Kako su neočitano brojilo i loš obračun doveli do računa za struju od 700.000 dinara

Kako navodi, reč je o problemu koji bi mogao da pogodi i druge građane, pa je želeo da na njega ukaže, ali i da zatraži savet kako da izbegne toliki dug koji, kako navodi, nije realno napravio.

Naime, kako nam je objasnio, pre tri godine izgubio je kontakt telefon čitača brojila. Dodaje da se brojilo nalazi unutar kuće, tačnije u hodniku, te da je kuća zaključana, a brojilo nedostupno.

Ističe da je u jednom periodu bio odsutan, zbog čega brojilo nije očitano, ali da se to nastavilo i u mesecima nakon njegovog povratka.

Navodi da u domaćinstvu žive dve osobe, od kojih je jedno dete.

Kako ne bi došlo do nagomilavanja duga, naš čitalac kaže da je od aprila 2023, kada brojilo prvi put nije očitano, počeo paušalno da plaća račun u iznosu od 6.000 dinara mesečno. Sa tom praksom nastavio je sve do danas, očekujući da će ga neko iz EPS-a kontaktirati i obavestiti o očitavanju.

Međutim, kako kaže, iz EPS-a ga niko nije kontaktirao, niti je dolazio radnik za očitavanje brojila.

Za tri godine uplatio je, kako kaže, oko 200.000 dinara, uprkos tome što brojilo nije očitavano.

„Pre nekoliko nedelja, u dvorištu me je pozdravio čovek koji se predstavio kao radnik za očitavanje brojila i ja sam ga uveo u kuću da očita brojilo. Napomenuo je da brojilo nije očitano više od godinu i po dana. U stvari je prošlo tačno 36 meseci od poslednjeg očitavanja“, naveo je naš čitalac.

Nakon tog očitavanja brojila, u ponedeljak, 27. aprila, od Elektroprivrede Srbije (EPS) je dobio račun za struju u iznosu od oko 700.000 dinara.

Kako objašnjava, sva potrošena energija od oko 30.000 kilovata u prethodne tri godine „spakovana je“ u poslednja tri meseca.

„Pošto Srbija, koliko znam, jedina ima zonski sistem, tj. postoje zelena, plava i crvena zona, ispalo je da je više od 26.000 kW u crvenoj zoni. Na primer, za mart 2026. potrošnja je 10.500 kW, što znači da je više od 9.000 kW u crvenoj zoni. Ja sam, naivno, sve ovo vreme verovao da će se moja potrošnja podeliti na 36 meseci, što je oko 800 kW mesečno, i da će EPS uvažiti to što sam plaćao redovno svakog meseca određeni iznos i obračunati mesečnu razliku do punog iznosa. Ali ne, sve je spakovano u tri meseca, a prethodna 33 meseca ispada da nisam potrošio ni kilovat“, objašnjava naš čitalac.

Dodaje da su razlozi zbog kojih se ranije nije obratio EPS-u lični problemi.

Ukazuje da sada, zbog zonske potrošnje koja postoji u Srbiji, treba da plati i do deset puta više nego što bi platio da je potrošnja ravnomerno raspoređena.

Navodi da je istog dana kada je dobio račun podneo prigovor EPS-u, ali da je dobio negativan odgovor uz obrazloženje da ta služba nije nadležna za fakturisanje, te da su ga uputili na adresu Elektodistribucije Srbije (EDS), uz napomenu da spor može rešiti i vansudskim putem.

Čitalac je našoj redakciji dostavio i tri računa za januar, februar i mart. Na prvom je navedeno da njegov dug iznosi oko 226.000 dinara, ali je taj iznos umanjen za oko 138.000 dinara, odnosno za uplate koje je izvršio do tog momenta.

Račun za februar iznosio je oko 204.000 dinara.

Za mart je bio skoro 248.000 dinara.

Ukupan iznos duga, prema dostavljenoj dokumentaciji, iznosi oko 678.000 dinara.

„Račun može da se obračuna za najviše devet meseci, ne za 33 meseca“

Pravnik iz Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“ Jovan Ristić upozorava da u ovom slučaju postoji više problema, ali da je ključni sporni element način obračuna potrošnje.

Kako objašnjava, polazna okolnost jeste činjenica da brojilo duži vremenski period nije bilo dostupno za očitavanje, zbog čega se postavlja pitanje kako uopšte izvršiti obračun.

„Ako nemate pristup brojilu, postavlja se pitanje kako ćete da obračunate potrošnju“, ukazuje Ristić.

Međutim, on naglašava da i u takvim situacijama postoje jasna zakonska ograničenja. Pozivajući se na Uredbu o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom, Ristić ističe da snabdevač nema pravo da retroaktivno obračuna potrošnju za period duži od devet meseci.

„EPS može da izda račune samo za devet meseci unazad, ne može za 33 meseca. Oni su pribegli nečemu što mi deluje kao obmana i nije prvi put da to vidim, da oni svih 33 meseca sabiju u nekoliko meseci“, kaže naš sagovornik.

Precizirajući, Ristić se poziva na članove 63 do 65 ove uredbe, a posebno na odredbu koja glasi:

„Operator je dužan da ispravku izvrši za odgovarajući prethodni period od dana kada su nepravilnosti utvrđene do dana poslednje kontrole mernog mesta, a najduže za period od devet meseci.“

Kako objašnjava, u konkretnom slučaju formalno se prikazuje obračun za svega nekoliko meseci, ali se suštinski naplaćuje potrošnja iz čak 33 meseca.

On dodaje da se ovakav način obračuna mora podneti reklamacija upravo pozivanjem na član 63, stav 2 pomenute uredbe.

Ristić otvara i pitanje zastarelosti potraživanja, navodeći da bi u eventualnom sudskom postupku i to moglo biti relevantno, posebno imajući u vidu da je potrošač sve vreme vršio uplate.

Iako navodi da potrošač ima obavezu da omogući pristup brojilu, smatra da to ne može biti osnov za ovakav obračun.

U vezi sa ovim slučajem obratili smo se i EPS-u sa pitanjima koji su njihovi saveti u ovakvim situacijama, odnosno kako potrošač može da izbegne ovako visok račun, ali i kako postupati kada brojilo nije dostupno za očitavanje jer se nalazi u zaključanom objektu. Međutim, do objave ovog teksta odgovore nismo dobili.