Dugo se odlučujem, razmišljam, pripremam se, odlažem.
Ne znam ni kako ću ni šta ću napisati. Nedostaju mi reči. Prave. Kakve Neda zaslužuje. U nevolji sam. Padaju mi na um Goneriline reči upućene ocu, Liru: „I love you more than words can wield the matter.“
Za ovu priliku mislim samo na drugi deo glasovitog Šekspirovog citata: „više no što reči mogu da kažu“.
Nije teško pogoditi: ličnost i gluma Nede Spasojević uzvišeniji su i vredniji od reči kojima bi se uobličila poetičnost kojom je zračila. Nemam reči dostatnih Nedinoj glumi.
Poražen sam, priznajem.
Gledao sam je, igrao sa njom, razgovarao dosta, o svemu…
Poznavali smo se dobro.
Družili.
Postoje filmski i televizijski zapisi, postoje i radio dramski snimci iza nje.
Ali postoje i slike sećanja sa pozorišne scene, a pozorište je kuća Nedine glumačke pesme.
Slike žive u pamćenju, smenjuju se, oduzimaju dah, razmiču usne, šire oči, uzbuđuju čula… i ostavljaju negdašnjeg gledaoca u bespomoćju.
Bez reči.
Sve što je Ona stvorila vredi više no što reči mogu reći.
Snažno je emocionalno doživljavanje ponovljenih sećanja, postoji prizivanje neke nepostojeće muzike samo njoj posvećene, u funkciji estetskog, metafizičkog nadomestka jalove potrage za rečima kojima bi se htelo izreći neizrecivo. Ipak, treba pokušati.
Možda sve jeste neizrecivo izuzev vere u nežnu lepotu čarobnog joj dara.
Opet Nedi zahvaljujući; verovanju u emanaciju umetnosti glume i sopstveni udeo u glumačkoj umetnosti, a to jeste središnja tačka na kojoj bi mogla počivati smela pomisao o rasvetljavanju njene tajnovitosti.
Bez vere, snažne ontološke vere u sopstveni bogomdani dar čvrsto srastao sa voljom i željom i vizijom u njoj samoj, ona ne bi odbila udarac zadat joj na prvom prijemnom ispitu, ne bi se vratila prijemnom posle dve godine, ne bi bila najbolji student i, konačno, ne bi postala Neda Spasojević.
Bičevi opet nailaze kad je očekivala nežnost. Razumevanja niotkud i nikako.
A ona, kako je navikla, kakva je oduvek bila, miluje, voli i veruje. Veruje, avaj, i u isceljenje. A leka niotkud. Smrti ni smešak, ni borba, ni vera, ne odolevaju.
Čak ni u primisli ne pada joj na pamet da postavi, kao Hamlet, bilo kome pitanje „šta bi uradio da ima za bol toliko razloga ko ja?“
Guta, trpi, transponuje svoja tragička preživljavanja u glumu i postaje heroina, tragetkinja, u ponekim odlikama sasvim posebna.
Bile su velike i Grgurova i Nigrinova i prva moderna velika tragetkinja Marija Crnobori, i Ljiljana Krstić, ali Neda Spasojević je zapamćena kao najraznovrsnija glumica, nova, jedina autentična tragetkinja srpske glumačke moderne.
JEDAN KRATAK SUSRET, NENADAN, I JEDNO PRIZVANO PRISEĆANJE: Stalno slušam na radiju klasičnu muziku. Pokatkad, nakratko, slušam i radio dramu.
Radoznalo otkrivam ko igra, kako, kada je emisija snimljena.
Nedavno, vezao me jedan ženski glas.
Odmah sam načisto, snimak je davnašnji; danas nema glumice koja tako govori (maltene sve glasove prepoznajem), ima takav glas, savršeno vešto ga upotrebljava tananim infleksijama.
Bez nametljivog artizma spontano manipuliše umećem čudesno otkinutim iz nutrine, iz duše i tela, nikako samo zanatom, a vidi se, zanat ima besprekoran, dikciju kristalnu, artikulaciju visokog ranga, vrsnu glumačku inteligenciju.
Iza i ispred svega je nepatvorena osećajnost.
Potresno! Tragično. Dirnut sam duboko. Odakle takva koncentracija vrlina, kako je moguće, ko je ona, pitam se u čudu? Ne prepoznajem glas. Najzad, sine mi, pa to je Neda! Igra Vavinu (Jovan Hristić) Terasu.
A kako je tek igrala Dačinu, Daniluškinu, Kišovu (Danilo Kiš) Elektru!?
Upravo tako, ona je igrala, glumila je.
I Hristića i Kiša.
Bez iole histrionske teatralnosti, uz diskretno umeće, primetno jedino izoštrenom oku i uhu iskusnog gledaoca, nešto intenzivnije upotrebe glasa, osećanja, govora tela.
Upravo koliko je potrebno za nužno razdvajanje umetnosti od sirovog života, za preradu životnog spontaniteta, za pretvaranje u umetničko delo.
Razmišljajući o Nedi iz tog vremena, imala je tada samo 27. godina, a dobila je za tumačenje Elektre Sterijinu nagradu, setih se kako je Kiš govorio o umetnosti i životu. Lako sam pronašao citat: “ … umetnost je zamena za stvarni život. Umetnost je suprotnost životu …“
Kod Nede je umetnost i produženje, nastavak sopstvenog života.
Oslobađanje.
Zamena za neprekidnu sumnju pretvorenu u jako, lekovito verovanje.
Samo tako je mogla poživeti, mada svega četrdeset godina, u stalnom transponovanju ličnog, ne baš srećnog životnog iskustva, preteškog prtljaga lične tragike u dramsku tragediju koju je igrala bolje od bilo koga u to vreme.
Otvara se, razjašnjava se, izvor glumačke moći Nede Spasojević dok izgovara „O, crna noći, kolevko crnog dana!“, prvi stih Kišove Elektre.
Potom, postaje još jasnije kako joj polazi od ruke da još moćnije kazuje svoje jade, kako jauče, kako uverljivo uverava i partnere i publiku, kako raznoliko, bremenito ponavlja „jaoj, joj, jaoj, stani, jaoj meni, jaoj meni, beli dane…“ Tek trinaest godina kasnije razjašnjena je surova istinitost tragične anticipacije. Leta 1981. umrla je velika glumica Neda Spasojević.
Biografija
SPASOJEVIĆ NEDA – rođena je u Beogradu 16. aprila 1941. godine. Umrla je u Beogradu 16. jula 1981. godine. Studirala je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Nastupala je na scenama Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Ateljea 212 i Narodnog pozorišta. Igrala je i na drugim scenama posebno u festivalskim projektima. Važnije uloge: Kasandra (Trojanke Evripida), Julija (Delikatna ravnoteža E. Olbija), Elektra (Elektra 69 Danila Kiša), Florens (Rano jutro E. Bonda), Ljudmila (Marija I. Bebelja), Tašana (Tašana B. Stankovćia), Kandida (Kandida B. Šosa), Bosiljka (Pelinovo Ž. Komanina), Hasanaginica (Hasanaginica Lj. Simovića), melita (Leda M. Krleže), Olga (Terasa J. Hristića). Igrala je u mnogim televizijskim dramama i serijama. Posebno su bile zapažene njene uloge u filmovima Jutro, Kad budem mrtav i beo, Ima ljubavi, nema ljubavi, Događaj, Tragovi crne devojke, Strah, Kičma, Miris zemlje,Jovana Lukina, Izgubljeni zavičaj. Nagrađivana je za glumačke uspehe u zemlji i inostranstvu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
