Gašino šeprtljanje na srpskom

Kompletnog „Gašu Šeprtlju“ ove dve kuće realizovali su u periodu od 2012. do 2017. godine (od 11. do 19. albuma u tri knjige – „Darkwood“ u saradnji sa „Belim Putem“, prethodnih 10 albuma, takođe u tri knjige – „Beli Put“).

„… Lenji, incidentima sklon Gaša prvi put se pojavio u javnosti 1957. Kao sporedni lik pri „Spiru i Ćiri“, brzo je iskazao potencijal. U kratkom vremenu osvojio je čitaoce neprevaziđenim šarmom i kreativnošću. NJegovi izumi zaslužuju mesto u galeriji slavnih duž svetskih meridijana.

Iako je u pitanju klasični geg-strip, „Gaša“ je više od toga. Godinama je Franken stvarao osobeni karakter i dubinu lika koji je nadrastao slične junake svog vremena (a i potonjih). Možda bi se samo „Hogar Strašni“ mogao uporediti s njim, iako je Dik Braun iscrtao gotovo dese puta više tabli“, beleži, između ostalog, Milan Vuletić iz „Belog Puta“, objašnjavajući odakle ideja da se na srpskom objavi kompletan opus Andrea Frankena (1924-1997) pod imenom „Gaša Šeprtlja“.

„… Nakon Frankenove smrti 1997, Gaša na svoj 40. rođendan odlazi u legendu, zajedno sa svojim tvorcem povlači se zauvek. Nedovršena tabla kojom se završava edicija, kadar sa hitnom pomoći, i klonula glava svedoče da se Franken do poslednjeg daha trudio da udahne život omiljenom junaku“, dodaje Vuletić.

Remek-delo humorističkog stripa, „Gaša Šeprtlja“ Andrea Frankena, pojavio se 28. februara 1957. u belgijskom magazinu „Spiru“. Strip prati dogodovštine Gaše, „besposlenog junaka“ koji radi u redakciji magazina „Spiru“, a gegovi dolaze iz njegove lenjosti ili „korisnih“ izuma, što se često završava katastrofama: poplavom, požarom ili uništavanjem kancelarije.

Tipičan produkt američke štampe u sferi „devete umetnosti“ bio je nedeljni komični strip na jednoj tabli. Počev od 15. oktobra 1905. kada se na stranicama „NJujork heralda“ pojavio „Mali Nemo“ Vinzora Mek Keja, više od jednog veka ovaki stripovi su među najčitanijim, s obzirom da imaju čitaoce svih generacija. Usledili su „Maca Šiza“ DŽordža Herimena, „Porodica Tarana“ DŽordža Makmanusa, „Hogar Strašni“ Dika Brauna, „Redov Bili“ Morta Vokera… da spomenemo neke od najuspešnijih. A, jedan od retkih evropskih, uspešnih „odgovora“ na ovaj „američki izum“ bio je svakako „Gaša Šeprtlja“ belgijskog scenariste i crtača Andrea Frankena.

Ovaj strip jedan je od najpopularnijih na ovdašnjim prostorima, pod čim podrazumevamo sve ex-yu države i okruženje. U Srbiji i Jugoslaviji premijerno je objavljen 12. oktobra 1965. u novosadskom listu „Panorama“. Svoj život nastavio je u „Panoraminoj“ „ćerki“ naslednici – „Stripoteci“, a objavljivao ga je i sarajevski „Strip Art“. Osam tvrdokoričenih, kolornih albuma objavile su gornjomilanovačke „Dečje novine“ tokom 1980-ih. Najpopularniji prevod „Gašinih“ dogodovština, nepodeljeno je mišljenje, potpisao je Đorđe Dimitrijević (prevodio i „Taličnog Tom“ i „Asteriksa“, između ostalih), pa je i logično da su ga „Beli Put“ i „Darkwood“ iskoristili u svom izdanju celokupnog „Gaše“ na srpskom jeziku u šest knjiga, na osnovu francuskog kanonskog izdanja, uključujući i table koje dosad nisu objavljivane u Srbiji i regionu.

„Postoje tri osnovna prostora u kojima se odvijaju nedeljne priče o Gaši. Prvi je kancelarija – gde do izražaja dolazi njegova lenjost i pronalazački nerv; drugi je ulica – gde se sukobljava sa policajcem i trudi se da bude učesnik u saobraćaju; i, na kraju, priroda – gde sam, u društvu gđice Zoki ili pajtosa Žiće i Branka Brljivića, želi da pomogne životinjama. U jednom periodu Frankenovog rada kao poseban prostor nametnuli su se Gašini snovi – on zaspi za kancelarijskim stolom…“, beleži Vasa Pavković u svojoj knjizi „Slatki strip“ („Narodna knjiga/Alfa“, Beograd 2001).

Zabeležimo, na kraju, da „Udruženje stripskih umetnika Srbije“ predstavlja radove stripara koji su bili vezani za Frankenovo okruženje ili su dali svoju posvetu majstoru – Božidar Milojković BAM, Radič Mijatović, Nikola Maslovara, Dragan Lazarević (de Lazare), Goran Trajković, Saša Arsenić, Uroš Begović i Siniša Banović. Izložbu prate eseji urednika edicije Milana Vuletića, umetnika Nikole Maslovare, pisaca Vase Pavkovića, Pavla Zelića i Zorana Stefanovića, koji je i redaktor edicije. Sve to „zatvara“ i pomenutu, završnu šestu knjigu „Gaše Šeprtlje“.

Gaša puni 61 godinu

Izložba „Ma daaaj, Gaša Šeprtlja puni 61 godinu“, otvorena je 6. marta u galeriji „Francuskog instituta“ („FI“) u Beogradu, u okviru Meseca frankofonije (mart 2018) u Srbiji. U stilu Gaše Šeprtlje, „FI“ je zakasnio godinu dana u organizovanju proslave 60. rođendana ovog neverovatnog strip junaka… U iščekivanju filma „Gaša Šeprtlja“ Pjera-Fransoa Marten-Lavala, koji će se pojaviti u bioskopima širom Srbije 4. aprila, nekoliko dana posle premijere u Francuskoj, „FI“ se pridružuje distributerskoj kući „2i Films“ i izdavačima Gašinih avantura u Srbiji, „Belom Putu“ i „Darkwoodu“, u predstavljanju izložbe o ovom nezaobilaznom delu „Devete umetnosti“ i humorističkog žanra uopšte, koji je pariski dnevnik „Mond“ uvrstio u 100 najvažnijih književnih dela ikada. Postavka se može pogledati do 4. aprila. Izložba se sastoji od stripskih tabli i ilustracija čuvenog junaka nastalog iz pera Andrea Frankena.

„Dečji kulturni centar Beograda“ biće domaćin „Gašinog sabora“, od 26. do 28. aprila, saopštilo je „Udruženje stripskih umetnika Srbije“. Reč je o prvom festivalu karikaturalno-humorističkog i porodičnog stripa, posvećen ove godine Andreu Frankenu. Publici svih naraštaja namenjene su ekskluzivne izložbe, promocije izdanja, umetničke radionice, stručni simpozijum, mali filmski festival… na manifestaciji koja je prva svoje vrste u Jugoistočnoj Evropi. Projekcije, izložbe i promocije Gaše Šeprtlje zatim nastavljaju put po Srbiji tokom čitave 2018.