Istina sa istorijskom distancom

Autor je, kako sam naglašava, osećao potrebu da čitaocima, sa ove vremenske distance, ponudi svoju istinu. Šta se usvari događalo, a čemu je on svedok?

Gde su izvorišta i kako su tekli događaji koji su vodili ka raskolima, koji su doveli do raspada Jugoslavije. Badovinac se nikome ne obraća direktno, nikoga ne optužuje, ali resko ukazuje na nezdrave pojave, pre svega unutar Saveza komunista, koje su se širile i razdirale zdravo društveno tkivo.

Da bi u tome bio autentičan, dosledan svojoj istini, sačuvao je, sistematizovao i selektovao ogromnu građu (knjiga je štampana na 620 stranica). U knjizi su objavljeni originalni novinski članci, bez intervencije u kojima su opisane njegove diskusije, izjave i stavovi o temama o kojima je bilo reči.

Tako je, istovremeno izbegnut subjektivizam i prikazan stvaran društveno-politički život, tog vremena.

Badovinac je od ranog detinjstva, kao i većina siromašne dece, bio aktivan omladinac u školi a kasnije i kao student u Zagrebu.

Kad je 1961. uspešno završena izgradnja auto-puta Grdelica – Skoplje, čiji je bio komandant, izabran je za predsednika CK Narodne omladine Jugoslavije.

Kroz objavljene tekstove iz tog vremena uočljivo je da su se mladi opirali svemu što je u društvu, pa i u Savezu komunista bilo nazadno. Nezadovoljstvo omladine kulminiralo je studentskim buntom 1968. godine.

Tito je bio na strani mladih, jer je razumio njeno nezadovoljstvo. Utisak je da je toj toleranciji, koju je Tito ispoljavao prema mladima, umnogome doprinosio Badovinac. Često je, kako kaže, sa Titom nezvanično razgovarao o problemima mladih.

Badovinac se, po izlasku iz omladine opredelio za rad u struci. Nije prihvatao da bude predmet partiskog kadrovanja a niti da bude politički profesionalac.

Zaposlio se u Narodnoj banci Jugoslavije, o svom trošku, odlazi u SAD da usvršana bankarstvo. U Jugoslaviju se vraća sa doktorskom disertacijom za monetarna pitanja (sa preporukom čuvenog profesora Miltona Fridmana). Javio se na raspisani konkurs i ponovo zaposlio u NBJ.

Badovinac je, po sopstvenim rečima, bio oprezan i zazirao je od, tada već nacionalistički eksponiranog, generala Franje Tuđmana (koga pamti od kraja Drugog svetskog rata).

Čim je Tuđman došao na vlast nove države Hrvatske, nije praštao lojalnost koju je ispoljavao prema Jugoslaviji.

Čim je Tuđman došao na čelo otcepljene države Hrvatske, raspadom Jugoslavije, Badovinac je po hitnom postupku penzionisan. Ubrzo nakon što je organizovao Društvo Josip Broz Tito došlo je do neobjašnjenog saobraćajnog udesa koji je jedva preživeo.