Bejli i Danil istražuju „robousmrćenje“

„Svi obožavaoci Asimova uživaće u novoj avanturi Bejlija i Danila“, konstatovao je kritičat Kirkus rivjua nakon što se ta knjiga pojavila 1983. godine. Iz ciklusa o Robotima, isti izdavač već je objavio Sabrani roboti, Čelične pećine, Golo sunce i Roboti i Carstvo.

Nedostaje još Pozitronski čovek iz 1992, koji je napisao zajedno sa Robertom Silverbergom.

Ukratko, u Robotima zore, radnja ide ovako: Na Aurori, prvoj i najvećoj od planeta Svemiraca, Elija Bejli i R. Danil Olivav istražuju još jedan naizgled nemoguć zločin – posredi je robousmrćenje.

Neko je uništio pozitronski mozak R. Džandera Panela, Danilovog humanoidnog blizanca.

Njegov tvorac, majstor robotike dr Han Fastolf, poriče bilo kakvu umešanost.

Kao i Gladija Delmar, vlasnica robota. I njegova ljubavnica.

Istražujući u samom srcu politike i civilizacije Svemiraca, Bejli i Danil će uskoro shvatiti da njihovi rezultati neće ostaviti samo duboke posledice na odnose između Zemlje i Spoljnih svetova već i na samo mesto čovečanstva u galaksiji.

Asimovljev serijal o robotima sadrži neka od najuticajnijih dela u istoriji žanra naučne fantastike.

Uspostavivši i testiravši Tri zakona robotike (poznati i kao Asimovljevi zakoni), koji se prvi put pominju u kratkoj priči iz 1942. godine – Runaround (jedna od devet u zbirci Ja, Robot iz 1950, za koju se nadamo da će se uskoro pojaviti sa etiketom Čarobne knjige), ova dela čak i danas nastavljaju da oblikuju ljudsko razumevanje i dizajn veštačke inteligencije.

Za kraj, još jedanput, podsećamo na naslove iz dva serijala koji su se pojavili u izdanju ČK: ZADUŽBINA: Zadužbina, Zadužbina i Carstvo, Druga Zadužbina – tri decenije kasnije Na rubu Zadužbine – četiri godine kasnije završna knjiga serijala Zadužbina i Zemlja (romani Preludijum za Zadužbinu i U susret Zadužbini bili su karika između trilogije o Carstvu i romana Zadužbina). TRILOGIJA O CARSTVU: Zvezde, prah nebeski; Svemirske struje; Kamičak na nebu (nedostaje još Slepa ulica iz 1945). Van ciklusa, Čarobna knjiga objavila je i jedan od najpoznatijih romana u žanru SF-a, Bogovi lično iz 1972, kome su pripale dve najznačajnije nagrade u ovom žanru (Nebjula za 1972. i Hjugo za 1973). Isak Asimov (1920-1992) jedan je od najvećih pisaca naučne fantastike u istoriji.