Dva u jedan

Oba dela, nastala su krajem osamdesetih godina prošlog veka i čine jednu celinu, ali dosad nikad nisu bila objavljena zajedno.

Ono što ih čini naročito važnim, jeste činjenica da je krajem devedesetih godina, strip rađen prema ovim delima (crtež: Dražen Kovačević, scenario: Vladimir Vesović) dobio prvu nagradu na konkursu jednog od najvažnijih francuskih strip izdavača, Glena, zahvaljujući čemu je srpska fantastika doživela promociju na francuskom tržištu a zatim i engleskom, holandskom, nemačkom, italijanskom na kojima je serijal objavljen.

Priča, koju objedinjuje knjiga Proročanstvo Korota, počinje kao naučnofantastična storija o Alfredu Česteru, koji je zbog ubistva supruge osuđen na smrt, ali kome je kazna preinačena u podvrgavanje represivnom sistemu poznatom pod nazivom Točak. Ovaj sistem osuđenikovu svest šalje u drugi svet, a ironija sudbine ili pravilo karme dovešće do toga da njegova svest završi u telu žene. Okajavanje greha u svetu potpuno drugačijem od našeg u kojem obitavaju čudovišta, vilenjaci, patuljci i čarobnjaci, donosi nastavak priče u obliku epsko-fantastične sage nastale pod uticajem RPG igara Dungeons&Dragons.

Goran Skrobonja je pisanje pripovetke Točak započeo 1987. godine pod uticajem fantastike Roberta I. Hauarda i njegove sage o Konanu Simerijancu, ali i D&D sistema RPG igara, koji do tada nije bio poznat na ovdašnjim prostorima. U to vreme, iza sebe je imao tek jednu objavljenu priču, štampanu u Sirijusu, izuzetno tiražnom zagrebačkom časopisu za naučnu fantastiku.

Tada 25-godišnji pisac i tek svršeni student prava, Skrobonja je kao veliki ljubitelj fantastike odlučio da svoja znanja i interesovanja inkorporira u književno delo. Bio je veoma zainteresovan za pitanja koja su se odnosila na način funkcionisanja pravnog sistema u bližoj ili daljoj budućnosti, funkcionisanje kaznene politike kao i rešavanje pitanja osuđenika za najteža nedela. Sve to je iskoristio u uvodnom delu novele Točak, u prvi plan ističući distopijsko okruženje i naučnofantastične elemente koji će mu poslužiti kao dobar alibi za otiskivanje u univerzum fantazije epskih razmera.

Nakon što svest osuđenog Alfreda Čestera bude utisnuta u telo mlade prestolonaslednice u nepoznatom svetu Arkamu, on će biti prinuđen da sebe – i devojku čije je telo postalo njegov domaćin – spasava u bespoštednoj borbi za vlast, primenjujući iskustva i znanja iz svog (našeg) sveta.

Proročanstvo Korota može biti veoma interesantno čitaocima, kako sa konzumentske strane, kao delo koje kroz intenzivnu narativnu formu prikazuje nesputani duh fantastične književnosti osamdesetih godina, tako i sa sociološke, jer po uzoru na kod nas malo poznat i nepreveden roman I Will Fear No Evil Roberta Hajnlajna, Skrobonjino delo donosi motive koji se odnose na ulogu rodova, petnaestak godina pre nego što je to pitanje aktuelizovano u našem društvu.

Treba reći da je Goran Skrobonja otprilike u isto vreme kad je započeo pisanje novele Točak, za svoju dušu radio prve prevode dela omiljenog mu pisca Stivena Kinga. Neće proći mnogo vremena, a ta ljubav će biti pretočena u ozbiljan rad i prevodioca uzneti na nivo neprikosnovenog kad su u pitanju prevodi proznih dela američkog kralja horora na srpski jezik. Neupitan je uticaj koji je King izvršio na Skrobonju u tom periodu, što se može primetiti i u samoj knjizi, koja na pojedinim mestima priziva neka od kultnih ostvarenja američkog pisca, naročito roman Uporište.

Prozna ostvarenja obuhvaćena knjigom Proročanstvo Korota čine deo nedovršene Velike knjige o Arkamu. Izdavačka kuća Strahor planira da objavi još jedno izdanje sa Skrobonjinim delima smeštenim u istom univerzumu. Knjiga pod radnim nazivom Rat za Arkam obuhvatiće još dva prozna segmenta kojima će biti zaokružena priča o magičnom svetu u kome se obreo Alfred Čester.

U svetlu činjenice da se osamdesete u Srbiji svakodnevno idealistički sagledavaju u odnosu na sadašnjost, možda će se odluka Strahora da objavi ovo delo pokazati kao odličan izdavački potez, jer Proročanstvo Korota donosi jak i prepoznatljiv, nostalgičan šmek epske fantastike tog doba. A novela i kratki roman obuhvaćeni ovim naslovom, ujedno, čine svojevrsno svedočanstvo o stasavanju jednog od najvrednijih autorskih glasova savremene srpske žanrovske književnosti.