Foto: K. Bondžulić/DanasPovećanje cene struje za domaćinstva do kraja godine praktično je izvesno. Vlada Srbije obećala je Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) da će cenu električne energije do kraja godine uskladiti sa inflacijom.
Kako još nije poznato kolika će biti inflacija do kraja godine, a u maju je iznosila 3,5 odsto, može se očekivati poskupljenje struje u rasponu od tri do četiri odsto.
„Posvećeni smo redovnoj indeksaciji cena električne energije za domaćinstva u skladu sa inflacijom i nameravamo da predložimo narednu indeksaciju do kraja 2026. godine“, navela je Vlada Srbije u poslednjem izveštaju MMF-a, bez preciziranja da li bi se to moglo dogoditi već na jesen, uoči početka naredne grejne sezone, ili nešto kasnije.
Osim što se obavezala da će povećati cenu struje, Vlada Srbije obećala je i da će preispitati postojeću blok-tarifnu strukturu i definisati opcije reforme do kraja avgusta 2026. godine.
Vlada Srbije nije precizirala kako bi te promene mogle da izgledaju, ali je gotovo izvesno da se ovaj deo odnosi na moguće izmene granica potrošnje u okviru tri zone: zelene, plave i crvene.
Najjeftinija struja obračunava se u zelenoj zoni i odnosi se na potrošnju do 350 kilovat-sati, nešto skuplja je u plavoj zoni za potrošnju od 351 do 1.200 kilovat-sati, dok se crvena, najskuplja zona, primenjuje na potrošnju veću od 1.200 kilovat-sati.
Ovaj tarifni sistem uveden je u jesen prošle godine. Pre toga, crvena zona važila je za potrošnju iznad 1.600 kilovat-sati, dok je plava obuhvatala raspon od 351 do 1.600 kilovat-sati.
To znači da od prošle jeseni domaćinstva koja troše više od 1.200 kilovat-sati struju plaćaju po višoj tarifi nego ranije, a Vlada Srbije već planira novu korekciju ovih zona, koja bi građanima mogla dodatno da poveća račune za električnu energiju.
Mogućnosti su različite: EPS bi mogao i da snizi prag zelene zone ispod 350 kilovat-sati, čime bi potrošači brže ulazili u plavu zonu, ili da dodatno spusti prag za ulazak u crvenu zonu, odnosno ispod sadašnjih 1.200 kilovat-sati.
„Prag za crvenu zonu bi mogao opet biti spušten“
Predsednik Resornog odbora za energetiku stranke Srbija centar (SRCE) Goran Đukić podseća da se Vlada Srbije u pregovorima sa MMF-om 2025. godine obavezala na još jedno poskupljenje električne energije do kraja 2026. godine u iznosu stope godišnje inflacije.
Kada je reč o promeni blok-tarifa, Đukić naglašava da u ovom trenutku nije poznato kako će te izmene izgledati.
„To otvara prostor da jedan od mogućih zahvata bude i to da prag za crvenu zonu bude ponovo spušten“, ukazuje Đukić za Danas.
Naš sagovornik podseća da je MMF insistirao, nekoliko godina unazad, na povećanju cena električne energije pre svega da bi EPS postao firma sa stabilnim, uspešnim poslovanjem.
„To se međutim nije desilo pošto je EPS ovaj značajan dodatni prihod, umesto na realne projekte koji bi vodili ka stabilnosti poslovanja kompanije usmeravao firmama bliskim aktuelnom režimu kroz nepotrebne projekte sa dodatno veštački uvećavanim cenama“, tvrdi Đukić.
Podseća da je SRCE osporio izveštaj EPS-a o uspešnoj poslovnoj 2025. godini jer je za tu godinu EPS imao, kako navodi, negativan neto novčani tok, drugu godinu zaredom, dok su bilansi uključivali prihode po osnovu podsticaja za obnovljive izvore električne energije koji su naplaćeni od građana i privrede, ali pri tome obaveze ka povlašćenim proizvođačima nisu ispunjene.
Đukić ističe i da je SRCE podržao poskupljenje koje je Vlada Srbije dogovorila sa MMF-om za 2025. godinu jer je postojala realna potreba da električna energija, nakon mnogo decenija unazad, prestane da bude socijalna kategorija.
Naš sagovornik kaže da socijalni pristup, dugoročno posmatrano, vodi ka značajnoj ukupnoj degradaciji najznačajnije srpske kompanije.
„Sa cenama iz 2025. godine postojali su potrebni uslovi i da EPS izađe na put stabilnog poslovanja. Što se tiče pak poskupljenja za 2026. godinu, pošto je oko toga već prošle godine postignut dogovor sa MMF-om, smatrali smo da je korektno da se dogovor ispoštuje pre svega imajući u vidu kredibilitet MMF-a. Ali smo istovremeno uputili apel Vladi Srbije da bi nova poskupljenja za 2027. godinu bila neprihvatljiva i da bi to trebalo da bude stav za ovogodišnje pregovore sa MMF-om“, kaže Đukić.
Portal Danas uputio je pitanja Elektroprivredi Srbije (EPS) o tome kako bi izgledala promena blok-tarifa, ali odgovor do objave ovog teksta nismo dobili.
Prosperitet: Izmena blok-tarifa povećaće račune, veći prioritet je otkloniti probleme očitavanja brojila
Udruženje za zaštitu prava potrošača „Prosperitet“ iz Novog Sada upozorilo je da bi eventualne izmene blok-tarifa za električnu energiju mogle da povećaju račune velikom broju domaćinstava.
Takođe, oni su naglasili da je pre ove izmene neophodno rešiti postojeće probleme u sistemu očitavanja brojila i obračuna.
Kako su naveli u saopštenju, blok-tarife imaju važnu ulogu u podsticanju racionalne potrošnje i očuvanju stabilnosti energetskog sistema, ali su ukazali da njihova primena mora da se zasniva na tačnim i redovnim očitavanjima brojila.
Udruženje je istaklo da su zabeleženi slučajevi višemesečnog, pa čak i višegodišnjeg neočitavanja brojila, uključujući primer u kojem brojilo nije očitano čak 38 meseci.
Zbog toga, kako su dodali, stvarna potrošnja nije bila pravovremeno evidentirana, što je naknadno dovelo do korekcija obračuna i svrstavanja potrošača u više blok-tarife sa znatno većim računima.
Prema oceni „Prosperiteta“, ovakve situacije izazivaju dodatne troškove, reklamacije i sporove, zbog čega je potrebno unaprediti procese očitavanja, obračuna i naplate električne energije.
Kako je rasla cena struje za domaćinstva od početka energetske krize
Cena struje za domaćinstva u Srbiji počela je značajnije da raste nakon izbijanja rata između Ukrajine i Rusije i energetske krize koja je usledila.
Prvo poskupljenje usledilo je u septembru 2022. godine, kada je cena električne energije povećana za 6,5 odsto. Tokom 2023. godine struja je poskupela čak tri puta – u januaru, maju i novembru – svaki put za po osam odsto. U 2024. godini usledila je pauza, da bi u jesen 2025. godine cena ponovo bila povećana, ovoga puta za 6,6 odsto.
Međutim, prošle jeseni nisu menjane samo cene. EPS je doneo odluku i da izmeni dugogodišnji sistem tarifnih zona, pa je prag za ulazak u crvenu zonu spušten sa 1.600 na 1.200 kilovat-sati. Istovremeno, plava zona, koja je ranije obuhvatala potrošnju od 351 do 1.600 kilovat-sati, svedena je na raspon od 351 do 1.200 kilovat-sati.
Niz poskupljenja značajno je promenio položaj Srbije na evropskoj energetskoj mapi. Zemlja koja je godinama važila za jednu od država sa najjeftinijom strujom danas prednjači po rastu cena električne energije u Evropi.
Podaci Eurostata pokazuju da je cena struje za domaćinstva u Srbiji u poslednjih deset godina (od prvog polugodišta 2015. do prvog polugodišta 2025. godine) porasla za više od 90 odsto. I to bez poskupljenja koje je usledilo najesen i spuštanja praga za plavu i crvenu zonu.
U ostalim zemljama regiona, ali i širom Evrope, nije zabeležen tako snažan rast. Posle Srbije, najveće povećanje imala je Rumunija, gde su cene električne energije za građane porasle za 47,2 odsto.
Istovremeno, u nekim državama situacija je bila potpuno drugačija. U Crnoj Gori cena struje za domaćinstva praktično je stagnirala tokom poslednje decenije, dok je u Mađarskoj čak zabeležen pad od oko osam odsto.
Zbog toga Srbija danas više nije zemlja najjeftine struje kakvom se godinama predstavljala.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
