Lokalni političari ne brinu o realnim potrebama građana

Aktuelna politička situacija uticala je da nekada ekonomski napredna regija Mitrovice i severnog Kosova uopšte, dođe u situaciju u kojoj su glavni prihodi institucija i građana bazirani na različitim vrstama donacija i pomoći. Glavni ekonomski faktor – Trepča neaktivan je već sedam godina, a u međuvremenu nije došlo do razvoja novih ekonomskih grana ili neke značajnije produkcije, tako da je međunarodna zajednica odlučila da preuzme konkretne korake i pokuša da promeni sadašnju situaciju – kaže Peter Van Hojte, viši politički savetnik kancelarije OEBS u Mitrovici u izjavi za Građanski glasnik, list na srpskom jeziku koji izlazi u Prištini.
Ovaj međunarodni zvaničnik kaže da je, posmatrajući i lokalne političare na severu Kosova zaključio da kod njih ne postoji interesovanje za realne potrebe građana. On dodaje da ga je takva situacija navela da razvije plan kojim bi okupio sve lokalne političke predstavnike severnog Kosova, predstavnike Univerziteta, ali i lokalne preduzetnike i NVO, koji bi se dogovarali o najboljim načinima za napredak regiona. Ovaj projekat biće fokusiran na realne potrebe građana severnog Kosova.
Van Hojte podseća da je međunarodna zajednica do sada imala više projekata usmerenih ka ekonomskom razvoju regiona, ali svi oni su se, nažalost, svodili na analize stanja i pisanje izveštaja, a ništa konkretno nije urađeno. Kao razlog Van Hojte navodi nedostatak privatnog vlasništva na severu Kosova. -Generalno, sever Kosova ima mnogo kapaciteta i mnogo inteligentnih i sposobnih ljudi, ali se svi oni suočavaju sa istim problemom ‘odakle i kako početi’.
– Naša uloga će biti upravo to – započeti proces, okupiti ljude i omogućiti im da se dogovore i razmisle o ekonomskom napretku i budućnosti regiona. Rezultati ovih mera trebalo bi da se osete u narednih 3 do 5 godina. Sledeći korak u implementaciji bio je formiranje Regionalne agencije za ekonomski razvoj (REDA). – Sem stimulisanja građana, postojanje ovakve agencije bilo bi važno i zato što bi ona preuzela svu odgovornost za velike investicije na severu Kosova, a bila bi i garant mogućim stranim investitorima i donatorima da će uloženi novac završiti u pravim rukama, kaše Van Hojte. On posebno ističe da je jedno od važnijih stavki u projektu – pitanje Trepče i njene budućnosti.
– Imamo poseban plan da četiri lokalna eksperta pošaljemo na edukativnu turu kroz Belgiju i Nemačku, gde bi videli kako su se te zemlje snašle u periodu tranzicije i kako su sa stare industrije prešli na modernu tehnologiju, objašnjava Van Hojte.
Po povratku lokalni eksperti će stečena znanja pretočiti u studiju – Trepča 2020. u kojoj će izneti svoje vizije i rešenja problema ovog nekadašnjeg giganta. On naglašava da će se posebno obrađivati pitanja zagađenja okoline, pitanja starih zgrada i pogona, pitanja razvoja novih industrija, a kao poseban primer navodi razvoj postrojenja za reciklažu kao moguću novu industrijsku granu Trepče.
Iako postoje indicije da će neki delovi trepče uskoro biti prodati, Van Hojte gaji suprotno uverenje:
– Ne verujem da će biti zainteresovanih kompanija koje bi kupile Trepču u celini Realnije je da će, možda, rudnici i neki delovi Trepče, poput fabrike akumulatora na jugu Mitrovice biti prodati. Svi potencijalno zainteresovani za kupovinu Trepče svesni su troškova zaštite okoline i troškova za obnavljanje tehnike i pokretanje proizvodnje, koji iznose oko jednu milijardu evra – tvrdi Van Hojte.
Sem Trepče, Van Hojte kaže da međunarodna zajednica na severu Kosova vidi mogućnost razvoja i drugih privrednih grana.
– Sever Kosova ima dosta kapaciteta u poljoprivredi i u drvnoj industriji ima i turističkog potencijala. Jezero Gazivode kod Zubinog Potoka i padine Kopaonika koje sežu do severa Kosova, dovoljno su primamljive i pogodne za razvoj određenih turističkih grana, poput skijaških, ili terena za ekstremne sportove – kaže Hojte.