Da nam živi, živi - imunitet 1Foto: nezavisnost.org

Deo njih koji ceni Uskrs, ali i ostali, susrešće se iznad pečenja, ako za njega imaju para, sa pitanjem da li će i ove godine raditi još više za manje para, ili će nastaviti potragu za poslom, nakon gubitka radnog mesta zbog pandemije korona virusa ili uobičajenih gimnastika svojih poslodavaca koji su im izvadili dušu, radnu sposobnost i imunitet.

Neće biti simboličnih šetnji radničkih predstavnika u sindikatima, a jedino će se ponegde osećati tračak bunta, kao što je bilo prethodnih mesec dana kod frilensera, ekologista i neuposlenih radnika Fijat plastika u Kragujevcu.

Zapravo ovaj prvi i drugi su pokazali da ima neke nade za ljude koji rade i žive u Srbiji, jer su interesno okupili par desetina hiljda ljudi.

Digitalni frilenseri su pritom pokazali da se upornošću, dobrom organizacijom i pameću može protiv zelenaških namera vlasti.

Ekološki ustanak, koji se sa planina konačno spustio u Beograd, istovremeno je izazvao zvaničnu podršku UGS Nezavisnost i nezvaničnu drugih sindikalnih centrala.

Dakle, može se, kad se hoće i ume, čak i u vreme korona restrikcija okupljanja.

Po Zoranu Stojiljkoviću, predsedniku Nezavisnosti, prvomajske protestne šetnje neće biti zbog epidemije, ali ni zbog toga što nema smisla obraćati se vladi čiji je mandat ograničen na kraj godine i koja nema kapacitet da stvari menja tek ritualno.

„Pod pandemijom socijalni dijalog se sveo na naknadnu potvrdu odluka donesenih logikom kriznog štaba. Tek jedinstvo zahteva koji objedinjuju borbu za dostojanstveni rad i pristojne zarade sa borbom za smanjivanje siromaštva i nejednakosti i odbranom prava na čist vazduh i vodu daju nadu da se stvari mogu promeniti upornošću, solidarnošću i pokazanom empatijom. Učešće u ekološkom ustanku je deo te strategije sindikata Nezavisnost za promene“, ističe on.

Na pitanje imaju li konačno sindikati više snage i sposobnosti da budu učesnici Novog društvenog ugovora koji često spominje sagovornik Danasa, on ističe da takav ugovor za budućnost uključuje solidaran, socijalno i ekološki održiv rast u uslovima poodmakle digitalizacije, odnosno očuvane pristojne zarade u okviru skraćenog radnog vremena, uz prateću dostupnu sigurnosnu mrežu koju čine osnovni dohodak i bazične usluge.

„To je planetarni projekat. Sindikati treba da budu i jesu njegovi promoteri ali ne treba gajiti iluzije da ga mogu sami izneti. On će dovesti do novog pregrupisavanja na socijalnoj i političkoj sceni, koje će biti i svojevrsni test za nova savezništva“, objašnjava Stojiljković, dodajući da „živimo u vremenima kad je realnost postala tvrdnja da kad bi se na izborima zaista menjao sistem, a ne tek ekipa na vlasti, oni se ne bi ni organizovali. Na drugoj strani, teško da se vlast može oboriti samo protestima, ma kako oni bili uporni“.

On podseća da dosegnuti planetarni nivo ekonomskih, socijalnih i političkih nejednakosti i rastuće polarizacije govori da živimo u doba nakaznih ekstrema.

To potkrepljuju brojni podaci, kojima je pandemija dala tragični okvir.

„Sa zaokruženim podacima iz oblasti rada i zapošljavanja za 2020. možemo sa sigurnošću reći da uticaj pandemije na svet rada širom sveta predstavlja udar bez presedana, čija je najdrastičnija posledica gubitak oko 114 miliona radnih mesta“, kaže za Danas Jovan Protić, koordinator Kancelarije Međunarodne organizacije rada (MOR) u Srbiji.

„Najveći deo pada globalne zaposlenosti odrazio se i kroz rast neaktivnosti, pre nego nezaposlenosti, jer je više od 81 miliona ljudi u svetu ne samo izgubilo posao nego i prestalo da ga aktivno traži, dok je u potrazi za novim zaposlenjem 33 miliona ljudi više nego u decembru 2019. Pogoršanje položaja radništva možda najbolje oslikava podatak da su svetski prihodi od rada tokom prošle godine opali za oko 3,700 milijardi američkih dolara, što odgovara približno 4,4 odsto svetskog BDP i neminovno se odrazilo i na pad zarada i rast nejednakosti u svetu“, ističe on.

Prognoza MOR je da će usled gubitka radnih sati i pada svetskih prihoda od rada, nešto blažem u ovoj nego u prošloj godini, pritisak ka smanjenju zarada biti nastavljen, te je zato neophodno dobro sagledati sve socijalno-ekonomske faktore i uravnotežiti kretanje zarada.

Kada je reč o Srbiji, pandemija korone imala je i otrežnjujući efekat oko zvaničnih podataka o nezaposlenosti u Srbiji, jer je broj ljudi koji će moći da se javi za pomoć demaskirao mantru o oko samo 10 odsto nezaposlenih.

Tako je bajka o relativno niskoj nezaposlenosti pala u vodu jer su baš zvaničnici govoreći o pomoći ljudima bez posla bezmalo duplirali taj broj sa oko 321.000 na 600.000, a samo od početka godine procene su da se više od 100.000 ljudi pridružilo armiji nezaposlenih.

Protić podseća da su još prošle godine očekivali da se pravi efekat kovid krize na zaposlenost pokaže posle marta ove godine zbog državnih mera, što se i dogodilo, dodajući da je Srbija bila među zemljama sa najblažim merama u Evropi, pa da zato privreda i nije toliko oštećena kao u drugim zemljama.

Kako god i u takvim uslovima bilo koji jači otpor poslodavcima koji pružaju sindikati i njihovi poverenici izazivaju drastične odgovore neobuzdanih tlačitelja, kako kod privatnika tako i u državnom sektoru.

Tako je Predrag Stojanović, predsednik organizacije Samostalnog sindikata u leskovačkoj fabrici Jura, dobio otkaz jer je o problemima zaposlenih obavestio javnost.

Te izjave poslovodstvo južnokorejske firme okarakterisalo je kao odavanje poslovne tajne.

Saša Bigović je za N1 govorio o nepoštovanju kolektivnog ugovora za radnike EPS, koji rade u okviru JP Površinski kopovi Kosovo – Obilić, a potom je suspendovan i privremeno udaljen sa posla tri meseca.

„Samo ova dva najaktuelnija i drastična primera odmazde prema bilo kakvom javnom ukazivanju na probleme govore kako zaposleni i sindikalni aktivisti u Srbiji dočekuju Praznik rada. Oni su na udaru poslodavaca, uskraćeni za osnovna prava i slobode, eksploatisani i sa minimumom poverenja u institucije, demokratske principe i standarde“, ističe za Danas Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Globalni poredak kome se Srbija tako ubrzano pridružila izneverio je zaposlene i sindikate.

Moć i pohlepa ogromnih globalnih korporacija zarobile su vlade širom sveta i udruženi deluju protiv prava i sigurnosti radnika.

Netransparentnost poslovnih i drugih ugovora olakšava eksploataciju i ugnjetavanje.

Događaju se i mnoge druge promene na tržištu radne snage pa se tako menja i odnos prema Prvom maju.

Praznik za prekarne radnike, sezonce, agencijske radnike, frilensere, u osnovi ne može da ima poseban značaj koji prati dane odmora, pošto takvi dani za njih ne postoje – zaključuje Vuković.

Po njemu to je rezultat i činjenice da je levica u svetu i u Srbiji u defanzivi.

„Izgubila je levica identitet ili bolje reći izneverila je levica radnike i sindikate. Možda još ima nade da se udruže radnici ispred mašina sa genijalcima ispred kompjutera i laptopova. Da li možemo da ih zamislimo na sledećem masovnom slavljenju Prvog maja. Ja mogu“, siguran je Vuković.

Protić pak ističe da za zaštitu i borbu za radnička prava nije neophodno da se bilo koja stranka neposredno vezuje za tu borbu, niti da neka nova partija nastane iz redova radništva, ali je suštinski važno da postoji realna snaga radničkog pokreta i da kao takva bude prepoznata od takmaca na političkom tržištu.

Za Zorana Stojiljkovića svaki put kad radnici, odnosno, sindikati upute zahteve političkim institucijama, pogotovo kad oni zadiru u interese i raspodelu moći, nesumnjivo su u polju politike.

„To ne znači da ste istovremeno i u polju izbora, posebno ako kao sindikati nemate pouzdanog političkog partnera koji vas neće zaboraviti kad dođe na vlast. U programima naših stranaka gotovo svi zagovaraju solidarnost, smanjenje nejednakosti i socijalni dijalog i radna i sindikalna prava, tako da gotovo da nema opcije koja je izvan bazičnih ciljeva sindikata, ali to se očigledno svodi na parole koje niko ne primenjuje.“

Crni niz u zdravstvu i na gradilištima

Kad je reč o bezbednosti na radu i zdravlju, u Srbiji se gotovo svake godine ponavlja tužna statistika. Procena je da je od oko 7.000 preminulih od korone najmanje trećina radnika i/ili zaposlenih u javnom sektoru, od kojih više od 100 lekara. Na radnom mestu smrtno je stradalo 47 osoba tokom 2020. Od ukupnog broja trećina je u građevinarstvu, 19 odsto u industriji, 16 u agraru, a isto toliko je stradalih u saobraćaju i skladištenju, podaci su iz Ministarstva za rad. Istovremeno, 2020. broj inspekcijskih nadzora povodom smrtnih i teških povreda na radu smanjen je za 12 odsto u odnosu na 2019, kada su, po podacima Ministarstva izvršena 33 nadzora povodom smrtnih povreda na radu i 16 inspekcijskih nadzora povodom teških povreda na radu sa smrtnim ishodom.

close
Da nam živi, živi - imunitet 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.