Helikopter opet leti 1Foto: Rrraum-Shutterstock

To nije bila greška.

Iako su gotovo svi analitičari tvrdili da je besmisleno podeliti svim građanima po 100 evra usred zdravstvene i ekonomske krize, i da je mnogo bolje usmeriti veću pomoć ka najugroženijima, vlast je bila neumoljiva.

Svima isto.

Ni ekonomski opravdano, ni humanistički efektno.

Ali, politički nužno.

Išli su izbori, valja ljude malo obradovati, i tako će oni sami taj pozajmljeni novac da vraćaju.

Ali, da bi pokazali kako to nije bio pogrešan potez, vlast je, opet pred izbore samo sada ranije najavljene, odlučila da podeli pare svim punoletnim državljanima Srbije.

Ovog puta nešto manje, po 60 evra i u dva dela za sve, nezaposlenima još po 60, a penzionerima dodatnih 50, pa će paket stići do oko pola milijarde evra.

Analitičari su to deljenje para bez kriterijuma nazvali bacanje iz helikoptera, tvrdili su i da se država ponaša kao pijani milijarder, ali zanemarili su benefite koje vlast posle takvog poteza dobija na izborima.

Da podsetimo, prvi paket mera pomoći privredi i građanima, kreiran s proleća prošle godine kako bi se ublažile posledice pandemije, ekonomisti su uglavnom dočekali sa odobravanjem.

Uostalom, slične mere isplate minimalaca i kreditnih linija donete su i u drugim zemljama, razlika je bila uglavnom samo u iznosima.

Jedino je isplata po 100 evra svim punoletnim građanima dočekana sa čuđenjem, jer je i laiku jasno da nisu svi u istoj situaciji, da ima onih kojima je potrebno malo više od tih sto evra i drugih koji nisu ni primetili da im je novac legao na račun.

Tako neselektivan pristup stručnjaci su ocenili kao neracionalno trošenje novca koji je pribavljen zaduživanjem.

Zadivljujuće snažni efekti

Efekat tako podeljenog novca ni danas nije merljiv, a jedini koji su stali u odbranu kreatora tog poteza, Aleksandra Vučića, bila je Međunarodna organizacija rada (MOR) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

U zajedničkoj analizi konstatovali su da je taj program imao „zadivljujuće snažne efekte na smanjenje nejednakosti i siromaštva“.

Reagovao je na to Fiskalni savet, koji je i ranije upućivao snažnu kritiku upravo tog dela mera.

„Isplata po 100 evra svim punoletnim građanima Srbije iz državnog budžeta proletos, bila je loša mera socijalne politike koja ne omogućava ni trajno ni značajno smanjenje nejednakosti i siromaštva. Pogrešan zaključak studije MOR i EBRD posledica je fundamentalnih grešaka i propusta u sprovedenim analizama“, navedeno je u saopštenju Fiskalnog saveta.

Dodali su i da „nije merodavno meriti efekat jednokratne mere na smanjenje nejednakosti i siromaštva jer se na taj način ne može ostvariti nikakvo trajno poboljšanje dugoročnih društvenih problema“.

Naprotiv, veliko zaduživanje države – više od 70 milijardi dinara ili 600 miliona evra da bi svima isplatila po 100 evra, smanjuje budžetske mogućnosti za pomoć ugroženim građanima i time potencijalno povećava siromaštvo u budućnosti, naveo je Fisklani savet i ukazao na metodološke i matematičke greške iz analize MOR i EBRD.

Uz to, Savet je ukazao da je taj novac država morala da obezbedi na međunarodnom finansijskom tržištu, te će trošak tog duga godinama morati da otplaćuju svi poreski obveznici.

Opet isto svima

Praktično, godinu dana pandemije za vlast nije bila dovoljan motiv da konačno sačini socijalne karte i da targetira pomoć tamo gde je najpotrebnija.

Taj posao nije bio zanimljiv ovoj garnituri političara čitavih osam-devet godina koliko su na vlasti, ali ni njihovim prethodnicima, ni onima pre njih.

Čak je i ministarka Darija Kisić Tepavčević, na primedbu kako bi trebalo već da imamo socijalnu mapu zemlje, izrečenu na nekoj od konferencija za medije, rekla da je to složen posao koji ne može da se napravi preko noći.

Kao da resor počinje rad tek sada, kad je ona došla na tu funkciju.

I tako.

Zadivljujuće efekte te prve, a verovatno će se ponoviti i sa drugom podelom helikopterskog novca, nismo videli.

Zapravo nikakve efekte nismo videli.

Ali za  javnost ta podrška programu podele novca svim građanima, uz sva druga, otvorila je i pitanje uloge međunarodnih institucija koje su prisutne u ekonomskom i političkom životu Srbije.

Često smo skloni da im bezrezervno verujemo, ali nije uvek sigurno da li iza njihovih ocena stoji struka ili neki drugi interes.

I dok je kod prvih mera, donetih brzo i odmah po izbijanju pandemije, bilo razumno da se i svim firmama sa oko 1,5 miliona zaposlenih ponudi isplata tri minimalne zarade o trošku državnog budžeta kako bi se sačuvala radna mesta, nema opravdanja da se ista metodologija raspodele primeni i godinu dana kasnije, kad su posledice krize već bile sagledive, znalo se koje grane mogu da je izdrže, koje čak i profitiraju, a gde nema uslova za obavljanje delatnosti.

Istina je i da su poslodavci u sektorima gde je sve stalo, dodatno optrerećeni obavezama, jer minimalac koji su dobili za svoje radnike, ne samo prva tri, nego i one polovine kasnije, podrazumeva da naredna tri meseca od poslednje isplate iz budžeta ne mogu da otpuštaju više od deset odsto radnika, imali posla ili ne, a pod pretnjom da ukoliko ipak ne nađu računicu i podele otkaze kako bi sačuvali biznis, moraće da vrate novac koji su od države primili za te namene.

„Snajper“ posle „haubice“

Vlast je, naravno, svesna da podela svima isto nije ekonomska odluka.

I sam ministar finansija Siniša Mali, najavljujući ranije novi paket mera, treći po redu a prvi u ovoj godini, rekao da je ranije gađano haubicom a da sada slede snajperski precizne mere.

Ipak, i snajper je zakazao ne samo za građane nego i za firme.

I dok kod stanovništva i postoji neko makar tanko opravdanje, da nemamo socijalne karte, kod kompanija se tačno znaju rezultati poslovanja u prošloj godini.

Mali je i sam izjavio da analize pokazuju kako „je samo 25 firmi koje zapošljavaju 2.000 radnika imalo pad prihoda veći od 70 odsto, dok je kod malih i srednjih preduzeća, situacija značajno drugačija jer je taj pad zabeležen kod 10.400 preduzeća koja zapošljavaju više od 20.000 radnika, odnosno da je veći uticaj krize na sektor malih i srednjih i preduzeća“.

Rekao je i da se država dvoumi da li da dva puta po pola minimalca da i zaposlenima u velikim firmama.

Nešto kasnije, ta dilema je nestala, i opet je prihvaćeno da pomoć dobiju svi koji se prijave.

„Pokrili smo gotovo sve kategorije, velika, mala i srednja preduzeća, samostalne umetnike, naše ljude koji žive na Kosovu i Metohiji, nezaposlene, i one ugroženije koji rade u turizmu, ugostiteljstvu, autoprevoznike“, rekao je Mali predstavljajući pre dva dana u Skupštini treći paket mera privredi koji, inače, nije bio predviđen u budžetu, pa je i za taj dokument morao da se radi rebalans.

Dilema koja ostaje i koja će pritiskati narednih godina ekonomiju Srbije, glasi: Odakle novac?

Ukupno svi dosad kreirani paketi vredni su oko osam milijardi evra.

Iako predsednik Vučić tvrdi su to „srpske pare, iz srpske kase, iz ozbiljne srpske države“, istina je da smo se zadužili na finansijskom tržištu.

I to mnogo.

Više nego što je moralo jer vlast nije znala ili želela da izdvoji sektore kojima je pomoć potrebna od onih koji mogu bez dotacija iz državne kase.

Tako će oni najviše ugroženi, pod pritiskom obaveza koje im nisu umanjene ni otpisane, u narednom periodu polako gasiti biznis.

Prava slika kako je srpska ekonomija izašla iz pandemije, pod uslovom da se izborimo sa virusom, biće vidljiva tek za nekoliko godina.

(Ne)očekivani rast

Na kraju prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i na osnovu Ankete o radnoj snazi, broj nezaposlenih u Srbiji iznosio je 321.000 ljudi, što je dalo stopu nezaposlenosti 9,9 odsto. Kad je najavljeno da država priprema mere koje će obuhvatiti i pomoć onima sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, broj prijavljenih bez posla dostigao je 600.000 ljudi.

Selekcija

Većina zemalja iz okruženja predvidela je ove godine u novi paket mera. Tako će, na primer, Crna Gora sa 50 evra pomoći penzionerima čija je penzija ispod nivoa minimalne zarade, po 100 evra će dobiti svi nezaposleni koji su na kraju 2020. bili registrovani u Zavodu za zapošljavanje, dok je ceo paket pomoći od 163 miliona evra prevashodno namenjen ranjivim kategorijama stanovništva i ugroženim delatnostima u privredi.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.