MLADI

Ako predsednik bio bih, za
moto vladanja odabrao bih stih:
– Roditelji, nastavnici i političari
iz Vlade, pažljivo slušajte decu i mlade!
– Zato što nisu imali
vremena da se pokvare i, da mlađima
od sebe prodaju rđave štosove stare.
Ni izbliza nisu zli poput nas. Pa
mrziteljima drugih ne bi dali svoj
glas. Oni još nisu sebični i glupi,
tek su radoznali, naivni i nestašni
u đačkoj klupi. Nisu licemerni kao mi,
da bi im se iza nevinih osmeha krili
potuljeni sni. Svakako bi nam ljubavi
i razumevanja, više nego mi njima
podarili. Iz priloženog se vidi, da
često za njih nismo marili. Ne stoji
ni tvrdnja, da smo više od njih mudri.
Evo, gde živimo u ispošćenoj tundri.
Bila bi to zapovest, u ime svih nas.
Da pre no oni svi odu odavde, u mladima
potražimo spas!