EPIZODA: …Vreme me pomera… kaže Tanja Kragujević (1946, pesnikinja i esejista).
Ovaj stih, čini mi se, drži na nogama čitavu knjigu Žena od pesme. Sve se odvija i dešava u odnosu na vreme. Ali pesnikinja kao da želi da stvari okrene u svoju korist, i da bar na trenutak, ona bude ta koja će pomeriti vreme.
EPIZODA: …Vreme me pomera… kaže Tanja Kragujević (1946, pesnikinja i esejista).
Ovaj stih, čini mi se, drži na nogama čitavu knjigu Žena od pesme. Sve se odvija i dešava u odnosu na vreme. Ali pesnikinja kao da želi da stvari okrene u svoju korist, i da bar na trenutak, ona bude ta koja će pomeriti vreme.
Ili ga zadržati, izmeniti, preurediti, suprotstaviti, koliko se može.
Tanjina knjiga kao da putuje. Kao da se seli. Svaka pesma beleži novi prostor, novu sliku, novo znanje (recimo, pesma „Sao Vinsente’’).
A onda „ruža’’. Nisam brojao, ali mislim da se bar devet, ili čak deset puta, „ruža’’ pominje na različite načine. Kakva je to ruža? Da li ona miriše ili ne? Da li trnovita ili pitoma?
Rezultat čitanja Tanjine poezije je postavljanje pitanja. I ja kao čitalac jedino to mogu. Da postavim pitanje.
Žena od pesme sakuplja na jedno mesto i male i velike stvari, i male i velike ideje, od pesnika iz dinastije Juen koji kaže „Čovek slomljenog srca stoji na kraju sveta’’ do provajdera i fiskalnih računa, ali i Delfsko proročište i Knez Mihailovu ulicu, pa i crna kombi pogrebne kuće Radović, ma koliko to nemoguće izgledalo.
BEZ DOBRIH VESTI
U ovom gradu tako dugo
bez dobrih vesti. Tražim
knjižaru koja radi noću.
Knjige koje pomažu
da se podnesu
bol i nesreća.
Onako s moje strane, ova knjiga kao da nema kraj. Iako se kraj naslućuje i oseća u skoro svakoj pesmi… Prevalih doba jagoda u krvi… na primer, ili …Bol toliko puta od mene veći nepotpisan u svakome je…
U pravu je Saša Radojčić kad kaže da je ambijent pesama „uvek urbani, gradski prostor’’ koji određujemo kao „mikroprostor u kome pesnikinja živi’’. Ali pesnikinjin makroprostor je izvan njega, čini mi se. I upravo na toj granici pesnikinja pomera vreme a ne vreme nju, da se vratim na početak teksta.
Neposrednost je glavni adut ove knjige. Jezik – na granici metaforičnosti. Ritam je prozni, imajući u vidu konstantno korišćenje tačke na mestima rezervisanim za zapetu.
Na kraju, „Vreme je bog nemilosrdnosti’’, rekao je jedan kineski mudrac pre 30 vekova. U nekom drugom vremenu i prostoru, Tanja Kragujević 30 vekova kasnije raspravlja o tome na svoj način.
Gledam u sat. Svaki
minut kraj je veka.
Pogreb neke od malih
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
