Korona virus i neslaganja stručnjaka: Između panike i pandemije

Ono što je ranije izgledalo kao ogromno dostignuće generacija Evropljana, nestaje kao pesak na vetru. Granice postaju bedemi, a države moderni koronopolisi u koje ne može da se uđe, ni da se izađe.

Neka od osnovnih obeležja ljudskog roda, poput kretanja, društvenosti, slobode, na udaru su državnih birokratskih aparata u različitom intezitetu. Karl Bilt smatra da će, sledeći sadašnju trajektoriju, cela Evropa za nekoliko nedelja postati Italija, implicirajući da niko neće moći da izađe iz stana bez državne dozvole i da će bti uspostavljena apsolutna kontrola mobilnih telefona u zemlji.

„Ovo nije vežba. Ovo nije vreme da se odustane. Ovo nije vreme za izgovore. Ovo nije vreme za izvlačenje od svih prepreka. Zemlje su decenijama planirale za scenarije poput ovog. Sada je vreme da delujemo prema tim planovima. Ova epidemija se može zaustaviti, ali samo kolektivnim, koordinisanim i sveobuhvatnim pristupom koji stavlja u pogon sve mehanizme vlasti“, saopštio je prilikom proglašenja globalne pandemije direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Gebrejesus, bivši etiopski ministar zdravlja i spoljnih poslova.

Evropa epicentar

Smatra se da su rano onemogućavanje kretanja unutar Kine i međunarodne putničke restrikcije prema Kini, verovatno odložili širenje korona virusa, ali ga nisu zaustavili. Sada je Evropa postala epicentar.

Američki stručnjaci razvili su četiri simulacije o mogućnim reakcijama na zaustavljanje širenja virusa, koje se zasnivaju na ograničavanju kretanja i društvenih kontakata – jednu sa slobodnim kretanjem za sve, jednu sa za karantinom i dve sa uvođenjem umerene i rigorozne društvene distance. Slobodno kretanje za sve primenjuju Britanci i on podrazumeva brzu i snažnu epidemiju i njeno brzo okončanje.

Karantin su primenili Kinezi, ali on nije dao najbolje rezultate. Umerena društvena distanca, gde je jedna četvrtina slobodna da se kreće, nadmašiće karantin, a široka društena distanca, gde će se kretati samo oko pet odsto populacije, deluje najbolje od svega.

„Mi kontrolišemo želju ljudi da budu na javnim mestma, tako što zatvaramo javna mesta. Italija je zatvorila sve svoje restorane, Kina je zatvorila sve, a mi sada zatvaramo“, kaže Dru Heris, profesor na koledžu za zdravlje Univerziteta Tomas Džeferson.

„Smanjenje šansi za okupljanje, pomaže održavanju društvene distance“, tvrdi on.

Evropsko jezgro odgovora na koronu, čini trio u Berlinu: ministar zdravlja Jens Špan, vodeći nemački virusolog koji je prvi u svetu otkrio test za koronu, Kristian Drošten i direktor Instituta Robert Koh, Lotar Viler.

Ni jedan ministar zdravlja, poput aktulanog Jensa Špana i bilo koji dugi ministar dosad nije imao takav problem s kojim mora da se nosi, kaže Drošten. Njegovu formulaciju da „nije postojao takav izazov u dosadašnjoj istoriji nemačke republike“ preuzela je nemačka kancelarka Angela Merkel koja ju je ponovila u svom obraćanju naciji.

To samo pokazuje, ono što se zna već duže vreme, da je Drošten u kontaktu sa svim vodećim nemačkim političarima, kao i sa brojnim drugim političkim ličnostima Evrope i sveta.

Drošten ima 48 godina i pošteno je zaradio svoju slavu. Kad je virus korona registrovan u Kini, to saznanje je podeljeno sa svima u svetu, pa i sa Berlinom. Berlinski centar Šarite, zajedno sa Nemačkim centrom za istraživanje infekcija objavio je 16. januara da je razvio novi laboratorjski test za otkrivanje korona virusa.

To je bio prvi takav dijagnostički test u svetu koji je odmah postao javno dostupan. Drošten je slavan već od svoje 30. godine. Tada je kao direktor Instituta u Bonu, 2003. razvio prvi test za SARS. Zatim je isto to učinio za zika virus i test za bliskoistočni grip, MERS, u 2012. Šarite je saopštio da se ova grupa priprema i za pojavu novih virusa sledećih godina.

Nakon što je SZO proglasila 30. januara opasnost od korona virusa, grupa virusologa u kojoj je i Drošten, izdala je 11. februara saopštenje u kojem je tražila primenu strategije koja se sastoji od izolacije slučajeva i karantina kontakata, kao strategije koja čini laboratorije širom sveta adekvatnim i nezaobilaznim pošto može da se očekuje širenje virusa od putnika iz Kine.

U tekstu se hitno traži procena kapaciteta laboratorija da otkriju korona virus i navodi da je 30 evropskih laboratorija već spremno za tu obavezu.

Međunarodna zabrinutost

U grupi autora prvopotpisana je Šantal Rojsken iz holandskog Nacionalnog instituta za javno zdravlje i okolinu, a ostali su Bart Hagmans, Adam Mejr, Viktor Korman, Ana Papa, Remi Šarel, Marion Kopmans i Kristian Drošten.

U vreme kad je tekst objavljen, na sajtu Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, 11. februara, bilo je samo 37 potvrđenih slučajeva korona virusa registrovanih do 10. februara. Tekst je došao kao odgovor na stav o opravdanosti međunarodne zabrinutosti povodom pojave korona virusa.

Grupa francuskih virusologa na čelu sa profesorom iz Marseja, Filipom Kolsonom odgovorila je 27. februara skeptično na tekst ove grupe. Na početku oni ukazuju da su tokom bliskoistočnog gripa“ 2012. istakli odsustvo ovog virusa među putnicima koji su se vratili s hadžiluka, što je bilo u suprotnosti sa rastućim strahom povezanim sa ovom novom infekcijom i rizikom njegovog ulaska i širenja u Francuskoj“.

Umesto toga, pronađeni su virusi gripa tipa A i B. „Ovo ilustruje ogromno neslaganje između straha od hipotetičkog širenja virusa koji se pojavio na Bliskom istoku u Francuskoj i stvarnosti sa odsustvom dijagnostikovanih slučajeva, dok je zanemarena stvarna i visoka stopa pojave respiratornih virusa poznatih širom sveta i smrtnosti koju oni uzrokuju“.

Kolson i kolege ističu da je isti manir nesrazmernog straha zbog ulaska i širenja virusa CoV-2 ponovljen u decembru 2019. Oni zatim navode čitav niz detaljnih podataka iz istraživanja koja su vodili do kraja februara ove godine koji dokazuju njihovu tvrdnju. Ovaj rad podržala je francuska vlada u okviru programa Investicije u budućnost kojim rukovodi Nacionalna agencija za istraživanja, a testiranje je odobrio Etički savet Komiteta za zaštitu ličnosti.

U novom odgovoru, Šantal Rojsken i njena grupa odbacili su ove tvrdnje. Oni tvrde da se prostor zaustavljanja i otklanjanja virusa rapidno sužava“, pa odbacuju iznete podatke, jer mogu brzo da postanu nevažeči.

„Smatramo da je hitna primena i pracćenje dijagnostičkih kapaciteta i sposobnosti za SARS – CoV-2 u Evropi srazmerna sadržaju i očekivanoj fazi ublažavanja globalnog javnog zdravstvenog odgovora i bitna je za zbrinjavanje lokalnih pacijenata. Primena SARS – CoV-2 dijagnostike ne zamenjuje niti isključuje dijagnostičke kapacitete za druge respiratorne viruse. Štaviše, izričito ne zanemaruje značaj drugih sezonskih respiratornih patogena za javno zdravlje i zdravlje pacijenata. To jasno ilustruju i sami autori koji ukazuju da su testirali hiljade uzoraka pacijenata za koje se sumnja da su respiratorne virusne bolesti ne samo na uobičajene respiratorne patogene, već i na SARS – CoV-2. Činjenica da su Kolson i ostali otkrili da širok spektar sezonskih respiratornih virusa zaista podvlači uticaj takvih patogena. Nadalje, jasno se vidi da se dijagnoza respiratornih virusa ne može postaviti na osnovu sindroma i podupire potrebu za dostupnošću dijagnostike za skup patogena uključujući SARS – CoV-2“, napisali su u odgovoru.

Sami autori nisu mogli na najbolji način da podrže neki koncept proporcionalnih mera, jer su uvideli da nema odgovora na stopu smrtnosti od ovog virusa, ali su istakli da je potrebna opreznost.

„Proporcionalnost mera preduzetih za kontrolu SARS – CoV-2 može se ispravno proceniti samo kad su dogovorena bitna pitanja koja se odnose na SARS – CoV-2, uključujući tačnu stopu smrtnosti koju su istakli autori. Ovi odgovori su već uveliko poznati za uobičajene sezonske respiratorne viruse, ali do tada je potrebna opreznost. Bez obzira na ishod brzo razvijajuće epidemiološke situacije SARS – CoV-2, pa čak i u slučaju da SARS – CoV-2 postane peti najčešće cirkularani humani koronavirus, potreba za dijagnostičkim kapacitetom i sposobnostima ostaje“, zaključili su oni.

SZO podigla je zatim, 28. februara, nivo opasnosti sa visokog na veoma visoki.

Podela među stručnjacima nastavljena je na ovim linijama i tokom narednih dana. Ovog puta, činilo se da su se sreli stari akteri, sa starim temama. Za reč se javio nemački doktor Volfgang Vodarg koji zastupa stav da je reč o širenju panike, jer nema nikakvog dokaza kolika je doista smrtnost zbog novog virusa, niti kako se do nje došlo.

Vodarg je 15 godina bio nemački poslanik u Bundestagu i Evropskom parlamentu, a 2009. u vreme izbijanja epidemije svinjskog gripa i skandala zbog leka tamiflu koji je potom sledio, bio predsednik Odbora za zdravlje Evropskog parlamenta.

Tada je, na primer, stepen očekivane opasnosti bio toliko veliki da je britanska armija bila pripremila mere za nedisciplonovane građane koji ne bi upotrebljavali tamiflu. Rovovi o shvatanju i reagovanju na mutirane viruse već tada su duboko iskopani. Današnje podele uveliko idu po tim linijama.

Tada je, da se podsetimo, japanski lekar Rokuro Hama iz Osake, koji je pripadao grupi koja za japansku vladu ocenjuje bezbednost farmaceutskih proizvoda, registrovao brojne haluciogene i neuropsihijatrijske efekte leka tamiflu. Ubrzo se pokazalo da su oni koji su pisali pozitivan izveštaj u Japanu, bili sponzorisani od kompanije Roše.

Obratio se britanskom ekspertu za grip Tomu Džefersonu iz Kohran grupe, koju čini mreža epidemiologa i virusologa koje finansira britanska vlada. Grupa je 2006. dala pozivno mišljenje o leku, ali su posle pisma iz Japana počeli da sumnjaju da li je njihova prvobitna ocena tačna.

Zatražili su od glavnog naučnika koji je preporučio lek, šefa centralne ženevske virusne laboratorije, Lorena Kajzera, originalne nalaze. Posle dugo oklevanja, on je rekao da ih nema, nego da se obrate kompaniji Roše.

Džeferson i njegov tim najzad su 2011. dobili 22.000 strana od Evropse medicinske agencije, a kompanija Roše konačno je dostavila 3.000 stranica podataka. Džeferson i njegov tim iz Kohran instituta objavili su novu ocenu 2012. u kojoj su zaključili da tamiflu ne smanjuje broj obolelih od gripa, niti da postoje dokazi da uklanja komplikacije od bolesti.

Marketing ili nauka

Umesto toga, otkrivao je da je Roše sponzorisao Kajzerova istraživanja. Džeferson je poznat kao oponent medicinskom establišmentu kad je reč o vakcinama protiv gripa.

On traži da se kontrola delotvornosti leka obavlja preko placebo grupa, što se danas smatra neetičkim. On tvrdi da su vakcine protiv gripa marketing, a ne nauka.

Danas isto tvrdi i za korona virus. „To je novi model kola, ali mali“, kaže Džeferson. Loren Kajzer je i dalje na istom mestu, ali se drži povučeno u slučaju koronavirusa. Jedino je sedam dana posle Droštena objavio da Švajcarska raspolaže testom za koronu.

Sada je situacija drugačija, jer još ne postoji lek za ovaj virus, iako ima onih koji su uspešno upotrebljeni u tretmanima u različitim zemljama u svetu.

Vodeća nemačka televizija ZDF intervjuisala je Vodarga 10. marta. On je rekao da je među grupama virusologa kružilo mišljenje da je korona veoma važna.

Nakon toga umešali su se političari, koji su pitali da li je to stav koji treba da ih brine, na šta su virusolozi pozitivno odgovorili. Političari su uvučeni u te grupe, što je dovelo do toga da se oslone na njih i da zavise od njih.

Morali su da zauzmu stav šta da se preduzme, a lavina je postajala sve veća. Pritisak i očekivanja javnosti su rasla, sve dok se nisu pretvorila u paniku. Sada je teško da se nešto učini. Svi žele da pomognu i da nešto korisno urade. Potrebno je da se racionalno priđe stvarima, smatra Vodarg.

Drošten smatra da je vreme odlučujući faktor. Što pre naučnici podele svoja saznanja, utoliko brže mogu testovi, vakcine i protivlekovi da se razviju. Brzo i tačno treba da se informiše i javnost. Rad u medijima u vreme pandemija smatra se isto toliko važnim kao vreme u laboratoriji, jer javnost treba da se informiše brzo i tačno. Što se njega tiče, on smatra da političko novinarstvo u ovom trenutku treba da se povuče pred novinarima iz naučnih rubrika.

Zbog toga, Nemački javni radio, Dojčlandfunk, organizuje javne debate virusologa koje imaju viši rejting slušanosti nego utakmica Bajern – Liverpul. U ringu se nalaze superstar Kristian Drošten – koji već imaju svoj podkast na Severnonemačkoj televiziji (NDR), direktor Instituta za medicionsku mikrobiologiju Univerziteta u Haleu, Aleksandar Kekule – koji na Centralnonemačkoj televiziji (MDR) ima Kekuleov korona kompas. Kekule je od početka bio za oštre mere i tražio dvonedeljni raspust na učenike i studente.

Treći učenik je Droštenov naslednik na bonskom univerzitetu, Hendrik Štrek. On tvrdi da u 2020. u Nemačkoj neće biti više smrtnih slučajeva nego u bilo kojoj drugoj godini.

Ali, kad se okončaju ove rasprave i Evropa postane otporna na korona virus, može se pokazati da je bolesnija nego što je ikad bila od kraja prošlog svetskog rata.