Srbija napreduje sitnim koracima: Šta će izmene Porodičnog zakona doneti osobama sa invaliditetom?

Srbija suviše sitnim koracima napreduje. Pravni okvir za zaštitu prava osoba sa invaliditetom postoji, manje – više, u svim oblastima, ali se nedovoljno primenjuje, ocenjeno je na prezentaciji, gde je Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S) predstavila izveštaj o pravima osoba sa invaliditetom za 2025. godinu.

Izvršni direktor Inicijative Snežana Lazarević je izjavila da su čak i podaci nepouzdani i da se ne može saznati ko su deca i odrasli sa invaliditetom, niti gde i kako žive.

Snežana Lazarević je ocenila da u socijalnoj zaštiti nije problem samo visina davanja, koliko način funkcionisanja sistema, složene procedure, zapošljavanje koje zahteva iznova veštačenja stanja, kao i to što za usluge tuđe nege i pomoći osobe sa invaliditetom moraju izlaziti pred više komisija, zbog čega najčešće odustaju.

Pojedina prava nisu dostupna svima kojima je podrška potrebna, rekla je Snežana Lazarević i ukazala da do njih stigne samo mali broj osoba sa inavaliditetom, pošto uspeju da se probiju kroz „šumu propisa“.

Spisak pomagala se ne ažurira, a mnoga sredstva se na njemu i ne nalaze. Problem upisa u školu je i dalje uz nedovoljnu podršku za decu sa invaliditetom i njihove roditelje. Lični pratioci ne postoje u svim lokalnim samopupravama, a gde ih ima – dugačke su liste čekanja, navela je Snežana Lazarević.

Koautor izveštaja Lazar Stefanović je izjavio da se od oko 338.000 odraslih sa invaliditetom u Srbiji, subvencija zarade dodeljuje za samo 650.

Stefanović je konstantovao da je dijapazon mera za zapošljavanje širok, ali da se veoma slabo sprovode.

Stopa poslovne neaktivnosti ljudi koji imaju neku vrstu invaliditeta u Srbiji je 75 odsto, dok je u Evropskoj uniji 45 odsto, naveo je Stefanović.

Govoreći o aktuelnim izmenama Porodičnog zakona, o kojem je završena javna rasprava, Stefanović je rekao da više neće postojati lišenje poslovne sposobnosti, već određeno fleksibilnije ograničenje.

Državna revizija Budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju je pokazala da se između 75 i 80 odsto novca tog fonda ne koristi za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, izjavio je Stefanović.

Prema njegovim rečima, 2020. godine je u tom fondu, koji pune poslodavci, bilo pet milijardi dinara, ali je svega 1,25 milijardi dodeljeno za mere zapošljavanja poslodavcima i Nacionalnoj službi za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Predsednik Upravnog odbora Saveza za pristupačnost Srbije i koautor izveštaja Ljupka Mihajlovska je navela da je povećan broj inicijativa za poboljšanje pristupačnosti i da su učinjeni pomaci, ali da i dalje nedostaje sistemska pritupačnost za osobe sa invaliditetom, kakva se odnosi na kretanje, ali i na informacije, proizvode i usluge.

Ljupka Mihajlovska je ocenila da je neophodna Nacionalna strategija za unapređenje pristupačnosti i da se u uklanjanju barijera mnogo može uraditi i bez novca.

Osobama sa invaliditetom važno je da imaju neprekinuti lanac kretanja, poručila je Ljupka Mihajlovska.