Evropa u migrantskoj panici

Te scene nedeljama uznemiravaju Varšavu, Brisel i Berlin.

Poljska i Litvanija proglasile su vanredno stanje i optužile Minsk za provokacije.

Ukrajina je najavila vojne vežbe na granici prema Belorusiji. Prema EU, Aleksandar Lukašenko vodi hibridni rat.

Potom, Iračka vlada organizuje let za evakuaciju iz Minska nazad u Irak.

„Radije bih umro ovde na hladnoći nego da se vratim u Irak“, kaže Rekar Hamid, 32-godišnji irački Kurd koji je potrošio oko 10.000 dolara da dovede sebe, svoju ženu i dvogodišnjeg sina na ivicu EU, i još uvek se nada da će pregurati nekoliko desetina preostalih metara.

Spava u zelenom šatoru pored puta do graničnog prelaza. Iza njega se prostire apokaliptični prizor logorskih vatri i drhtavih ljudi u prljavoj odeći.

Njegove i želje hiljada migranata koji čekaju na pragu EU, nalaze se u lavirintu odnosa Belorusije, EU, Poljske, Rusije, Nemačke i NATO.

Centralnoevropska barijera prema istoku uzburkala se ovog leta, dostigavši prvi vrhunac u avgustu, kad je prvi migrant poginuo u sukobima na belorusko-litvanskoj granici.

U to vreme, Poljska i Litvanija počele su da se ograđuju bodljikavom žicom.

Ovaj talas krize čini se da je zasad rešen, pošto je Belorusija posle dvonedeljne eskalacije, 18. novembra ispraznila migrantske kampove na granici s Poljskom.

Oni su sada premešteni u transportno-logistički centar koji se nalazi nedaleko.

Ovom potezu kojim se smiruju napetosti na granici očigledno je najviše doprinela odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel, a na drugoj strani pritisak Moskve.

Čini se i da je Evropska komisija morala da ustupi pred Lukašenkovom odlučnošću i prihvatila da počne tehničke pregovore sa Belorusijom.

Izgleda da je Lukašenko dobio ili je na pragu dobijanja još nekih ustupaka.

POČETAK U MAJU: Naglo povećanje broja migranata iz zemalja Bliskog istoka i Afrike, koji žele da ilegalno pređu granicu EU iz Belorusije, počelo je u maju. Lukašenko, kojeg Brisel optužuje za hibridni rat uz pomoć ilegalnih imigranata, tvrdi da on ne kontroliše protok migranata.

Situacija na granici Belorusije sa Poljskom i Litvanijom ove nedelje naglo je eskalirala.

Stotine ilegalnih migranata nasilno su jurišale na barijere koristeći lopate, sekače žice… Varšava govori o „najvećem pokušaju vojne invazije dosad“.

Onda je Evropska komisija pooštrila sankcije protiv Belorusije.

Ta odluka usledila je nakon zaključaka Evropskog saveta od 21/22. oktobra, u kojima su lideri EU naveli da neće prihvatiti „bilo kakav pokušaj trećih zemalja da instrumentalizuju migrante u političke svrhe“.

Šef Fronteksa, evropske granične policije, Fabris Ležeri, najavio je da EU treba da se pripremi za nove migracione krize.

On je sadašnje događaje nazvao „geopolitičkom ucenom“ ili „hibridnom pretnjom“ države koja manipuliše migracionim tokovima.

Ovu situaciju on je uporedio da krizom u februaru 2020, kad je Turska pustila hiljade migranata na granicu sa Grčkom.

Lukašenko je odgovorio da Minsk „aktivno radi“ na vraćanju migranata koji kampuju na granici sa spoljnim granicama EU, ali je ukazao da „mnogi migranti ne žele da odu“.

On je istakao da „ne želi sukob na granici“ i da bi „to bilo apsolutno štetno za nas“.

Beloruski predsednik optužio je Poljsku da joj je „potrebna“ kriza jer ima unutrašnjih problema i tenzije sa partnerima u EU.

Ruski predsednik Vladimir Putin nešto ranije pozvao je lidere EU da razgovaraju direktno sa Lukašenkom.

PRVA BARIJERA: Poljska takođe ima svoju računicu.

Njen položaj u EU je na najnižim granama, zbog čega ima interes da oblikuje geopolitički sukob od humanitarne katastrofe, čime upliću NATO i pomera jedan deo vage na svoju stranu, naglašavajući svoj značaj kao prve barijere „tvrđave Evrope“.

Poljski premijer Mateuš Moravjecki predstavlja Poljsku kao „branioca evropske kulture“ pred najezdom afričkih i arapskih varvara.

Tvrda linija Varšave je takođe dobro primljena kod kuće, posebno među pristalicama vladajuće partije Pravo i pravda.

Poljska nacionalna banka objavila je da će izdati nove prigodne kovanice i novčanice u čast „odbrane istočne granice Poljske“.

Međutim, poljska vlada je naišla na kritike humanitarnih organizacija zbog zakonske izmene koju je usvojila u oktobru i koja dozvoljava proterivanje migranata i ignorisanje zahteva za azil onih koji su ilegalno ušli.

Ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov nazvao je odnos poljskih snaga prema migrantima „apsolutno neprihvatljivim“.

Lavrov je rekao da snage „krše sve zamislive norme međunarodnog humanitarnog prava i druge sporazume međunarodne zajednice“.

Pošto EU nije mogla ni da pregovara s Lukašenkom jer ga ne priznaje kao izabranog predsednika, zatražila je od Merkelove da pozove Putina, da on reši problem.

Putin je uzvratio: „Pregovarajte sa istim tim Lukašenkom. Kakve veze ja imam s tim?“

Angela Merkel dva puta je telefonski razgovarala s beloruskim predsednikom, s tim što se u njenom kao i u drugim evropskim saopštenjima on naziva samo „gospodin Lukašenko“, ne i „predsednik“.

To je bio prvi telefonski razgovor Lukašenka sa nekim od zapadnih lidera otkako je prošlog leta nasilno suzbijao masovne proteste nakon predsededničkih izbora na kojima je osvojio šesti mandat.

Prvi telefonski razgovor Merkel – Lukašenko trajao je oko sat vremena, a obe strane su se saglasile da ne iznose detalje.

Beloruski mediji su preneli da se razgovaralo o tome kako da se reši migrantska kriza, i navode da je Merkelova pokrenula pitanje dostavljanja humanitarne pomoći hiljadama zaglavljenih na granici.

Istoga dana, u ponedeljak uveče, Putin je razgovarao o krizi sa francuskim predsednikom Makronom, pri čemu su obe strane pozvale na smirivanje situacije.

NAPREDAK: U drugom telefonskom razgovoru od 17. novembra, nemačka kancelarka naglasila je potrebu da se dozvoli UN i Evropskoj komisiji da pruže pomoć migrantima na granici Belorusije sa Poljskom, objavio je njen portparol Štefen Zajbert na Tviteru.

Lukašenkova portparolka, Natalija Ajzmont odgovorila je na tvrdnje da je beloruski lider u razgovoru postavio ultimatum: migrantska kriza će se okončati ako EU prizna legitimitet njegove vlasti i ukine sankcije.

„Bilo bi ispod dostojanstva predsednika Lukašenka da tokom razgovora postavlja takva pitanja ili takve uslove. Nije bilo reči o sankcijama, a još manje o nekakvom priznanju“, rekao je Ajzmontova.

Merkelova, međutim, nije isključila mogućnost indirektne finansijske pomoći Belorusiji za izgradnju stambenih objekata za migrante na poljsko-beloruskoj granici, prenosi Bild.

Minsk tvrdi da su strane razgovarale o migracionoj krizi i „došle do određenog razumevanja kako da postupe i da krenu napred u rešavanju postojećih pitanja“.

Lukašenko i Merkelova su se složili da je problem u celini podignut na nivo Belorusije i EU.

Biće imenovani zvaničnici sa obe strane koji će odmah početi pregovore.

Sve to je dodatno uznemirilo Poljsku, čiji je predsednik, Anžej Duda ove razgovore nazvao „pregovorima iza njenih leđa“ koje neće priznati.

EU je besna jer nema dobrog rešenja.

Izbeglice iz Belorusije ne mogu biti puštene u EU, zato što će to biti pobeda za Lukašenka.

Nova Šolcova nemačka vlada ne može sebi priuštiti da započne svoju vladavinu humanitarnom katastrofom u centru Evrope, na poljsko-beloruskoj granici.

Nemačka, međutim, ne može da utiče na Poljake da puste nesrećne izbeglice u EU, koja, opet, ne može da napravi novu gvozdenu zavesu na poljskoj granici. Iz moralnih razloga.

To će potkopati liberalni sistem i liberalne norme Evrope, ojačati desničarske partije u Evropi.

Kao rezultat radikalizacije javnog mnjenja u EU, na francuskim izborima mogla bi da pobedi Le Penova.

Moraće avionom da prevezu patnju iz Belorusije u Nemačku, ali Nemci neće pristati na direktne pregovore sa Lukašenkom.

Ili će Nemačka i EU platiti Turcima i Iraku, njihovim nacionalnim avio-kompanijama, da vrate izbeglice iz Belorusije. Za Nemačku, ovo je najbolja opcija.

Odlazeći ministar unutrašnjih poslova, Horst Zehofer, poznat po svome antimigrantskom stavu, saopštio je da ovog puta Nemačka neće prihvatiti migrante.

Lukašenko, međutim, ne isprobava samo strpljenje EU, nego po običaju igra se i nervima Moskve, dok pojačava pritisak na EU, tako što je najavio „remont na nafotvodu“ koji dostavlja rusku naftu u EU.

To je mera za koju je i ruski predsednik Putin rekao da je iznenađenje i da će o tome razgovarati sa beloruskim predsednikom.

U slučaju da ovaj potez nije kooridiniran s Rusijom, a izgleda da nije, i pored toga što sa evropske strane stižu optužbe da je upravo tako, Rusija se suočava opet s jednom novom vrste Ukrajine.

U pitanju je energetski posrednik koji želi da rusku energetiku koristi u svoje ciljeve i da tranzitnu poziciju upotrebljava prema svom nahođenju.

To je nešto što Rusija po svaku cenu želi da izbegne.

Dok je Ukrajina ucenjivala Rusiju, a isto su radile i druge zemlje istoka Evrope, Belorusija bi se svetila Evropi, ali bi i u tom slučaju ceh plaćala Rusija.

Rusija ne želi da bude nepouzdan evropski partner kao što ne želi „gasne posrednike“ između nje i Evrope.

Zbog toga je povlačenje migranata sa granice znak da Rusija neće da je Lukašenko dalje uvlači u sukob sa Zapadom.

Ali, na kraju i Lukašenko je dobio neke ustupke, pre svega prinudio je EU da ponovo pregovara i računa s njim kao važnim činiocem koji ima načina da utiče na evropsku bezbednost.