Beograd nije sasvim jasan po pitanju Kosova

Predsednik Izvršnog odbora Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije Rada Trajković bila je jedan od srpskih predstavnika na molitvenom doručku kod predsednika SAD Džordža Buša koji je 31. januara održan u Vašingtonu. Prema njenim rečima, ovo je prvi put da su molitvenom doručku prisustvovali i predstavnici Srba sa KIM, a poziv za Vašington obuhvatio je i više sastanaka u američkom Kongresu i Senatu.
– Na razgovorima u Kongresu i Senatu zajedno su učestvali predstavnici Beograda, uglavnom iz Srpskog pokreta obnove, Srba iz Crne Gore, u čije je ime molitvenom doručku prisustvao Andreja Mandić, i ja u ime Srba sa KIM. Glavna tema bilo je srpsko pitanje na prostoru poslednje Jugoslavije. Želim da verujem da ovaj poziv na molitveni doručak predstavlja početak promene politke SAD, signal da su spremne da rade na popravljanju pozicije Srba na prostoru KIM i da se bore i za naša ljudska prava – kaže Rada Trajković, koja u intervjuu za Danas govori o utiscima iz SAD, završnici kosovskih pregovora i odnosu vlasti u Beogradu prema Srbima sa KIM.

Šta je Molitveni doručak

Uprkos gostovanju relativno velikog broja ljudi iz naših krajeva Molitveni doručak sa predsednikom SADKAO i celokupni religiozni aspekt američke politike, ostao je nejasan u srpskoj javnosti. Njegove interpretacije kreću se od doktrinarno – teoloških pa do prestižnih. Novu dimenziju verskom prilazu prošle godine je dala otvorena podrška dvojice vodećih evangelističkih propovednika – Pata Robertsona i Džerija Farvela poziciji Srbije povodom Kosova. Ona je ponegde primljena s velikim očekivanjima, a ponegde i ismejana.

Organizator Molitvenog doručka je organizacija koja se pojednostavljeno zove Fellowship (ili Familly – Porodica), a na njenom čelu je Daglas Ko. On je nasledio 1969. osnivača pokreta Abrahama Vereidea i lični je savetnik i verski učitelj američkih predsednika – od Ronalda Regana do Džordža Buša Mlađeg. Izuzetak je netrpeljivost prema američkom predsedniku koji je bio veliki prijatelj tadašnje Jugoslavije – Ričardu Niksonu.

Daglas Ko je u Srbiji posebno naklonjen Vuku Draškoviću. Od kada je na čelu ove organizacije, Ko je nastavio do dana današnjeg da širi uticaj na američki politički establišment, ali i u celom svetu. Širom sveta organizuju se regionalni „molitveni doručci“ i okupljanja, tako da je to sada jedna veoma razgranata mreža. Jedan takav Molitveni doručak za Balkan organizovan je po prvi put sredinom prošle godine u Beogradu. Mada učesnici sami snose svoje troškove (a njih je više od 1 000 iz sveta i iz Amerike), manifestacija košta nekoliko dodatnih miliona dolara.

Sedište organizacije je u Ulici kedrova, u vašingtonskom predgrađu Arlington. Zanimljjivo je svakako i to da je imanje na kojem se nalazi centralna zgrada (inače jedna od desetak zgrada u tom kraju koje pripadaju Molitvenom doručku) nekada pripadalo jednoj srpskoj porodici koja je i dan-danas uticajna u američkom društvenom životu. Jednom nedeljno organizuje se i ambasadorski doručak na koji dolaze diplomatski predstavnici u Vašingtonu kao i ženska okupljanja na kojim prisustvuje i supruga Džordža Buša. Tim okupljanjima je prisustvovala i Hilari Klinton dok je njen suprug bio predsednik SAD.

Organizaciju su nekoliko puta dovodili pod sumnju, prebacujući joj da je nedovoljno religiozna i da joj Hristovo ime služi samo kao izgovor za okupljnja bogatih i moćnih na kojima će se sklapati poslovi i širiti mreža uticaja protiv liberalnih pogleda na svet, ali i pored toga, liberalni političari, kakav je bivši potpredsednik Al Gor, Daglasa Koa javno nazivaju „ličnim herojem“.

Vaš boravak u SAD poklopio se sa predstavljanjem predloga rešenja za budući status KIM Martija Ahtisarija u Beogradu i Prištini. Kakvi su bili komentari u SAD?

Oslobodili su me velike odgovornosti

– U politici sam onoliko koliko meni odgovara. Svakako da bismo svi mi koji živimo na KIM želeli da učestvujemo u rešavanju pitanja njegove budućnosti, ali država ima pravo da procenjuje ko je od lidera relevantan da razgovara, a ko nije potreban. U tom kontekstu ne osećam se nimalo iznevereno. Naprotiv. Oslobodili su me velike odgovornosti, S druge strane, imam redovne kontakte i komunikaciju sa predstavnicima međunarodne zajednice, tako da sam informisana kako i šta pregovaraju naši pregovarači – odgovara Rada Trajković na pitanje da li je na izvestan način skrajnuta iz glavnih političkih tokova.

– Na osnovu niza kontakata koje sam imala, čini mi se da naša država ima prostora za mnoge stvari, ali da ona nije sasvim jasna po pitanju KIM. O tome govore ne samo izvori iz međunarodne zajednice, nego, nažalost, i izvori iz naših diplomatskih krugova, koji su na izvestan način iznenađeni da od državnih organa gotovo da nemaju jasne poruke i preporuke šta da čine. Da li naša država nema jasno definisanu platformu šta je to »više od autonomije, a manje od nezavisnosti«, ili ima neku drugu strategiju koju ne sme javno da obelodani – ja zaista ne znam, ali činjenica je da Beograd, za razliku od kosovskih Albanaca, deluje smušeno.
Kako komentarišete da je uporedo sa Ahtisarijevim predlogom i u međunarodnoj i domaćoj javnosti oživela ideja o podeli KIM?
– Podela je stara stvar. Karta koju američki Albanci imaju na svom sajtu govori da sever KIM nikad za njih nije bio interesna zona. S druge strane, Morton Avramovič, Krizna grupa i mnogi drugi, uključujući i Institut za mir koji podržava albanske projekte, zalažu se za odvajanje severa KIM u zamenu za jug centralne Srbije – Preševo i Bujanovac. U tom kontekstu ideja o podeli je apsolutno albanska i odgovara albanskim interesima. Ukoliko bi je i Beograd podržao, to bi bilo prvi put da srpska država učestvuje u stvaranju velike Albanije.
SNV KIM je pre više od dva meseca tražilo prijem u državnom vrhu Srbije, zbog situacije na KIM uoči početka završnice pregovora. Da li ste dobili odgovor i šta očekujete od državnog vrha?
– SNV KIM nema podršku državnih organa, ni u pogledu finansija, niti želje da sa nama razgovaraju. Najverovatnije da ni predsednik ni premijer Srbije ne osećaju za potrebno da razgovaraju sa onima čiju okosnicu čine Srbi iz enklava. Bar je takav moj osećaj. Uvek sam smatrala da SNV KIM, bez obzira koliko su ljudi unutar njega stranački opredeljeni, kada je reč o rešavanju kosovskog problema treba da budu samostalni u odnosu na političke ličnosti i elite u Beogradu. To ne znači da smo odvojeni od Beograda, nego da prenosimo stavove i realnost kakva jeste na KIM. Bojim se da je sever KIM ušao u podršku određenoj političkoj grupaciji, a da nama to nije baš potrebno, jer su kosovski Srbi svaki put kad su tako funkcionisali loše prolazili. Za vreme vladavine pokojnog Slobodana Miloševića srpsko liderstvo iz Kosova Polja imalo je presudnu ulogu u podršci Miloševićevim političkim stavovima, zbog čega smo kao narod doživeli niz neprijatnih stvari. Milošević je organizovao Srbe sa KIM da dolaze na kontra mitinge i budu udarna pesnica za eliminaciju njegovih političkih protivnika. U ovom trenutku mislim da liderstvo iz Kosovske Mitrovice ima gotovo presudnu ulogu u podršci političkim stavovima Beograda.
Šta podrzumevate pod politikom Beograda?
– Koliko znam premijer Koštunica bavi se KIM gotovo od odlaska Miloševića sa vlasti. Pokojni premijer Đinđić je to radio samo u jednom kratkom periodu, kada se govorilo da je on pregovarao sa određenim političkim liderima sa KIM o nekom projektu podele. U oba slučaja mislim da su pravljene konsultacije sa liderima sa severa KIM.
Predstavnici Zajednice srpskih opština i naselja i SNV severnog KIM izjasnili su se protiv podele.
– Zadovoljna sam što sad gotovo da nema među liderima Srba sa KIM onih koji podržavaju podelu. Svesni su rizika koji bi podela značila za kosovske Srbe i državu Srbiju u celini, kao i odgovornosti za sveukupno rešanje sprskog problema na KIM.
Koliko pomenute razlike ometaju najavljeno ujedinjenje dva SNV?
– Imamo vrlo korektne i prijateljske lične veze, ali bojim se da se programski razlikujemo. Dok smo zajedno nastupali, razgovarali, dogovorili se, sva politička i finansijska pomoć Beograda išla je na sever. To važi i za kadrovska rešenja na KIM. Mi smo ostajali kratkih rukava u pogledu zajedničke politike o jedistvenom prilazu rešavanju srpskog pitanja na KIM. Kosovska Mitrovica dobijala je neuporedivo više novca od enklava i centralnog KIM, koji nisu dobijali ništa. Dok su oni gradili čak i ono što nije prioritetno, poput sportskog centra, više od 70 proteranih srpskih porodica u centralnom KIM živi u kontejnerima. Ostaju tu, iako su već drugu, treću zimu bez struje. Država je mogla da pomogne oko izgradnje kuća ili stanova koji nisu skupi, niti velika investicija, ali se ništa ne radi.
Kako Vam izgleda postizborna situacija u Beogradu?
– U SAD svi su tvrdili da KIM, ipak, mora da bude nezavisno zato što će ‘nacionalističke snage napraviti vladu’. Mislili su valjda na premijera Koštunicu i radikale. Tamo se razgovaralo i o radikalima. I u SAD postoje desničarske snage i kao takva SRS nikome ne smeta, ali oni radikale doživljavaju kao partiju regionalne destabilizacije zato što ona, kako se tvrdi, programski ima teritorijalne pretenzije na BIH i Hrvatsku. U tom pogledu SRS im je potpuno neprihvatljiva. S druge strane, normalno je da svima nama odgovara da se napravi vlada koju nazivaju demokratskom i da svi očekujemo da treba više ozbiljnosti. Ali kada je trebalo da prođe referendum o novom ustavu svi su govorili o KIM, a sada nisu spremni da žrtvuju ništa od svojih stranačkih interesa radi rešavanja kosovskog problema – u pogledu što bržeg konstituisanja skupštine, vlade i spremne pozicija za odbranu prostora KIM. Znam da je teško vreme, da je Srbija potrebna međunarodna podrška da bi krenula napred. Ne pripadam ljudima koji misle da je budućnost Srbije izvan EU i integrativnih međunarodnih procesa, niti mislim da šest miliona stanovnika ostatka Srbije treba da bude talac 150 hiljada Srba i srpskh manastira na KIM, ali ne može ni državno rukovodstavo da kaže 15 odsto teritorije ne damo, ali ćemo dati deset odsto.
Da li u ovom trenutku treba učestvovati u pregovorima o predlogu koji je doneo Ahtisari?