„Punjenje budžeta postalo važnije od zapošljavanja ranjivih grupa“: Iz zakona se brišu poreske olakšice za poslodavce

Ministarstvo finansija oglasilo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kao i za Nacrt zakona o porezu na dohodak građana, koja će za oba trajati do 21. juna ove godine.

Ovi Nacrti, iako prolaze prilično tiho u javnosti, nose neke velike promene za poslodavce, ali i za osobe koje treba da se zaposle.

Naime, ovim izmenama predviđeno je potpuno ukidanje nekoliko članova oba ova zakona, a koji se odnose na poreske olakšice za poslodavce prilikom zapošljavanja određenih kategorija društva.

Godinama unazad, Vlada Srbije produžavala je periodično ove poreske olakšice, a prema trenutno važećim zakonima, poslodavac ostvaruje ovo pravo po osnovu zarade za novozaposleno lice, isplaćene zaključno sa 31. decembrom 2026. godine.

Međutim, od 1. januara 2027. godine, ako se Nacrti zakona usvoje, ovi članovi zakona se brišu i poslodavci više neće imati mogućnost da ostvare uštede na ovaj način.

Izmene se, pre svega, odnose na ukidanje olakšica pri zapošljavanju osoba sa invaliditetom, ali i nezaposlenih osoba sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).

Iako ovo znači dodatni priliv novca u budžet Srbije, za sada nije poznato o koliko novca se okvirno radi, kao ni za šta će taj višak biti upotrebljen.

Specijalni savetnik u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Nebojša Rajković za Danas objašnjava da se brisanjem člana 21g Zakona o porezu na dohodak građana ukida  oslobađanje od plaćanja poreza na dohodak građana koje zaposleni plaća iz zarade za novo zaposlena lica sa invaliditetom, a brisanjem člana 21d ukida se pravo na povraćaj 75 odsto plaćenog poreza na zaradu u mikro i malim pravnim licima, kod preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika, za najmanje dva novozaposlena lica.

Kako dodaje, ova povlastica važiće do 31. decembra 2026. godine.

Dalje, kako ukazuje, brisanjem člana 45b Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ukida se oslobađanje od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koje zaposleni plaća iz zarade i poslodavac na isplaćenu zaradu za novozaposlena lica sa invaliditetom za period od tri godine.

Takođe, brisanjem člana 45v zakona u mikro i malim pravnim licima, kod preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika ukida se pravo na povraćaj uplaćenih doprinosa u visini od 75 odsto za najmanje dva novozaposlena radnika koji su prethodno najmanje šest meseci bili na evidenciji nezaposlenih. I ova olakšica važila je do 31. decembra 2026. godine.

„Zapošljavanje lica sa invaliditetom je vrlo kompleksno i to je i razlog da se uredi posebnim Zakonom o zapošljavanju lica sa invaliditetom. Poreske olakšice i oslobađanje od plaćanja doprinosa samo su dodatna mera za njihovo zapošljavanje i svakako da će se ukidanje ovih olakšica odraziti na materijalni položaj zaposlenih invalidnih lica ili na njihovo novo zapošljavanje u zavisnosti od toga da li je zarada zaposlenih lica sa invaliditetom ugovorena neto ili bruto. U svakom slučaju trošak rada biće uvećan za iznos doprinosa koji poslodavac plaća na isplaćene zarade“, upozorava Rajković.

Kako naglašava, svaka olakšica je uvek stimulans za novo zapošljavanje, posebno lica sa invaliditetom koja poslove obavljaju u posebnim uslovima.

Zbog toga je, smatra, osnovana pretpostavka da će doći do stagnacije ili novih problema u njihovom zapošljavanju.

„Podsticaji su samo privremena mera. Inkluzivno zapošljavanje zahteva potpuno novi pristup u kome se lica sa invaliditetom tretiraju kao lica sa fizičkim izazovom i uklanjaju, pre svega, predrasude prema njihovim radnim sposobnostima. U svakom slučaju ukidanje stimulativnih podsticaja nije doprinos rešavanju nezavidnog položaja invalidnih lica, posebno, u najvažnijem segmentu, njihovom zapošljavanju“, napominje naš sagovornik.

Problemi sa kojima se suočavaju i sa kojima žive invalidna lica su brojni, ukazuje Rajković i dodaje da svaki napredak i podrška države ili, s druge strane, uskraćivanje povlastica se multiplikuje na njihov položaj i pre svega na socijalni i ekonomski status.

„Iako se povlastica ukida za realno ograničen broj poslodavaca, iznos i poreske olakšice i povraćaja doprinosa od 75 odsto je izuzetno veliki i predstavljao je, pored realne potrebe, još jedan ozbiljan motiv za novo zapošljavanje, a posebno za ulazak u pravne tokove i izlazak iz zone sive ekonomije. Bez obzira na sve stimulanse ostaje problem zapošljavanja određenih zanimanja i jedini način da se on održivo i trajno reši je spremnost i mogućnost za ‘obrazovanje kroz ceo život'“, poručuje on.

Svaki podsticaj države koji smanjuje troškove rada je stvaranje mogućnosti za novo zapošljavanje, naglašava.

„Posebno se to odnosi na lica sa evidencije nezaposlenih koja zbog svog zanimanja ili drugih razloga teško nalaze posao u struci. Ukidanje olakšica još više će smanjiti njihove izglede na zaposlenje i ostaje ili dodatno obrazovanje za poslove koji se traže ili da prihvate poslove van struke za kojima postoji deficitarna potražnja tako da ih sada rade strani radnici“, objašnjava Rajković.

Međutim, prema njegovim rečima, poslodavci koji rade na granici održivog poslovanja svakako neće imati mogućnosti za novo zapošljavanje, dok poslodavci koji imaju potrebu i dalje će zapošljavati.

„Beneifit poslodavca u smanjenju troškova rada zavisio je od ugovora o radu zaposlenih, odnosno da li je smanjenje poreza i povraćaj doprinosa koje zaposleni plaća iz zarade išao za povećanje njihove zarade ili je ostajao poslodavcu kao dodatni prihod, pored povraćaja doprinosa koje plaća na isplaćene zarade“, pojašnjava.

Podsticaji svih vrsta su poželjni kao dodatna mera za novo zapošljavanje, ali i najveći podsticaji na stvaraju nova radna mesta, ukazuje Rajković.

„Samo permanentni, izbalansirani razvoj stvara mogućnost za novo zapošnjavanje i šansu da nezaposleni uđu u svet rada“, poručuje on.

Koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) za Srbiju Jovan Protić  za naš portal navodi da kada se priča o tome šta je svrha ukidanja olakšica, može da se pretpostavi da je „punjenje budžeta postalo važnije od zapošljavanja ranjivih grupa“.

Međutim, prema njegovom mišljenju, ukidanje ovih olakšica neće biti primarna prepreka zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

„Postoje razne druge, sistemske falinke zbog kojih te aktivne mere kakve jesu ne daju preterano rezultate, jer je broj osoba sa invaliditetom na evidenciji, koji traže posao, relativno stagnantan“, ukazuje on.

Olakšice kao takve, kako kaže, uopšte nisu primarna stvar u inkluziji osoba sa invaliditetom na tržište rada.

„Kada smo mi radili poslednje istraživanje, videlo se da ih oni skidaju sa evidencije kad ih stave na mere, pa ih posle toga vrate kao nezaposlene na evidenciju, a pravo je pitanje koliko njih zapravo dobije posao trajnije“, navodi Protić.

Prema njegovom mišljanju, evidencija NSZ-a je problematična.

„Tamo ima jako puno ljudi koji su na evidenciji samo da bi ostvarivali neka socijalna davanja, a da zapravo ne traže posao. Naš savet NSZ-u odavno je bio da dovedu svoju evidenciju u red, da bi imali više vremena za one koji zapravo traže posao“, poručuje Protić.

Kako dodaje, bitno je i gde odlazi novac koji se prikupi.

„Ministarstvo finansija prikuplja novac po osnovu onoga što naplati poslodavcima u skladu sa kvotom da firma ako je veća od 20 ljudi mora da zaposli jednu osobu sa invaliditetom. Ali taj novac morao bi u celosti da ide za podsticaje poslodavcima kroz Ministarstvo rada i NSZ, ali naše analize od ranije su pokazale da svega jedna trećina ili u najboljem slučaju polovina ode u tu svrhu, a ostalo u opšti budžet države“, ukazuje on.

Protić naglašava da je neto efekat celog tog „koktela mera“ koji smo imali oko osoba sa invaliditetom delovao dosta nedelotvorno.

„Način prikupljanja sredstava, svrsishodnost njihove upotrebe i to kako ministarstvo novac koji dobije koristi, su nama bolnije tačke nego imanje ili nemanje olakšica“, zaključuje.