Kraj priče o Aleksandru Velikom 1

Više od dve hiljade godina je prošlo otkako je Aleksandar Veliki stvorio carstvo koje se pružalo u sve kutke tada poznatog sveta.

Zahvaljujući pričama o događajima iz njegovog života, bilo da su tačne ili su samo legenda, njegov lik je prisutan u ljudskoj mašti, a njegova baština tumačila se različito u svakom dobu: u srednjem veku postao je primer viteštva, bio je zvezda renesansnih slika, a do početka 20. veka čak je počeo da liči na engleskog džentlmena.

No ko je bio Aleksandar u svoje doba?

U knjizi Aleksandar Veliki, koju je nedavno objavila Laguna, u prevodu Nenada Dropulića, Entoni Everit sudi o Aleksandrovom životu na osnovu merila njegovog vremena i razmatra protivrečnosti u vezi sa njim.

Čitalac upoznajemo radoznalog makedonskog kraljevića, opčinjenog naukom, istraživanjima i Ilijadom.

Kako je njegovo carstvo raslo, Aleksandar je pokazivao poštovanje prema tradicijama novih podanika i brižljivo sprovodio vlast nad svojim ogromnim teritorijama. No imao je i mračnu stranu.

Kao okoreli osvajač, Aleksandar je slavio rat i ponekad je činio svirepa zverstva.

Dok rasprava o značaju njegovog života i dalje traje, Aleksandrova smrt ostaje obavijena velom tajne. Da li je umro od prirodnih uzroka – jake upale ili obolele jetre – ili su ga ubili njegovi zapovednici, besni zbog tiranskog ponašanja svog vođe?

Objašnjenje Aleksandrove smrti može se naći samo u onome što se zna o njegovom životu, a Everit se usuđuje da reši tu zagonetku i ponudi kraj priče o Aleksandru, koji je toliko dugo izmicao.

Everit je bivši gostujući profesor vizuelnih i izvođačkih umetnosti na Univerzitetu Notingem Trent.

Pisao je mnogo o evropskoj kulturi i autor je knjiga Ciceron, Avgust, Hadrijan i trijumf Rima, Uspon Rima i Uspon Atine. Bio je generalni sekretar Saveta za kulturu Velike Britanije.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.