Petar Meseldžija (Novi Sad, 1965) izuzetna je i pomalo paradoksalna figura srpskog pejsaža.
S obzirom na veličinu opusa, kratko se zadržao u stripu, a ostao uvek poštovan kao talentovan crtač, a potom i prerastao u crtačku figuru koju mnogi u regionu, a i u svetu, dižu na pijedestal velikog majstora figurativne ilustracije i narativnog slikarstva realističke fantasy stilizacije – piše Zoran Đukanović u uvodniku za strip album „Kanu“ koji je nedavno objavio beogradski System Comics.
Nazvavši ovaj esej „Kanu, stripski izraz majstora ilustracije“, Đukanović precizno određuje priču o Meseldžiji, koji će početkom 1990-ih svoju strip karijeru u povoju zameniti karijerom poštovanog slikara i ilustratora, kada i odlazi u Holandiju, odakle „iskače“ kao svetski poznata faca.
„Kanu“ je trebalo je da bude strip-serijal, na predlog Ervina Rustemagića („Strip Art Features“) i po ideji i sinopsisu Serđa Aragonesa, za koji je inicijalni scenario uradio Bojan Kovačević. To se, međutim, nije desilo. Na sreću ili na žalost, tek Meseldžija će prvu epizodu završiti u Holandiji, uz mnogo svojih (scenarističkih) prepravki. I to je to.
Zapravo, ono što se može videti u albumu koji je objavio System Comics. A to će reći, 44 table koje pokazuju vrednog i kreativnog autora, i skice i crteži u dodatku. Time je ovaj izdavač, nakon sjajne „Knjige o džinovima“ (2015), premijernim objavljivanjem ovog stripa, pokazao i drugu stranu talentovanog crtača koji svoju budućnost nije video u stripu. Šteta što to nije, makar delimično, učinio. Poštovaoci, pak, rada Petra Meseldžije mogu biti zadovoljni.
Vizuelno više nego naracijom, ali, zato valjda Meseldžija i ordinira u svetu slikarstva i ilustracije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
