To što je predsednik Srbije posle Pranjana usput svratio na ceremoniju svečanog otvaranja motela Nais u vlasništvu kćerke Ivice Tončeva, funkcionera SPS, i izjavio da je objekat važna tačka na Koridoru 10, pokazuje nameru da se podrže, makar i privatni, projekti koje realizuju članovi njegove partijske koalicije iz redova socijalista.
Šire gledano Vučić je kao supervizor svega što se gradi i otvara diljem Srbije na ovaj način pokazao da mu ništa ne promiče pa ni ono što mimo njegovih vizionarskih ideja neko drugi može da učini.
Na drugoj strani Ivica Tončev je na svoj politički konto dopisao lični doprinos unapređenju kvaliteta života u Srbiji kroz objekat motela na južnom kraku magistrale. Ranije je to učinio njegov rođeni brat Novica, vlasnik hotela u centru Niša.
Tek toliko da se vidi da i socijalisti nešto rade i grade. Za javnost možda i prejako cinično, ali i te kako korisno u aktuelnim odnosima na relaciji SNS-SPS u perspektivi. Ivica Tončev, osim što je državni sekretar u Ministarstvu inostranih poslova, kao i njegov brat Novica, predsednik je FK Radnički iz Niša, za koji se prema pisanju i prorežimskih medija vezuju sumnjive situacije oko nameštanja utakmica i kladioničarskih igrarija, što je izazvalo i reakciju evropske kuće fudbala.
Za javnost braća Tončev su u svađi, ali i ta priča je izgubila na značaju pred sve otvorenijom prećutnom saradnjom između njih dvojice, iako je oni maksimalno održavaju.
Priča je gotovo podudarna sa nekim drugim vremenima kad su socijalisti bili ti koji su danonoćno radili i gradili (obnova zemlje posle NATO bombardovanja 1999), a njihovi koalicioni partneri na tim svetkovinama imali epizodne role.
Danas kada Dačić ima suženi prostor delovanja u horizontalnom delu političkog polja, ovakvi potezi imaju za cilj da probude letargično i deprimirano članstvo SPS diljem lokalnih odbora. Gledajući na odnose sa samim SNS-om ovakvi potezi treba da kod samog Vučića izazovu empatijsku temperaturu prema socijalistima i njihovoj odanosti njegovoj politici uoči izbora nakon kojih je najavio da će biti smanjeni komadi vlasti koji će biti ponuđeni koalicionim partnerima.
Ovakvo stanje ukazuje da se socijalistička kompozicija na svom putovanju kroz vlast, sa mašinovođom Dačićem, trenutno nalazi na duplom koloseku partokratije vladajućih naprednjaka. Najpre, to se odnosi na prvi partijski ešalon u izvršnoj vlasti na čelu sa Dačićem, Antićem, Ružićem…
NJihovi potezi su, fudbalski rečeno, skoncentrisani na defanzivnu ulogu gde se fauliraju politički protivnici, ali i čuva prostor za kontranapade i penale koje puca zna se ko. Ta pragmatičnost zasad prolazi kod šefa naprednjaka i ona je za Dačića potpuno isplativa u ovom trenutku.
Veći problem po partijskog šefa iz Žitorađe predstavlja stanje u bazi. Sam pogled na južnu prugu, od Jagodine do Preševa, nekad najjačem uporištu socijalista, pokazuje potpunu političku deprimiranost kod članstva. Sem surduličke male Moskve, gde na lokalu vlada samouvereni Novica Tončev, nema ni jedne opštine u kojoj vlast predvodi SPS.
Zadovoljni funkcionerskim uhlebljenjem na osnovu podele koalicionog kolača socijalisti su se našli u poziciji marginalizovanog političkog aktera koji i kad ima primedbe na odnos vladajućih naprednjaka nije u stanju da bilo šta konkretno učini.
Razlog tome je i to što je SNS precizno selektovao funkcionerska mesta na lokalu koja će pripasti članovima SPS. Tako je, recimo, u Nišu autoritativni dr Mile Ilić, na funkciji zamenika predsednika Gradske skupštine. Bivši gradonačelnik Vranja, Zoran Antić je državni sekretar u Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja, gde se udomio na mestu preminulog Negovana Stankovića. Legendarni socijalista sa južne pruge, Živojin Stefanović, alijas Žika žmigavac, ponovo se aktivirao u redovima Dačićeve stranke ali je pitanje koliko on može sada da učini da se stvari menjaju.
Već smo pomenuli naprednjačko pažljivo selektovanje kadrovskih mesta za socijaliste u koalicionoj nomenklaturi. U tom kontekstu legendarni Dragomir Dragan Tomić Simpo, ne samo da nije stavljen na spisak potencijalnih kadrova, već je potpuno izopšten iz svih pa i onih socijalističkih kombinacija. U vreme dok je Toma Nikolić vodio SNS, Tomić je imao neke šanse za još jedan politički život, ali dolaskom Vučića na čelo partije, i bez podrške stranke u čijem osnivanju je učestvovao, Tomić je ispao iz kompozicije za sva vremena. Preselio se u penzionersku legendu sa Dedinja.
Poseban segment predstavlja vladavina Novice Tončeva, večitog kandidata za potpredsedničku funkciju u SPS. Ovaj finansijski moćan čovek spada, uz brata Ivicu, među najbogatije članove Dačićeve partije. Vlasnik Građevinske kompanije Tončev gradnja, narodni poslanik, predsednik lokalnog parlamenta, prvi čovek fudbalske organizacije za jugoistočnu Srbiju, funkcioner FSS, tvorac i glavni čovek FK Radnik, koji se domogao stabilnosti u prvoj srpskoj fudbalskoj diviziji i ponešto još, nalazi se aktuelno u najpovoljnijoj poziciji.
Eksterno, on je u dobrim odnosima sa Vučićem koga podržava u strateškim projektima razvoja juga Srbije, čime je uspeo u potpunosti da marginalizuje naprednjake na lokalu u Surdulici, koji su mu preko državnog sekretara Dragana Stevanovića Bosketa (SNS) podmetali klipove u točkove njegove autoritarne vladavine. Unutarpartijski, Tončev, koji je zadužen i za koordinaciju sa lokalnim odborima širom Srbije, deluje otvoreno, oštro, gotovo opoziciono.
To zadovoljava scenski sednice partijskih organa gde se postiže forma političkog pluralizma unutar samog SPS. Tončev se ne meša u rad socijalista u Vranju, Nišu, Leskovcu, jer mu odgovara da tako čuva poziciju sopstvenog odbora u opštini u kojoj je on na vlasti. Kritike prepušta drugima, čuvajući pre svega svoju poziciju.
Šta je sa članstvom socijalista? Svesni da je politička cena partijske knjižice daleko ispod one naprednjačke, obični članovi SPS na lokalu prepušteni su sami sebi u potrazi za pronalaženjem izlazne strategije. Najčešće to su prelasci u manje stranke PUPS, Vacićevu desnicu, Jedinstvenu Srbiju.
Takvih slučajeva uprkos demantijima Dačićeve partijske centrale bilo je i u Vranju i drugim opštinama juga Srbije. Razlog tome je što su naprednjaci poodavno zatvorili svoj partijski šalter za prebege, što onda nezadovoljne članove SPS, u potrazi za novim političkim identitetom i korišću, gura u neatraktivne političke partije.
U kontekstu mogućeg bojkota prolećnih izbora SPS bi mogao da se nađe u još većem problemu i konačno dotakne tačku kada će biti neophodna potpuna katarza sa neizvesnim ishodom i mnogo posla. Ukoliko to želi da izbegne, a sigurno da želi, na Dačiću je da još jednom, svojom lucidnom političkom pragmatičnošću, koju poseduje i koju je ispoljavao, sada sklopi političku Rubikovu kocku, ovoga puta bez Borisa Tadića, Tome Nikolića, i sa ozbiljnim takmacem kakav je Aleksandar Vučić.
Dotle onima koji ostanu verni crvenoj partijskoj knjižici trebaće mnogo političkog takta i strpljenja, ako su navikli da žive za ideale, a ne samo od partijskih privilegija svojstvenih ovdašnjem političkom biću. Ono što je sigurno to je da su naprednjaci uspeli iz koalicije sa socijalistima da izvuku korist za sebe, a na štetu onih koji su pristali da sa njima tikve sade. Rezultati će vrlo brzo biti vidljivi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
