Bitka za transkripte sa sednica VSO Jugoslavije

Ni Bosna i Hercegovina niti Hrvatska do danas nisu uputile zahtev Haškom tribunalu, ali ni Srbiji za dostavljanje transkripata sa sednica Vrhovnog saveta odbrane Jugoslavije (VSO), koji navodno govore o umešanosti Srbije u ratove u BIH i u Hrvatskoj. Reč je o transkriptima sastanaka Vrhovnog saveta odbrane Jugoslavije u periodu od početka rata u BIH 1992. do 1995. i okončanja sukoba na prostoru bivše socijalističke Jugoslavije.
Udarac glavnoj tužiteljki Haškog tribunala Karli del Ponte protekle nedelje stigao je upravo odakle ga nije očekivala. Njen bivši prvi saradnik u procesu protiv nekadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, ser Džefri Najs uputio je oštro pismo javnosti u kojem otkriva navodne dogovore glavne tužiteljke i zvaničnog Beograda o prikrivanju dokumentacije o umešanosti Jugoslavije u ratove u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini od Međunarodnog suda pravde u Hagu.
Najsovi motivi za ovakav nezapamćen napad jednog bivšeg tužioca Tribunala protiv nekadašnjeg šefa, javnosti su ostali nejasni. Ipak, više nezavisnih izvora tvrdi da su njegovi motivi lični i da je to bila Najsova želja da se osveti Del Ponteovoj zbog otkaza u Tribunalu, ali i da stavi tačku na stalne svađe sa glavnom tužiteljkom, koji su pretežno bili koncepcijske prirode u vezi s tim kako voditi postupak protiv Miloševića.
Ako se odvoje lični sukobi i motivi i ako se pažljivo analizira Najsovo pismo, uočiće se da se navodi da je Del Ponte u pismu tadašnjem jugoslovenskom ministru inostranih poslova Goranu Svilanoviću u maju 2003. dala saglasnost za zaštitne mere „razumnog“ dela iz kolekcije dokumenata VSO, a da niko iz Tužilaštva prethodno nije pregledao te dokumente.
Odmah po obelodanjivanju Najsovog pisma javile su se zainteresovane strane – Bosna i Hercegovina i Hrvatska. Predstavnik BIH pred Međunarodnim sudom pravde Sakib Softić je, prema nekim medijima, najavio reviziju postupka protiv Srbije pred tim sudom, mada to u kasnijim izjavama više nije potvrdio, dok su hrvatski zvaničnici tražili reakciju Ujedinjenih nacija. Tužilaštvo Haškog tribunala odbacilo je Najsove tvrdnje, ocenjujući da je Međunarodni sud pravde u odluci naveo da neće koristiti dokumente Tribunala da bi na tome zasnovao presudu u sporu BIH protiv Srbije.
Ambasador Srbije u Holandiji Radoslav Stojanović je Najsove tvrdnje u razgovoru za Danas ocenio kao „potpuno smešne“, navodeći da su delovi dokumenata zatamnjeni za javnost, a ne za sud i tužilaštvo.
– Tužilaštvo i Haški tribunal mogu da čitaju te delove i da vode postupak u vezi sa onim što piše u tim zatamnjenim delovima dokumenata. S tim, što su u takvim slučajevima suđenja zatvorena za javnost – rekao je Stojanović.
Pojavila su se i mišljenja da je cilj ove afere da se uspore procesi hrvatskim optuženicima Anti Gotovini, Jadranku Prliću i ostalima, ali i bivšim srpskim vojnim i političkim funkcionerima Momčilu Perišiću, Jovici Stanišiću, Franku Simatoviću i Vojislavu Šešelju, optuženima upravo za pomenuti period.
Ono što je izvesno je da ni Tužilaštvu, a ni Tribunalu, do danas nije upućen nijedan zahtev od Bosne i Hercegovine, Hrvatske ili Međunarodnog suda pravde u Hagu da im se dostave pomenuti dokumenti sa transkriptima sednica VSO Jugoslavije. Čak ni odbrane nekadašnjih visokih srpskih političkih, vojnih i policijskih zvaničnika, kojima se sudi pred Tribunalom, nisu izrazile interesovanje za ove transkripte, što ne znači da neće.
Portparolka Tužilaštva Haškog tribunala Olga Kavran kaže za Danas da države mogu da se obrate za pravnu pomoć Tribunalu.
– Dokumente treba tražiti od onih koji su ih i dali Tribunalu, a to je u ovom slučaju Srbija. Koliko mi je poznato, nisam videla nikakav zahtev ni Bosne i Hercegovine, ni Hrvatske – rekla je Kavran. Po njenim rečima, među javnim dokumentima dostupnim javnosti takav zahtev ne postoji.
– Stav Tužilaštva je da je zahtev za zaštitne mere koji je obrazložen isključivo time da se podnosilac zaštiti od odgovornosti pred drugim sudom ne može se smatrati razumnim i ne bi bio u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima Haškog tribunala – naglašava Kavran.
Ono što je nejasno je po kojoj proceduri bi dokumenti izvedeni na zatvorenim sednicama na suđenju Slobodanu Miloševiću mogli da budu ustupljeni nekoj drugoj zainteresovanoj državi. Nejasan je i osnov po kojem bi neka država mogla da traži te dokumente. Države mogu da upute zahtev Tribunalu, ali je još nejasno kako bi se taj zahtev tretirao.
Bivši „prijatelj suda“ u postupku Slobodanu Miloševiću Branislav Tapušković ističe za Danas da takva dokumenta, koja se pominju u pismu Džefrija Najsa, tokom suđenja nisu iznošena ni na otvorenim, a ni na zatvorenim sednicama.
– Nikada nije bilo govora o tome da neki dokumenti nisu dati. O tome nije bilo govora uopšte. To je disharmonija unutar samog Tužilaštva. Zatvorene sednice nisu dostupne javnosti, a u tim dokumentima nije bilo ničega kapitalnog kako se to predstavlja javnosti – rekao je Tapušković. Po njegovim rečima, tu nikada nije bilo ničega kapitalnog što bi moglo da dovede do suštinske promene u odnosu na ono što već ima u presudi Međunarodnog suda pravde.
Praksa zatamnjivanja određenih delova dokumenata pred Haškim tribunalom nije nova. Takva praksa zove se još i „hrvatski amandman“, jer je to svojevremeno bio rezultat napora Zagreba da zaštiti dokumente koje je haško Tužilaštvo tražilo u predmetu hrvatskog generala Tihomira Blaškića.
Druga ravan ove priče je otvaranje mogućnosti revizije postupka pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Hrvatske protiv Srbije. Srbija je oglašena odgovornom u postupku po tužbi BIH, zato što nije sprečila izvršenje genocida u Srebrenici, u kojem je jula 1995. ubijeno oko 7.800 Bošnjaka.
Međutim, revizija postupka pred Međunarodnim sudom pravde je moguća samo ako se otkrije novi dokument. I Bosna i Hercegovina i Hrvatska u ovome vide šansu, BIH za reviziju postupka, Hrvatska da osnaži svoju tužbu protiv Srbije.
Ambasador Srbije u Holandiji Radoslav Stojanović ističe da nema elemenata za reviziju postupka po tužbi BIH protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, jer je potrebno doći do dokumenta koji u suštini menja ono što je bilo osnov za donošenje presude Međunarodnog suda pravde, a takav dokument ne postoji.
Pravni zastupnik BIH Sakib Softić navodi da revizija postupka pred Međunarodnim sudom pravde zavisi samo od novih dokaza i da očekuje da će u narednom periodu prikupiti nove dokaze u postupku protiv Srbije i Crne Gore.
– Revizija procesa jedini je pravni lek koji poznaje međunarodni pravni poredak, a time i Međunarodni sud pravde – rekao je Softić.
Zakonski rok za podnošenje zahteva za reviziju postupka ističe 26. februara 2017. godine. Slično je i sa tužbom Hrvatske protiv Srbije i Crne Gore.