodne aktere da svoje stavove usklade sa kineskim… Predsednik Si Đinping koristi tržište svoje zemlje da produbi oslanjanje stranih kompanija na njega, tvrdi da će povećati zavisnost globalnih lanaca vrednosti od Kine i razviti sistem moćne odmazde i odvraćanja od smanjenja isporuke“, ističe Ekonomi i dodaje da su kineski lideri postavili ciljeve i rokove za kontrolu domaćeg, a zatim i globalnog tržišnog udela u širokom spektru tehnologija, okupili privatne i državne kompanije da bi ostvarili te ciljeve, zaštitili kineske firme, subvencionisali upotrebu kineske tehnologije kroz Digitalni put svile i postavili kineske građane na čelo međunarodnih tela za utvrđivanje standarda, poput Međunarodne unije za telekomunikacije.

„Težnja Pekinga ka uskom vlastitom interesu i oslanjanje na prisilne taktike proizvele su negativne reakcije u mnogim zemljama i učinile Kinu nesposobnom za istinsko globalno vođstvo“, kaže Ekonomi.

Ta ranjivost Kine, smatra ona, pruža Sjedinjenim Državama novu priliku da predstave i steknu široku podršku alternativnoj viziji svetskog poretka 21. veka: „SAD bi trebalo da počnu preusmeravanje američko-kineske konkurencije sa narativa o bilateralnom rivalstvu na različitost vrednosti… Vašingtonu je potrebna smela strateška inicijativa koja uključuje širu međunarodnu zajednicu i koja je ukorenjena u američkim vrednostima. Od SAD će se zahtevati ne samo vođstvo sa snažnom vizijom, već i veće oslanjanje na saveznike i partnere. SAD treba da integrišu američke vrednosti i ambicije kod kuće sa svojim vođstvom u inostranstvu… Te vrednosti uključuju posvećenost inkluziji i jednakosti, slobodnoj trgovini, inovacijama i održivosti, otvorenosti, ljudskom dostojanstvu i vladavini zakona… SAD treba da razjasne da je centralni izazov koji Kina postavlja vrednosni i zasnovan na normama, a ne kao što se često tvrdi, onaj koji definiše rastuća sila u odnosu na uspostavljenu silu. Model koji nudi vrednosti i norme verovatnije je da će lakše okupiti američke saveznike i partnere. Primera radi, sukob u Južnom kineskom moru postaje normativni izazov Kine slobodi plovidbe i međunarodnom pravu, a ne nadmetanje za vojnu dominaciju između SAD i Kine u azijsko-pacifičkom regionu“.

Duh te strategije već je ugrađen u završno saopštenje kornvolskog Samita u kome se kaže da su lideri G7 postigli konsenzus o potrebi da se zajednički nastupi prema „nepravedno niskim cenama izvozne robe iz Kine“.

Rojters je objasnio da prema pravnoj strukturi Svetske trgovinske organizacije (STO), status Kine kao „netržišne ekonomije“ dozvoljava njenim trgovinskim partnerima, uključujući i SAD, da koriste poseban radni okvir kojim se određuje da li Kina izvozi robu po nefer niskim cenama i, ukoliko se to utvrdi tačnim, partneri mogu da uvedu dodatnu carinu na uvezenu robu.

Dakle, Kina nije protivnik nego igrač koji zloupotrebljava i krši svetska pravila.

Među predlozima Elizabet Ekonomi je i stvaranje radnih grupa za koordinaciju i unapređenja zajedničkih normi i vrednosti i odbrane od kineske prinude, naročito u postavljanju zajedničkih tehnoloških standarda.

Na temelju te ideje Džo Bajden je u Briselu objavio osnivanje Američko-evropskog saveta za trgovinu i tehnologiju čiji je krajnji cilj da „demokratije, a ne Kina ili druge autokratije, pišu svetska trgovinska i tehnološka pravila za 21. vek“.

Zadaci Saveta su da uspostavi nove globalne trgovinske standarde za tehnologije u usponu i koordinira standarde u novim tehnologijama, da unapredi demokratske vrednosti na internet mreži, da nađe modalitete saradnje SAD i EU u istraživanjima i razvoju inovacija, da pronađe načine da lanci snabdevanja postanu manje zavisni od Kine i da nastavi reformu STO.

Elizabet Ekonomi predlaže uspostavljanje novog odnosa sa ekonomijama u razvoju usmerenog ka suočavanju s globalnim izazovima da bi se obezbedio svetski poredak koji odražava, ne kineske nego demokratske vrednosti i normative: „U konsultacijama sa ekonomijama u razvoju, SAD i druge velike tržišne demokratije – Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Japan i Australija – trebalo bi da pokrenu značajan novi razvojni program održivih i pametnih gradova u 25-30 zemalja u razvoju. Taj program koristio bi potencijale SAD i demokratskih saveznika a obezbedio bi izgradnju političkih i ekonomskih kapaciteta tih zemalja za vladavinu zakona, transparentnost, održivost i inovacije i angažovala bi ne samo vlade već i privatni sektor, civilno društvo i međunarodne institucije… Inicijativa bi pomogla i uspostavi novih lanaca snabdevanja jer bi multinacionalne kompanije diverzifikovale deo svojih lanaca snabdevanja iz Kine“.

Ipak, ona na kraju konstatuje: „Iako u bilateralnim odnosima SAD i Kina ostaju u veliki konkurenti, SAD treba da otvore vrata za saradnju sa Kinom. Američko-kineska saradnja stvara prostor za podizanje svetske sposobnosti da odgovori na klimatske promene, pandemije i katastrofe.“

I izlaganje Elizabet Ekonomi pred senatskim Odborom i Samit G7 sugerišu da novo globalno nadmetanje moćnih država u borbi za duše ljudi i tržišta ima i dobru stranu za nerazvijene i zemlje u razvoju. Stotine milijardi, pa i biliona, dolara ulagaće se kroz (konkurentske) projekte B3W i BaR narednih 15 godina što će modernizovati ekonomije i podići životni standard stanovništva nerazvijenih zemalja.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Alternativa – Bolji svet”

  1. Ako je USA ladno bacila one bombe na Hirosimu i Nagasaki, bacice i na Iran i Kinu i Rusiju – bez problema!

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.