Izborni virus 1Foto: Lična arhiva

Velika smeša osećanja, oscilacije raspoloženja, muka i bes, smeh na silu i nesnađenost.

Kvarljivo leto, stalne i brze smene kiše i sunca, izađeš u džemperu i jakni, vratiš se u majici, psuješ kišobran i svaku misao na leto i odmor koji neće doći. Zaglavljenost je ovom trenu pripadajuća reč, mota mi se danima po glavi. Zaglavljenost kao postvirusna trauma. Ne, dragi moji, nije post!

Upravo se ukazuje optimistična perspektiva da ćemo živeti s virusom. Mislili smo da se opet ovi kriznoštapski lekari s nama zavitlavaju, kad ne lezi vraže, zatvaraju se opet granice s porukom državljanima Srbije: kod nas možete malo sutra… Igrajte vi derbije, družite se u klubovima, ne nosite maske i ne perite ruke, ali onda razvijate domaći turizam. E sad ne mogu da ne pitam, a kako stojimo s brojevima? Svi pričaju da je u ovom predizbornom periodu nagli podbačaj zaraženih. Samo što nismo došli do nule.

A da smo stigli do nule kao da je i Jurij Lavrov rekao kad je stigao u Srbiju. Tako je izgledalo…

Iz belog sveta četvrtkom stižu i lepe vesti. Knjiga Jelene Subotić, koju redakcija IK Clio namerava da objavi, Žuta zvezda, Crvena zvezda: Sećanje na Holokaust nakon komunizma, dobila je nagradu za najbolju knjigu iz oblasti evropske politike i društva koju dodeljuje sekcija za Evropsku politku i društvena istraživanja Američkog udruženja za političke nauke.

Ali lepe vesti ne dolaze same. Pišem sećanje na dragog prijatelja profesora Aleksandra Luja Todorovića, čiji se bogat životni put izučavanja medija i medijske prakse završio.

Istopila se njegova velika ljudska pažnja i posvećenost. Žao mi je što nije dočekao da vidi svoju novu knjigu Medijske industrije. A medijski poslenici, studenti i istraživači sećaju ga se i po knjigama Diskurs novih tehnologija, Interaktivna televizija i Umetnost i tehnologije komunikacija, kao i po mnoštvu prevedenih i recenziranih izdanja u IK Clio.

Petak, 19. jun

Ovo je petak koji će ostati upamćen po tome što sam se snabdeo najboljim trešnjama odavde do Bosfora. Taman sam ih oprao i spremio se da… kad telefon jednom pa drugi pa treći razgovor.

Tema je vruća, zahteva razjašnjenja i povlačenje spasavajućih poteza.

Sajam knjiga 2020!

I nekoliko novinara i nekoliko kolega iz Udruženja profesionalnih izdavača interesuju se kako da se postavimo prema neizvesnosti koja raste i šta će biti sa Beogradskim sajmom knjiga. Bili su isprovocirani pozivom organizatora izdavačima da se prijave za učešće na ovogodišnjem sajmu pod istim regularnim uslovima kao i ranijih godina, čak sa manjim povećanjem cena.

To izdavači nisu prihvatili i tri grupacije (UIKS, UPIS i samostalni) zahtevali su od nadležnih u Beogradskom sajmu, Skupštini grada i Ministrstvu kulutre da se uslovi prilagode situaciji i umanje za polovinu troškovi zakupa.

Obećanje da će do sastanka doći da se razmotre mogućnosti je dato. Veliki broj izdavača ne haje za poziv i ne želi da se ove godine pojavljuje na sajmu.

Neki iz zdravstvenih razloga neki iz ekonomskih. A najviše njih zbog oba faktora i plus principijelno, jer je sav teret postkovid organizacije Sajma knjiga prebačen samo na izdavače.

Ostaje pitanje kakve će biti zdravstvene prilike i da li će se zaraza širiti u vreme održavanja Sajma knjiga, tako da se može destiti da bude odložen ili otkazan. Jedna stvar je izvesna, a to je da bi svakako trebalo iskoristiti ovogodišnji sajam za nužne organizacione promene i prilagođavanje ove manifestacije novijim trendovima i potrebama.

Subota, 20. jun

Potop svugde potop osim tamo gde smo naumili… U telefonskom razgovoru sa Borisom Begovićem, recenzentom studije Potop. Veliki rat i prekrajanje svetskog poretka 1916-1931, dogovoramo šta da učinimo. Trebalo bi da idemo u Sombor u biblioteku Karlo Bjelicki, da predstavimo ovu veoma zanimljivu knjigu izvrsnog istoričara Adama Tuza o usponu Amerike posle Velikg rata. Ali porast broja zaraženih i preporuke opreznijih lekara nas ne ohrabruju. Podsećamo se da smo prvi ut otkazali upravo kad je epidemija počela u martu. Sad opet! Ostaje kako se već kaže, da tri puta bog pomaže.

Nedelja, 21. jun

Izborni dan. Sve smo znali i jopet smo pali! Ali Jutka jok! Taj ne pada. Hrabar delija privlači medijsku, ali ne i policijsku pažnju, zanat je naučio od svog radikalskog uzora.

Dok ga iz suda jure i nikako da ga nađu on ide kao oslobodilac Brusa na glasanje, smeši se vragolasto i u ime sile koja boga ne moli kaže ko vas bre j… U novoj vladi lako bi mogao da bude ministar bez portfelja, a da se bavi onim u čemu se istakao – ženskim pitanjima.

U mafijaškom uređenju samo takvi napreduju, sećate se onih školovanih genija npr. onog što nas je idiotizovao preko Savamale, pa onaj što uživa u klečanju novinarki, pa onaj što ubija žene letećim automobilom, pa onaj što je nameran da čupa grkljan i meće saborcima betonske čizme…

I gle čuda baš na ovaj izborni dan, da me zamaje valjda i odvoji od aktivnog učešća u izbornom nadmetanju, stiže mi ničim izazvana elektronska knjiga sećanja savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona.

Indikativan naslov Soba u kojoj se sve dogodilo. Meni odmah nekako prve asocijacije da je reč o istoj prostoriji gde je Monika Levinski išla na konsultacije kod smernog predsednika Klintona.

Al đavola… Podigla se buka u Americi i šire, veliko iščekivanje, hoće li biti neće li biti zabranjena knjiga, mnogo sam se nasekirao… I na kraju eto je, pobedila Trampove kletve i… eto je u izlozima. Nadam se da je neki ozbiljan izdavač iz Srbije to odmah zgrabio da ne promakne našim političkim trudbenicima na vlasti.

Lepo je pročitati tek da vidimo na nismo samo mi u ludari. Politika je postala ozbiljna zabava (ima i lepših ali nedozvoljenih reči) za uporne zafrkante i sirotinju raju.

Veče provodim u Dorćol platzu. Praćenje izbornih rezultata u štabu PSG, razgovram dugo sa Jelenom Đorđević, profesorkom FPN, komentarišemo političku scenu i izvrsne mlade ljude s kojima Pokret slobodnih građana gradi svoju budućnost.

Ponedeljak, 22. jun

Plaši me pomisao da u vreme kad je mišljenje preko potrebno ima tako mnogo usamljenosti i tako malo samoće, kaže Maša Gesen u Lamedu, koji mi je upravo stigao, divnom časopisu za prijatelje, koji vredno uređuje Ivan Ninić u Izraelu a čitamo ga širom sveta. „Usamljenost naše samoizolacije sačinjena je od strepnje i straha. To su usamljenička stanja. Moguće je biti hrabar s drugima, ali u strahu, kao i u bolesti, svako od nas je sam. Život u stalnoj panici, život u stalnoj prinudi, s jedne strane, i krajnjoj neizvesnosti s druge strane – to su takođe uslovi života u totalitarnoj državi (…) i oni gotovo onemogućuju mišljenje o bilo čemu osim preživljavanja.“

Utorak, 23. jun

Ne ispuštam tri ekrana, kako je elektronski bog zapovedio, iz vida. Gledam na TV razne vesti bez informacija i pokušavam sebi da obećam da od sutra prestajem da gledam TV! Drugi ekran je laptop na kome je tekst knjige Nadzorni kapitalizam, naučničke zvezde Šošane Zubof, koja nas zastrašuje surovim podacima i analizama. Evo šta kaže Zejdi Smit: „Ako se značaj knjige ocenjuje po tome koliko uspešno opisuje savremeni svet i koliko ima potencijala da taj svet promeni, onda bi, po mom mišljenju, ovo mogla biti najvažnija knjiga objavljena u ovom veku.“

I treći telefonski ekrančić, koji zasvetli i zazvoni da me obavesti da je stigla poruka. Na Fejsbuku se uveliko komentariše rušenje restorana Epigenija u Resavskoj ulici u Beogradu. Zanimljivo je da je reč o zaštićenom kulturnom dobru, arhitektonskom nasleđu, al nema veze…

Sreda, 24. jun

Sreda je aktivistički dan. Sastanci od jutra do večeri. Bolje da vam ništa ne kažem. Ako se od toga nešto pametno napravi, znajte da je za sve kriva sreda… U suprotnom, zaboravite.

… kao i činjenicu da vas nisam davio komentarima o najpoštenijim izborima od kamenog doba do danas.

Četvrtak, 25. jun

Četvrtak, po planu put u Sombor. Al nije se složilo. Virus nas koleba i umrtvljuje, postajemo oportuni sebi sami, zbunjeni i bez reakcije. Kao da je vlast naručila takvo stanje.

Meni poklonjeno vreme da se posvetim Dijegu Fuzaru i pregledam, pred štampu, odličnu raspravu Misliti drugačije, odnosno Filozofija neslaganja. Poučna knjiga mladog italijanskog filozofa koji je našim čitocima poznat. U ovoj knjizi ukazuje da danas „dominantni poredak ne guši drugačije mišljenje, već sve čini kako se ono ne bi ni formiralo. To postiže tako što pluralizam globalnog sela pretapa u monolog mase. Zbog toga, neslagati se, znači pružiti otpor svevladajućem konsenzusu kako bi se oživela mogućnost drugačijeg mišljenja i bivstvovanja“.

Autor je direktor i glavni urednik IK Clio

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.