ČITALIŠTE

Lorens Darel
Duh mesta
Alef, Gradac 2006.
preveo
Miodrag Marković
Pored toga što se sa uspehom oprobao u mnogim literarnim formama, Lorens Darel jedan je od onih književnika sa izraženom sposobnošću da nam dočara sliku i atmosferu zemalja, gradova, mora, predela… Detinjstvo je proveo u Indiji, najkraće je živeo u Engleskoj, a živeo je na Krfu, u Grčkoj, Parizu, Egiptu, Rodosu , Argentini, Jugoslaviji, na Kipru, na jugu Francuske. Pre nego što je obavio delo koje će steći brojne poklonike širom sveta, Aleksandrijski kvartet, roman u kome slika grada u drugi plan skoro da potiskuje ljudske likove, Darel je bio uglavnom poznat po svojim knjigama o grčkim ostrvima. One, svakako, nadilaze sve ono što obično podrazumevamo pod putopisima. Ti eseji, literarni krokiji ili skice koje je Darel pisao o predelima koji su najčešće Egej ili Mediteran, sada su po prvi put, sakupljeni u jednoj knjizi, zajedno sa piščevom epistolarnom prozom i nekoliko priča i članaka objavljenih po evropskim časopisima. Priče su posvećene Henriju Mileru i Anais Nin, a neka od pisama upućena su manje ili više slavnim Darelovim prijateljima. Između ostalih, tu su i epistole upućene T. S. Eliotu. Duh mesta delo je posvećeno „lepotama koje ne izviru iz pripitomljenosti, grčkim predelima sagorelim do srži, rasprsnutim, pred kojima naučnici počinju da mucaju, uznemirenosti koju osećamo u Delfima, a koja ne potiče toliko od straha, koliko od neke slutnje da je sve oko nas nedirnuto u svojoj čistoti“. Duh mesta možda je i najbolja knjiga putopisne i epistolarne proze objavljena u 2006. godini. Ona je neobične, retke, divlje lepote, neočekivano uzbudljiva, pikarska i nepretenciozna, baš kao predeli Grčke.
Ralf Rotman
Mleko i ugalj
Clio, 2006.
preveo Dušan
Hajduk-Veljković
Evo neobičnog, snažnog i autentičnog romana, pisanog perom jednog od vodećih pisaca nemačke savremene spisateljske scene. Ralf Rotman (1953.) ima iza sebe neobičnu biografiju. Detinjstvo je proveo u Rurskoj oblasti, gde je njegov otac radio kao rudar. (Odjeci tih iskustava nalaze se i u ovom romanu). Kasnije, Rotman je radio kao zidar, taksista, bolničar, kuvar, štamparski radnik. U književnost je ušao pišući poeziju (zbirka Molitva u ruševinama). Onda objavljuje i pripovetke, ali i romane koji će privući podjednako i čitaoce i kritiku (Bik, Vrućina, Mlado svetlo). Mleko i ugalj prvi je Rotmanov roman koji se objavljuje na srpskom jeziku. Glavni junak ovog dela je dečak, koji u rudarskom naselju, u porodici u kojoj ne nalazi ni spokoj ni sreću, ipak pokušava da pronađe nadu, veru, izlaz iz besmisla. Njegov najbolji prijatelj gine, njegov rođeni brat je mentalno bolestan, njegova majka nije verna njegovom ocu, koji, povređen u rudniku, leži u bolnici. U životu u kome sve jeste tamno i nedokučivo, hladno i bestrasno – ugalj, glavni junak teži da pronađe i lepotu mlečne svetlosti, materinske ljubavi, erotske ljubavi, prijateljstva. Možda se ovo delo najkraće može definisati naslovom biografske proze Bekima Fehmiua : blistavo i strašno. Budući čitaoci ovog dela priželjkivaće i ostale Rotmanove knjige na našem jeziku. Rotman jeste od onih pisaca srednje generacije, koji će obeležiti nemačku i evropsku kulturnu scenu u godinama koje dolaze.
Majkl Talbot
Holografski
univerzum
Artist, 2006.
prevela
Zvezdana Popović